Мира Радојевић

Мира Радојевић (Нови Карловци, 1959) је српска историчарка и универзитетска професорка. Бави се истраживањима у области политичке и друштвене историје Србије и Југославије у првој половини 20. века.[1]

Мира Радојевић
Датум рођења (1959-08-26)26. август 1959.(58 год.)
Место рођења Нови Карловци
ФНР Југославија
Поље историја
Институција Универзитет у Београду

Садржај

БиографијаУреди

Мира Радојевић је рођена 1959. године у Новим Карловцима, где је похађала основну школу, а потом је завршила гимназију у Инђији. Студирала је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала 1985. године, а потом и магистрирала 1992. године, са темом: „Удружена опозиција 1935-1939“.[2]

Докторирала је 2004. године са дисертацијом „Божидар Марковић (1874-1946): Политичка биографија“. Од 1985. до 1996. године радила је на Институту за савремену историју у Београду. За асистенткињу на Катедри за историју Југославије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду изабрана је 1996, за доценткињу 2004, а за ванредну професорку 2014. године. Од 2001. до 2005. године учествовала је у научно-истраживачким пројектима "Србија (1918-1941): Историја приватног и јавног живота" при Филозофском факултету у Београду и "Историја српских (југословенских) државних институција и истакнутих појединаца" при Институту за савремену историју. Потом је радила на научно-истраживачком пројекту "Југославија и изазови Хладног рата 1946-1989/90" при Филозофском факултету у Београду. Од 2011. године учествовује у реализацији у научно-истраживачких пројеката "Српска нација - интегративни и дезинтегративни процеси" при Филозофском факултету у Београду и "Срби и Србија у југословенском и међународном контексту. Унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници" при Институту за новију историју Србије. Ангажована је у раду неколико стручних редакција и комисија. Од 2013. године чланица је Уређивачког одбора Српске енциклопедије и Уређивачког одбора Српског биографског речника. Чланица је Одбора за историју 20. века САНУ.[3]

БиблиографијаУреди

Важније расправе и чланци:

  • Mira Radojević, Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu. Istorija 20. veka, 1992, god. 10, sv. 1/2, str. 61-72.
  • Mira Radojević, Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine. Istorija 20. veka, 1994, god. 12, br. 1, str. 7-41.
  • Mira Radojević, Srpska građanska opozicija i Srbi u Hrvatskoj (1935-1941). Tokovi, 1996, br. 1/2, str. 21-32.
  • Mira Radojević, Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941. Istorija 20. veka, 1996, god. 14, br. 2, str. 39-73.
  • Mira Radojević, Milan Grol o problemima demokratije i parlamentarizma u Kraljevini Jugoslaviji. Војно-историjски гласник, 1996, br. 3, str. 49-62.
  • Мира Радојевић, Милорад Драшковић и Милан Грол. Jugoslovenski istorijski časopis, 1997, 30, 1, стр. 223-237.
  • Mira Radojević, Politička opozicija u Kraljevini (SHS) Jugoslaviji. Istorija 20. veka, 1997, god. 15, br. 2, str. 19-35.
  • Mira Radojević, O jugoslovenstvu samostalnih radikala. Istorija 20. veka, 1998, god. 16, sv. 2, str. 17-31.
  • Мира Радојевић, Милан Грол у борби за југословенску идеју. Jugoslovenski istorijski časopis, 1999, 1-2, стр. 70-88.
  • Mira Radojević, Ljubomir Stojanović u Prvom svetskom ratu. Istorija 20. veka, 2000, god. 18, br. 2, str. 9-29.
  • Мира Радојевић, Сведочанства о Народниј одбрани. Војно-историjски гласник, 2004, 1-2, стр. 109-135.
  • Мира Радојевић, Милован Ђилас и српска политичка емиграција (1954-1995). Tokovi istorije, 2007, бр. 4, стр. 118-135.
  • Мира Радојевић, Емигрантска влада Краљевине Југославије о страдању Срба у Независној Држави Хрватској : (1941-1943) : погледи и залагања Милана Грола. Глас САНУ, 2012, том 420, књ. 16, стр. 465-494.
  • Mira Radojević, On the problem of democracy and parliamentarianism in Yugoslavia between the two world wars. Историјски записи, 2012, god. 85, sv. 3-4, str. 99-110.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • "Мира Радојевић", у: Енциклопедија српске историографије, Београд 1997, pp. 604-605.

Спољашње везеУреди