Институт за савремену историју

Институт за савремену историју (ИСИ) је научно-истраживачка установа из Београда, која се бави изучавањем историје 20. века, а посебно историје Југославије.

Институт за савремену историју
научно-истраживачка институција
Делатностисторија
Основано(1969-01-31)31. јануар 1969.
СедиштеТрг Николе Пашића 11

11000 Београд

 Србија
Руководиоци
проф. др Предраг Ј. Марковић, директор

академик проф. др Љубодраг Димић, председник Управног одбора

др Коста Николић, заменик председника УО
Број запослених
29 (27 у научном сектору, 2 у администрацији)
Веб-сајтwww.isi.ac.rs www.istorija20veka.rs

Историјат

уреди

Институт је основан одлуком Скупштине СФР Југославије и Савезног извршног већа 31. јануара 1969. године, спајањем Одељења за историјске науке Института друштвених наука и Одељења за историју југословенског радничког покрета Института за изучавање радничког покрета.[1]

Часопис "Историја 20. века"

уреди

Институт издање научни часопис "Историја 20. века" од 1983. године. Часопис излази два пута годишње.[2]

Главни и одговорни уредник часописа је др Драгомир Бонџић, а заменик главног и одговорног уредника је др Коста Николић.[3]

Руководство Института

уреди

Директори

уреди

Директори Института за савремену историју су били:

  • Перо Морача (1969-1975);
  • др Перо Дамјановић (1976-1982);
  • др Петар Качавенда (1982-2000);
  • др Никола Б. Поповић (2000-2004);
  • проф. др Момчило Павловић (2004-2019);
  • проф. др Предраг Ј. Марковић (2019-).

Заменик директора Института је др Бојан Димитријевић.

Управни одбор

уреди

Председник Управног одбора Института је др Љубодраг Димић, редовни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду. Заменик председника Управног одбора је др Коста Николић, а одбор има још пет чланова.[4]

Сарадници

уреди

Институт има 9 научних саветника, 7 виших научних сарадника, 4 научна сарадника и 7 истраживача сарадника.

Међу запосленика на Институту су проф. др Предраг Марковић, др Бојан Димитријевић, др Коста Николић, проф. др Момчило Павловић, др Срђан Цветковић, др Немања Девић...[5]

Референце

уреди