Prusko plavo je organsko jedinjenje, koje sadrži 18 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 859,228 Da. Ime je dobila po Pruskoj, gde je bila boja uniforme pešadije i artiljerije u 18. veku.[3]

Prusko plavo
Prussian blue.jpg
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.034.418
UNII
  • [Fe+3].[Fe+3].[Fe+3].[Fe+3].[Fe-4].[Fe-4].[Fe-4].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C].N#[C]
Svojstva
C18Fe7N18
Molarna masa 859,228
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
Reference infokutije

OsobineУреди

 
Vinsent van Gog koristi prusku plavu na slici Zvezdana noć
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 18
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 2,4
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -0,7
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 780,1

Kristalna strukturaУреди

Hemijski sastav Prusko plavog, odnosno gvožđe (III) heksacijanoferat (II) jedinjenja može da varira između takozvanog ,,nerastvornog” Prusko plavog (eng. IPB): FeIII4[FeII(CN)6]3 ∙ xH2O, pri cemu je x = 14–16, i ,,rastvornog” Prusko plavog (eng. SPB): MIFeIII[FeII(CN)6]∙yH2O, pri cemu je y = 1–5, dok M predstavlja monovalentni katjon poput K+ ili NH4+. ,,Ratvorno” Prusko plavo opovrgava sopstveni naziv i zapravo predstavlja veoma rasvorljivo jedinjenje koje u vodi formira plavi koloidni rastvor koji prilikom procesa filtracije prolazi kroz filter i ne taloži se.

Kristalnu strukturu Prusko plavog formiraju joni gvožđa Fe(II) i Fe(III) koji naizmenično alteriraju povezani linearnim cijanidnim grupama sa njihovim atomima ugljenika koordiniranim sa Fe(II), definišući na taj način jednostavnu kubnu rešetku. Ovu otvorenu strukturu karakteriše prisustvo šupljina u unutrašnjosti strukture, kao i tuneli koji vode u tri smera kroz prostranu rešetku. Centri kubičnih ćelija mogu biti zauzeti od strane jona ili molekula radijusa do 182pm. Kod ,,rastvornog” Prusko plavo jedinjenja, polovinu gore pomenutih šupljina obično zauzimaju joni K+. Kod ,,nerastvornog” Prusko plavog jedinjenja, međutim, rešetka mora biti nesavršena da bi se uravnotežili naboji Fe centara.[7]

ReferenceУреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Filip Hejthornthvejt, strana 14 "Fridrihova velika vojska – Pešadija. ISBN 978-1-85532-160-1.
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 
  7. ^ Buser, H. J.; Schwarzenbach, D.; Petter, W.; Ludi, A. (1977-11-01). „The crystal structure of Prussian Blue: Fe4[Fe(CN)6]3.xH2O”. Inorganic Chemistry. 16 (11): 2704—2710. ISSN 0020-1669. doi:10.1021/ic50177a008. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди