Шид

Шид
Шид;
	Једна од улица у Шиду
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Шид
Становништво
— 2022.	12.618
— густина	314/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 07′ 38″ С; 19° 13′ 40″ И / 45.1271486° С; 19.2278501° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	113 m
Површина	47,4 km2
	Шид Шид на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22239; 22240
Позивни број	022
Регистарска ознака	ШИ

Шид (слч. Šíd, хрв. Šid, рсн. Шид) је градско насеље и седиште истоимене општине у Сремском округу, смештен на падинама Фрушке горе. Према попису из 2022. било је 12.618 становника.

Географија

Надморска висина је 104 m. То је седиште најзападније општине Срема, а налази се између реке Дунав и обронака Фрушке горе на северу и реке Саве на југу. Област на којој је изграђен Шид је воћарско виноградарски крај, са великим винским подрумом. У склопу пољопривреде развијена је и прехрамбена индустрија, посебно прерада жита, савремена индустријска кланица (која је затворена као и већина великих предузећа после демократских промена 2000-е) и фабрика за производњу јестивог уља, као и текстилна индустрија и трикотажа (такође затворена после демократских промена 2000-е). У граду се налази спомен кућа и галерија познатог сликара Саве Шумановића. Према свом положају, општина привредно гравитира Бачкој Паланци као већем економском и културном центру у непосредној близини. Недалеко од Шида је и граница са Хрватском.

Овде се налазе Железничка станица Шид, Туристичка организација Шид и Културно образовни центар Шид.

Историја

Није познато када је Шид формиран као насеље, постоје само разне претпоставке. Почетком 18. века Шид је био једно од највећих насеља између Винковаца, Вуковара и Сремске Митровице. За процене о величини и значају Шида постоје писмени подаци. Најранији помен из тога времена је податак да је у Шиду умро Лука Наталис 1702. године, викар апостолског посланства.

Умро је 1860. године капетан аудитор доктор филозофије Петар Матић, који се уз војну службу пуно бавио књижевним радом - објавио више наслова књига. Остао је удовац, у пензији, био без потомака па је своју библиотеку завештао Карловачкој гимназији. Матић је био родом из Бингуле, свештенички син. Завршио је Гимназију у Карловцима, филозофију у Пешти а немачка права у Бечу.^[1]

Српска школа у Шиду је 1860. године отворила и трећи разред, где ће поред српског бити учен и немачки језик.

Град је 1885. године био у саставу Ердевичког изборног среза са својих 2406 душа.^[2]

У Шиду је основано 1898. године "Венац - српско друштво за међусобно помагање о женидби и удадби". То чудно друштво залагало се за новчану помоћ младим супружницима, која им је била потребна за оснивање породице. Члан друштва би након женидбе добио новчани износ према броју чланова а ако је и невеста чланица тог друштва, и њој следује новац. Оснивачи друштва били су грађани шидски Драгутин Грчић и Стеван Благојевић. Друштво је радило по усвојеним правилима, а управу је водио поменути Грчић.^[3]

Други светски рат

За време Другог светског рата, Шид је био у саставу НДХ. Највећи од свих злочина у том периоду догодио се 28. 8. 1942. године, на Велику Госпојину. Већа група усташа, на челу са Виктором Томићем, дошла је из Загреба и у току ноћи је започела рација. Ухапшено је 142 Шиђана (125 мушкараца, 13 жена и 4 детета). Сви они су стравично мучени, и на крају, њих 121 је возом пребачено у Сремску Митровицу где су стрељани. Међу њима је био и чувени српски сликар Сава Шумановић. Рација у Шиду се одвијала у склопу веће рације која је изведена на територији целог Срема, а у којој је убијено преко 6.000 људи, већином Срба, мада је било и Јевреја и Рома.

У дворишту среског суда у Шиду истерали су жене, децу и људе, пустили воду из чесме и натерали их „да седну у воду", а усташе су то гледале и тиме се забављали. Како су сви имали руке везане на леђима, а од силних батина изнемогли, многи нису могли да седну на земљу, већ су потрбушке падали. Виктор Томић их је ногама тукао и газио по њима.^[4]

Међу ухапшеним Србима био је и Кузман Славујевић. Када је око 5 сати ујутро дотеран у двориште среског начелства „и видео доведену малу српску децу, толико је био ганут, а у исто доба и разјарен, да је усташама псовао мајку". Како су му руке биле везане на леђима, ухватио је зубима најближег усташу за гушу". У том моменту му је прискочио Виктор Томић, ударио га железном полугом по глави тако жестоко да је одмах онесвешћен пао на земљу. Да би га привели свести, полили су га водом, однели у подрум, где је било других Срба затвореника, и ту му пред свима најпре чупали клештима нокте са ногу и руку, а потом му ножем одрезали обе руке заједно са плећкама, те је у највећим мукама умро.^[5]

У Шиду су Срби ужасно тучени и на све могуће начине злостављани. Домаће усташе су их нагониле да један другоме лижу крв из рана, па их онда пустили кућама. У дворишту котарске општине у Шиду Србе су тукли „кочевима, секирама, столицама, и неким гуменим пендрецима, који су на врху имали неко шиљато железо које је са жртава чупало месо".^[6]

У селима шидског среза у разним саопштењима се увек наглашавало да се то и то „забрањује Жидовима, Циганима и Србима“.^[7]

Срби су између осталог уцењивани и у виду разних контрибуција. Тако је у Шидском срезу појединим селима било одређено да плате 100, 150, па и више стотина хиљада динара. Село Батковац^{[н. 1]} имало је да плати 150.000. Разрез је био учињен према имовном стању грађана, тако да су појединци имали да дају између 5.000 и 20.000 динара. Сваком Србину који није дао новац саопштавано је да се одмах сели у Србију, а целокупна имовина му је одузимана у корист хрватске државе. При полагању новца свако је мора да потпише изјаву да новац даје драговољно „за унапређење усташког покрета". Угледни трговац Молдован из села Јамена, није донео тачно назначену суму у одређени час, па је због тога заклан у усташком стану у Шиду.^[8]

Приликом пљачкања српских кућа у Срему усташе су односиле „боље капуте, бицикле, златнину, готов новац", а поред тога „маст, брашно, мушке астраганске шубаре, чизме, шиваће машине и све што им је пало шака".^[9]

Распад СФРЈ

Овде се одвијало Гранатирање Шида 1991.

Култура

Положај Шида у Сремском округу

Галерија слика „Сава Шумановић“ налази се у Шиду, у ул. Светог Саве бр. 7, некадашње Маршала Тита бр. 11, у којој се налази највећи број дела Саве Шумановића (Винковци, 22. јануара 1896 - Хрватска Митровица, 30. августа 1942), једног од најзначајнијих српских сликара 20. века, а који је убројан и у 100 најзнаменитијих Срба. Основана је 1952. године захваљујући поклону сликареве мајке Персиде Шумановић, од 417 слика и куће у којој су дела данас изложена. Кућа заједно са галеријом, која је настала знатно касније, представљају непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Музеј наивне уметности „Илијанум” налази се у Шиду, сада у ул. Светог Саве бр. 5. Отворен је 1970. године на иницијативу сликара и светског класика маргиналне уметности Илије Башичевића Босиља (Шид, 1895-1972).

У близини села Привина Глава налази се истоимени манастир. По легенди манастир је добио је име по оснивачу, властелину Приви (или Приби) из 12. века. У граду налази се такозвани Руски двор, бивши летњиковац гркокатоличких епископа из 18. века.

У Граду постоји низ установа од културног значаја. Најважнији православни храм је Црква светог Николе. Овде се налазе Црква Успенија Пресвете Богородице у Шиду и Црква Светог великомученика Кнеза Лазара у Шиду. У Шиду делује Хрватско културно друштво "Шид" основано 2010. године.^[10]

Године 1863. школски тутор тадашњи Кристо Мауковић је о свом трошку изградио учитељске станове, за српску школу.^[11] Овде се налазе ОШ „Бранко Радичевић” Шид и ОШ „Сремски фронт” Шид.

Овде се налази Римокатоличка црква Пресветог Срца Исусовог у Шиду.

Демографија

У насељу Шид живи 12.825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,5 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 5.510 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[12]
Година	Становника
1948.	6.710
1953.	7.268
1961.	9.058
1971.	11.823
1981.	13.450
1991.	14.275	14.089
2002.	16.311	16.834
2011.	14.893

Етнички састав према попису из 2002.‍^[13]

Срби	12.427	76,18%
Словаци	899	5,51%
Хрвати	724	4,43%
Русини	681	4,17%
Југословени	455	2,78%
Роми	81	0,49%
Мађари	59	0,36%
Црногорци	37	0,22%
Украјинци	31	0,19%
Албанци	21	0,12%
Македонци	19	0,11%
Муслимани	18	0,11%
Чеси	10	0,06%
Руси	9	0,05%
Румуни	3	0,01%
Немци	3	0,01%
Словенци	2	0,01%
Бошњаци	2	0,01%
Буњевци	1	0,00%
Бугари	1	0,00%
непознато	422	2,58%

Становништво према полу и старости^[14]


	м	ж
?	47	53
80+	55	170
75—79	122	249
70—74	250	384
65—69	373	454
60—64	389	487
55—59	363	425
50—54	569	616
45—49	734	718
40—44	645	720
35—39	572	604
30—34	536	524
25—29	567	525
20—24	576	626
15—19	641	580
10—14	496	522
5—9	490	448
0—4	413	368
Просек :	36,5	39,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.008	2.211	2.758	3.759	4.590	4.878	5.510

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.006	1.338	1.141	1.342	412	190	50	16	7	8	2,96

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	6.439	1.938	4.059	227	173	42
Женски	7.135	1.442	4.102	1.193	373	25
УКУПНО	13.574	3.380	8.161	1.420	546	67

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.097	249	0	0	806
Женски	2.168	95	0	0	447
УКУПНО	5.265	344	0	0	1.253
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	47	112	419	76	347
Женски	17	14	480	68	68
УКУПНО	64	126	899	144	415
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	37	52	247	67	94
Женски	71	67	149	197	227
УКУПНО	108	119	396	264	321
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	97	0	0	447
Женски	74	3	0	191
УКУПНО	171	3	0	638

Галерија

Саркофаг са некрополе Белњача
Спомен обележје Сремски фронт
Железничка станица
Српска православна црква Светог Николе у Шиду
Словачка евангелистичка црква
Чланови Словачког певачког друштва у Шиду (1938)
Биста сликара Саве Шумановића у Галерији Сава Шумановић

Напомене

^ У извору „Батковац”. Вероватно се односи на село Батровци.

Извори

^ "Србски дневник", Нови Сад 1860. године
^ "Застава", Нови Сад 1885. године
^ "Цариградски гласник", Цариград 1898. године
^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 221
^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 271
^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 202
^ Бранко Савић, свештеник из Моровића, срез Шид, у Кораћици 1. септембра 1941. (П)
^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 110
^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 103
^ „Завод за културу војвођанских Хрвата/ Удружења”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 24. 3. 2015.
^ "Србски дневник", Нови Сад 1863. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Radojević, Mira (1992). „Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 10 (1-2): 61—72.
Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.

Спољашње везе

Званична интернет презентација (језик: српски)
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
Руски двор (Владичанска резиденција) (језик: српски)
Шидски портал™ (Шидски интернет портал) (језик: српски)
Радован Сремац: Српско православно гробље у Шиду (Порекло, 26. децембар 2021)

[8] У извору „Батковац”. Вероватно се односи на село Батровци.

[1] "Србски дневник", Нови Сад 1860. године

[2] "Застава", Нови Сад 1885. године

[3] "Цариградски гласник", Цариград 1898. године

[4] Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 221

[5] Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 271

[6] Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 202

[7] Бранко Савић, свештеник из Моровића, срез Шид, у Кораћици 1. септембра 1941. (П)

[9] Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 110

[10] Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 103

[11] „Завод за културу војвођанских Хрвата/ Удружења”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 24. 3. 2015.

[12] "Србски дневник", Нови Сад 1863. године

[13] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[14] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[15] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[н. 1]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]