Пруско плаво
Пруско плаво је органско једињење, које садржи 18 атома угљеника и има молекулску масу од 859,228 Da. Ime je dobila po Pruskoj, gde je bila boja uniforme pešadije i artiljerije u 18. veku.[3]
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.034.418 |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C18Fe7N18 | |
| Моларна маса | 859,228 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Osobine уреди
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 18 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 0 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 2,4 |
| Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) | -0,7 |
| Поларна површина[6] (PSA, Å2) | 780,1 |
Кристална структура уреди
Хемијски састав Пруско плавог, односно гвожђе (III) хексацијаноферат (II) једињења може да варира између такозваног ,,нерастворног” Пруско плавог (енг. ИПБ): ФеIII4[ФеII(ЦН)6]3 ∙ xХ2О, при цему је x = 14–16, и ,,растворног” Пруско плавог (енг. СПБ): MIФеIII[ФеII(ЦН)6]∙yХ2О, при цему је y = 1–5, док M представља моновалентни катјон попут К+ или НХ4+. ,,Ратворно” Пруско плаво оповргава сопствени назив и заправо представља веома расворљиво једињење које у води формира плави колоидни раствор који приликом процеса филтрације пролази кроз филтер и не таложи се.
Кристалну структуру Пруско плавог формирају јони гвожђа Фе(II) и Фе(III) који наизменично алтерирају повезани линеарним цијанидним групама са њиховим атомима угљеника координираним са Фе(II), дефинишући на тај начин једноставну кубну решетку. Ову отворену структуру карактерише присуство шупљина у унутрашњости структуре, као и тунели који воде у три смера кроз пространу решетку. Центри кубичних ћелија могу бити заузети од стране јона или молекула радијуса до 182пм. Код ,,растворног” Пруско плаво једињења, половину горе поменутих шупљина обично заузимају јони К+. Код ,,нерастворног” Пруско плавог једињења, међутим, решетка мора бити несавршена да би се уравнотежили набоји Фе центара.[7]
Референце уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Филип Хејтхорнтхвејт. Фридрихова велика војска – Пешадија. стр. 14. ИСБН 978-1-85532-160-1.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ Бусер, Х. Ј.; Сцхwарзенбацх, D.; Петтер, W.; Луди, А. (1977-11-01). „Тхе црyстал струцтуре оф Пруссиан Блуе: Фе4[Фе(ЦН)6]3.xХ2О”. Инорганиц Цхемистрy. 16 (11): 2704—2710. ИССН 0020-1669. дои:10.1021/иц50177а008.
Литература уреди
- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
