Отворите главни мени
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду.
Датум уноса: октобар—децембар 2018.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.

Кошава је југоисточни ветар, који дува са Карпата. Доноси суво и хладно време и има велики утицај на локалну климу. Најчешће дува током јесени и зиме. Удари ветра могу достизати брзину и до 70 km/h, мада се просечна брзина ветра креће између 25 и 45 km/h. Забележене су и топле кошаве. Осећа се на северу до Суботице, на југу до Ниша а на западу до Шида.[1]

Настаје када је висок ваздушни притисак над Украјином, а низак над западним Средоземљем. Најјача је на улазу у Ђердапску клисуру[2].

Зими може изазвати пад температуре на -30 °C (-22 ° F). У лето је хладно и прашњаво. Она варира дневно, и најјача је између 5:00 и 10:00 ујутру. Кошава је обично узрокована зонама ниског притиска преко Јадранског мора и одговарајуће зоне високог притиска у јужној Русији.[1]

Брзина и појава ветра Кошава опала је од 1949. до 2010. Иста студија показала је да Кошава обично траје два до три дана, а једнодневни догађаји су веома ретки.[3]

Име се такође традиционално користи у северозападној Бугарској, што значи југоисточни или источни ветар. Постоји изрека: "Када кошава удари, Нишава се замрзава".

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Kossava”. Glossary of Meteorology, Second Edition. American Meteorological Society. јун 2000. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2007. Приступљено 21. 12. 2018. 
  2. ^ Дукић 2006, стр. 116.
  3. ^ Romanić; et al. (2015). „Long-term trends of the 'Koshava' wind during 1949-2010”. International Journal of Climatology. 35 (3): 288—302. Bibcode:2015IJCli..35..288R. doi:10.1002/joc.3981. 

ЛитератураУреди

  • Дукић, Душан (2006). Климатологија. Београд: Географски факултет.