Мира Радојевић (Нови Карловци, 26. август 1959) српска је историчарка, универзитетска професорка и дописна чланица Српске академије наука и уметности. Бави се истраживањима у области политичке и друштвене историје Србије и Југославије у првој половини 20. века.[1][2][3]

Мира Радојевић
Лични подаци
Датум рођења(1959-08-26)26. август 1959.(64 год.)
Место рођењаНови Карловци, ФНР Југославија
Научни рад
Пољеисторија
ИнституцијаУниверзитет у Београду

Биографија уреди

Мира Радојевић је рођена 1959. године у Новим Карловцима, где је похађала основну школу, а потом је завршила гимназију у Инђији. Студирала је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала 1985. године, а потом и магистрирала 1992. године, са темом: „Удружена опозиција 1935-1939“.[2] Докторирала је 2004. године са дисертацијом „Божидар Марковић (1874—1946): Политичка биографија“. Од 1985. до 1996. године радила је на Институту за савремену историју у Београду. За асистенткињу на Катедри за историју Југославије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду изабрана је 1996, за доценткињу 2004, за ванредну професорку 2014, а за редовну 2019. године.[4] Предавач је и на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије. За дописну чланицу Српске академије наука и уметности изабрана је 2018. године.[5][6]

Од 2001. до 2005. године учествовала је у научно-истраживачким пројектима "Србија (1918—1941): Историја приватног и јавног живота" при Филозофском факултету у Београду и "Историја српских (југословенских) државних институција и истакнутих појединаца" при Институту за савремену историју. Потом је радила на научно-истраживачком пројекту "Југославија и изазови Хладног рата 1946-1989/90" при Филозофском факултету у Београду. Од 2011. године учествује у реализацији научно-истраживачких пројеката "Српска нација - интегративни и дезинтегративни процеси" при Филозофском факултету у Београду и "Срби и Србија у југословенском и међународном контексту. Унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници" при Институту за новију историју Србије. Ангажована је у раду неколико стручних редакција и комисија.[7] Учествовала је на више од 50 конференција и научних скупова у земљи и иностранству (Руска Федерација, Чешка Република, Немачка, Мађарска, Хрватска...), а била је и гостујући предавач на универзитетима у Брну и Курску. Аутор је више десетина енциклопедијских одредница у Српској енциклопедији и више десетина биографија у Српском биографском речнику. У досадашњем научно-истраживачком раду објавила је више од 350 библиографских јединица.[8]

Била је председница Управног одбора Архива Југославије, а чланица је Управног одбора Матице српске, Српске књижевне задруге, Одбора за историју ХХ века САНУ, Уређивачког одбора Српске енциклопедије, Уређивачког одбора Српског биографског речника и Стручног савета Музеја историје Југославије. Била је члан редакција часописа Историја 20. века и Токова историје, а и даље је члан редакције Зборника Матице Српске за историју и Историјске баштине, као и редакције монографских издања Института за новију историју Србије.[6]

Њена стручна интересовања превасходно су усмерена ка проучавању историје југословенске идеје, Првог и Другог светског рата, државно-правног уређења Југославије, спољне политике, демократије и парламентаризма, српског питања, српско-хрватских односа, интелектуалних и политичких елита, грађанских странака, послератне југословенске емиграције, додирних тачака историографије и књижевности.[6]

Добитница је награде „Иларион Руварац“, коју у области историографије додељује Матица српска, Плакете Коларчеве народне задужбине и Посебног признања за допринос науци на 62. међународном сајму књига у Београду (заједно с академиком Василијем Крестићем).[6]

Библиографија уреди

Важније расправе и чланци уреди

Референце уреди

  1. ^ Филозофски факултет у Београду, Одељење за историју: Мира Радојевић
  2. ^ а б Ћирковић & Михаљчић 1997, стр. 604-605.
  3. ^ Игњатовић-Јововић 2019, стр. 631-659.
  4. ^ „Историја | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2022-03-01. 
  5. ^ Игњатовић-Јововић 2019, стр. 631-634.
  6. ^ а б в г Реферат за избор у звање редовног професора (30.1.2019). 
  7. ^ „САНУ, Одељење историјских наука: Одбори и пројекти”. Архивирано из оригинала 25. 3. 2018. г. Приступљено 28. 9. 2016. 
  8. ^ Персоналне биографије COBISS.NET. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди