Немања Девић
Немања Девић (Смедеревска Паланка, 25. август 1989) српски је историчар и научни сарадник Институту за савремену историју у Београду.
| Немања Девић | |
|---|---|
 Немања Девић - Историчар | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Немања Девић |
| Датум рођења | 25. август 1989. |
| Место рођења | Смедеревска Паланка, СР Србија, СФР Југославија |
| Пребивалиште | Београд |
| Религија | Православни хришћанин |
| Образовање | Филозофски факултет Универзитета у Београду – Одељење за историју |
| Научни рад | |
| Институција | Институт за савремену историју – научни сарадник |
| Познат по | доктор историјских наука |
| Награде | Награда Драгиша Кашиковић Награда „Димитрије Богдановић” (2022) |
Биографија Уреди
Након завршене Паланачке гимназије у Смедеревској паланци, уписао је студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао и стекао звање историчара.
На истом факултету је 2014. године, одбранио мастер рад „Смедеревски округ 1938-1946“ и стекао звање мастер историчара. Докторирао је 21. јула 2020. године, одбранивши докторску дисертацију „Партизански покрет у Србији 1941-1944“ на Филозофском факултету Универзитета у Београду, под менторством проф. др Мире Радојевић, дописног члана Српске академије наука и уметности. Чланови комисије су били проф. др Александар Животић, др Коста Николић и Бојан Димитријевић (научни сарадници на Институту за савремену историју).
Од 4. маја 2018. године, запослен је као истраживач-сарадник у Институту за савремену историју.[1]
До сада је објавио скоро 20 научних радова, међу којима се издвајају монографије „Истина под кључем, Доња Јасеница у Другом светском рату“ и „Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944“ (у коауторству са др Срђаном Цветковићем). Његова прва књига, коју је објавио као матурант гимназије, садржала је и јединствен попис свих жртава рата у једној локалној средини у Србији и за њу је 2009. године добио награду „Драгиша Кашиковић“.[2]
Добитник је награде „Драгиша Кашиковић“ за 2009. годину, коју додељује Издавачка кућа Српска реч,[тражи се извор] као и награде „Димитрије Богдановић“ коју додељује Научно удружење за развој српских студија из Новог Сада.[3]
Изложбе Уреди
Девић је аутор изложбе „Јунаштвом у славу, српски војник у Првом балканском рату“, која је током 2012. и 2013. године била постављена у више градова, као и у Великој галерији Дома војске у Београду.[4]
Сарађивао је на изложби „У име народа, репресија у Србији 1944–1953“, аутора Срђана Цветковића, која је била постављена у Историјском музеју Србије 2013. године, а касније је премештана широм земље.[тражи се извор]
Дела Уреди
Књиге Уреди
- Истина под кључем: Доња Јасеница у Другом светском рату, Институт за савремену историју - Службени гласник, Београд 2008;
- Истина под кључем: Доња Јасеница у Другом светском рату, Институт за савремену историју - Службени гласник, Београд 2009. (друго издање);
- Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944. године, коауторство са др Срђаном Цветковићем,
- Смедеревски крај у Другом светском рату, Институт за савремену историју, Београд 2015;[5]
- Смедеревски крај у Другом светском рату, Музеј жртава геноцида, Београд 2016;[6]
- ОЗНА, репресија комунистичког режима у Србији 1944-1946: Документи, Catena mundi - Институт за савремену историју, Београд 2019. (коауторство са др Срђаном Цветковићем);[7]
- Босанска голгота, Институт за савремену историју, Београд (2021) ISBN 978-86-7396-785-1 (коауторство са др Бојаном Димитријевићем);
- За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944, Службени гласник, Београд (2021) ISBN 978-86-519-2704-4;
- Партизани у Србији 1941: ослободилачки или револуционарни покрет, Институт за савремену историју, Београд (2021) ISBN 978-86-7403-254-1.
Чланци и прилози Уреди
- Демократска странка - Велика Плана (1919—2000), Истраживачко-издавачки центар, Београд 2008;
- Први светски рат 1914-2014, један прилог сећању на жртве, Летопис Матице српске, Год. 190, књ. 493, св. 6 (јун 2014), стр. 817-826;
- Поглед Александра Солжењицина на кључне догађаје из Фебруарске и Октобарске револуције у делу "Црвени точак", Студије историје Иларион, бр. 2, Београд 2017, стр. 31-38;
- Нови документи о револуционарном терору у Србији 1944. године, Годишњак за истраживање геноцида, Св. 10 (2018), стр. 111-125;
Приређивања Уреди
- Александар М. Милошевић, Српска прича: Сећања из рата и револуције 1941-1945, Службени гласник, Београд 2019.
Прикази Уреди
- Владета Јеротић, Дневник 1938-1945, Београд, Задужбина Владете Јеротића, 2019, 427; Архив: часопис Архива Југославије, год. 21, бр. 1/2 (2020), стр. 329-332
Референце Уреди
- ^ „Списак сарадника Института за савремену историју”.
- ^ „Немања Девић Биографија”.
- ^ Р., К. (21. 5. 2023). „Уручене награде „Димитрије Богдановић””. Политика. Приступљено 22. 5. 2023.
- ^ „Најава за изложбу "Јунаштву у славу" на сајту Министарства одбране”. 15. април 2013.
- ^ Девић, Немања (2015). Смедеревски крај у Другом светском рату. Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-200-8.
- ^ Девић, Немања (2016). Смедеревски крај у Другом светском рату. Београд: Музеј жртава геноцида. ISBN 978-86-86831-26-2.
- ^ ОЗНА, репресија комунистичког режима у Србији 1944-1946: Документи. Београд: Catena Mundi. 2019. ISBN 978-86-6343-117-1.
