Википедија

Александар Животић

Александар Животић (Београд, 1981) српски је историчар и универзитетски професор. Редовни је професор на Катедри за историју Југославије на Филозофском факултету Универзитета у Београду[1] и некадашњи научни сарадник на Институту за новију историју Србије.[2]

Александар Животић
Лични подаци
Датум рођења(1981-05-18)18. мај 1981. (42 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФРЈ
Научни рад
Пољеисторија
ИнституцијаФилозофски факултет Универзитета у Београду

Биографија уреди

Александар Животић је рођен 1981. године у Београду. Завршио је Дванаесту београдску гимназију 2000. године. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 2005. године (тема дипломског рада: „Формирање и долазак Одреда ЈНА на Синај 1956-1957. године“). На истом одељењу магистрирао је 2007. године, са темом „Југославија и Суецка криза 1956-1957“ и докторирао 2010. године са дисертацијом „Југославија, Албанија и велике силе 1945-1961“.[2] Од 2006. до 2012. године радио је на Институту за новију историју Србије, где је стекао звање научни сарадник. На Катедри за историју Југославије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду изабран је 2012. за доцента, 2017. године за ванредног, а 2022. године за редовног професора.[1] Од 2019. године ангажован је као предавач на докторским студијама историје на Филозофском факултету у Косовској Митровици.[3]

Током 2011. године био је на постдокторском усавршавању на Институту за славистику Руске академије наука, као стипендиста Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије.[4] Такође је истраживао и усавршавао се у Београду, Софији, Будимпешти, Љубљани, Прагу, Лондону, Паризу, Бриселу и Москви. Био је ангажован на више истраживачких пројеката у земљи и иностранству. Учествовао је на више од 80 конференција и научних скупова у земљи и иностранству, а био је и гостујући предавач на универзитетима у Москви, Курску и Љубљани.[5] Више пута је био предавач на семинарима за усавршавање наставника историје.[4] Аутор је више десетина енциклопедијских одредница у Српској енциклопедији.[4] У досадашњем научно-истраживачком раду објавио је више од 300 библиографских јединица.[6]

Некадашњи је члан Управног одбора Музеја историје Југославије и председник Надзорног одбора Музеја жртава геноцида. Члан је Савета за неговање традиције ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије од октобра 2018. и председник Управног одбора Историјског архива Београда од децембра 2019.[3] Био је члан редакције два водећа часописа националног значаја Токова историје и Војноисторијског гласника, као и редакције зборника „Југословенска дипломатија 1945-1961“ (Институт за новију историју Србије, Београд 2012). Члан је уређивачког одбора едиције „Документа о спољној политици Југославије“ Архива Југославије[3] и инострани члан редакције руског часописа „Международная аналитика“ (Институт международных исследований МГИМО МИД России).[7] Био је члан Комисије за информатику (2015—2018) и Комисије за обезбеђење квалитета и самовредновање (2018—2021) Филозофског факултета[3] и представник Одељења за историју у комисији за доделу награде „Проф. др Радмила Милентијевић“.[4] Био је стручни консултант у документарним филмовима „Србија у Великом рату“, „Срби на Крфу“, „Стварање Краљевине СХС“ и „Човек који је Хитлеру рекао Не“, у продукцији РТС.

Подручје његових стручних интересовања везано је за историју југословенске државе, посебно за војну и дипломатску историју и место Југославије у Хладном рату, спољну политику југословенске краљевине, југословенско-албанске односе у ХХ веку, југословенску политику на Блиском истоку, историју несврстаности, односе између социјалистичких земаља, односе између југословенске државе и западних земаља, настанак југословенске државе и улогу војних и политичких елита у југословенском друштву.[4]

Говори енглески, руски и немачки језик, а служи се чешким и албанским.[4] Живи у Београду, ожењен је и отац двоје деце.

Дела уреди

  • Животић, Александар, Југославија и Суецка криза 1956-1957, Институт за новију историју Србије, Београд 2008.
  • Bogetić, Dragan, Životić, Aleksandar, Jugoslavija i arapsko-izraelski rat 1967, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2010.
  • Животић, Александар, Форсирање песка. Одред ЈНА на Синају (1956—1967), Медија центар "Одбрана", Београд 2011.
  • Животић, Александар, Југославија, Албанија и велике силе (1945—1961), Архипелаг, Институт за новију историју Србије, Београд 2011.
  • Dimić, Ljubodrag, Životić, Aleksandar, Napukli monolit. Jugoslavija i svet 1942-1948, Arhipelag, Službeni glasnik, Beograd 2012.
  • Животић, Александар, Мозаик изворних сведочанстава. Србија у Великом рату. Александар Боричић и РТС. Каталог изложбе, Радио-телевизија Србије, Београд 2014.
  • Животић, Александар, Вашингтонска конференција 1951. Југословенско приближавање САД, Завод за уџбенике, Институт за новију историју Србије, Београд 2015.
  • Животић, Александар, Југословенско-совјетске војне супротности (1947—1957). Искушења савезништва, Архипелаг, Институт за новију историју Србије, Београд 2015.
  • Ђенерал Драгутин Милутиновић, Шумадијскa дивизијa II позива (1914—1915). Мемоарски записи, приредио Александар Животић, Медија центар "Одбрана", Београд 2015.
  • Животић, Александар, Југословенско-совјетски односи 1939-1941, "Филип Вишњић", Београд 2016.
  • Петар Живковић, Сећања 1903-1946, приредио Александар Животић, Задужбина "Никола Пашић", Народни музеј, Зајечар 2016.
  • Југославија-СССР. Сусрети и разговори на највишем нивоу руководилаца Југославије и СССР 1965-1980. Том 2, Л. А. Величанскаја, Т. А. Џалилов, Љ. Димић (одговорни приређивач), М. Ф. Кишкина-Ивањенко, М. Милошевић, Н. Пантелић, А. С. Стикалин, А. Животић (приређивачи), Архив Југославије, Београд 2016.
  • Встречи и переговоры на высшем уровне руководителей СССР и Югославии в 1946–1980 гг. Том второй 1964–1980, Л.А. Величанская (ответственный составитель), Т.А. Джалилов, Л. Димич, А. Животич, М.Ф. Кишкина-Иваненко, М. Милошевич, Н. Пантелич, А.С. Стыкалин, Международный фонд "Демократия", Москва 2017.
  • Душан П. Стефановић, Дневник из 1914, приредио Александар Животић, Медија центар "Одбрана", Београд 2017.
  • Љубомир И. Милић, Моравска дивизија II позива, 1‐2, приредио Александар Животић, Медија центар „Одбрана”, Београд 2018.
  • Ђенерал Михаило Живковић, Добровољачки корпус у Русији. „Сећања команданта“, приредио Александар Животић, Завод за уџбенике, Београд 2018.
  • Селиванов, Игорь, Животич, Александр, Гинзбург, Юрий, Международные отношения на Балканах в событиях и лицах, Министерство науки и высшего образования Российской Федерации, Курский государственный университет, Курск 2018.
  • Тимофејев, Алексеј, Милорадовић, Горан, Животић, Александар, Србија-Русија, Југославија-СССР. Поводом 180 година дипломатских односа. Каталог изложбе / Сербия-Россия, Югославия-СССР. К 180 летию дипломатических отношенй. Каталог выставки, Архив Србије, Архив Југославије, Београд 2018.
  • Животић, Александар, Путникова школа ратне вештине. Главни ђенералштаб војске Краљевине Србије (1903—1914), Медија центар "Одбрана", Београд 2019.
  • Животич, Александр, Югославско-советские военные противоречия (1947-1957). Искушения союзничества, РОССПЭН, Москва 2019.
  • Животич, Александр, Югославско-советские отношения 1939-1941, РОССПЭН, Москва 2019.
  • Животић, Александар, Московски гамбит. Југослaвија, СССР и продор Трећег рајха на Балкан 1938-1941, Clio, Београд 2020.
  • Животић, Александар, Војник и историчар. Генерал Живко Г. Павловић (1871-1938), Медија центар "Одбрана", Београд 2020.
  • Животић, Александар, Пут у Метохију. Ибарска војска и Јаворска бригада Војске Краљевине Србије у Првом балканском рату (1912—1913), Прометеј, Радио-телевизија Србије, Архив Војводине, Нови Сад, Београд 2022.
  • Животич, Александр, «Балканский фронт» холодной войны. СССР и югославско-албанские отношения. 1945–1968 гг., Институт славяноведения РАН, Нестор-История, Санкт-Петербург 2022.
  • Животић, Александар, Одбрана Зајечара 1913. Тимочка војска у Другом балканском рату, Историјски архив "Тимочка крајина", Зајечар 2023.

Референце уреди

  1. ^ а б „Историја | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2021-11-07. 
  2. ^ а б „INIS - Institut za noviju istoriju Srbije”. www.inisbgd.co.rs. Приступљено 2021-11-07. 
  3. ^ а б в г Реферат за избор у звање редовног професора (6.12.2021). 
  4. ^ а б в г д ђ Реферат за избор у звање ванредног професора (9.1.2017). 
  5. ^ „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2021-11-07. 
  6. ^ Персоналне библиографије COBISS.NET. 
  7. ^ „Редакционная коллегия”. www.interanalytics.org. Приступљено 2022-04-07. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Животић&oldid=27414350”