Отворите главни мени

Српска енциклопедија је назив енциклопедије посвећене културно-историјској баштини српског народа. Српска енциклопедија је капитално дјело чији садржај је везан за културу, историју, религију, обичаје и језик Срба.[1] Српска енциклопедија је национална енциклопедија Срба.[2] У званичном закону Републике Србије, Службени гласник Републике Србије број 110/05, Српска енциклопедија је дефинисана као „општа енциклопедија српског народа и његових земаља у прошлости и садашњости“.[3]

Српска енциклопедија
АуторСАНУ, Матица српска
ЗемљаРепублика Србија
Језиксрпски
Жанренциклопедија српског народа
Издавање
ИздавачЗавод за уџбенике и наставна средства Београд
Датум
издавања

2010. година
Тип медијаТврде корице

У изради Српске енциклопедије су заједнички учествовали Српска академија наука и умјетности, и Матица српска. Издавач Српске енциклопедије је био Завод за уџбенике Београд. Српска енциклопедија је припремана 20 година, а у њеној припреми је учествовала читава генерација српских интелектуалаца.


Уређивачки одбор Српске енциклопедије је сачињен од 24 члана, 124 сарадника, 33 стручне редакције и 511 аутора текстова.[4]

ТомовиУреди

Предвиђено је да Српска енциклопедија садржи десет томова, и да ће бити завршена до 2020. године. Први том ће садржати двије књиге, од којих је прва књига првог тома објављена 21. октобра 2010. Док ће остали томови садржати по једну књигу. Прва књига првог тома садржи 1.929 одредница од „А“ до дијелом „Б“ азбучним редом, на 707 страница.[5] Прва књига првог тома је објављена у 5.000 примјерака.

Други том који садржи одреднице на слово В из штампе излази у септембру 2013. године.[6]

ИсторијаУреди

Српска енциклопедија је тематски осмишљена и покренута 1990. године као општа национална енциклопедија српског народа. Припреме енциклопедије су кренуле 1991. године, а прије ове енциклопедије српски народ није имао националну енциклопедију. Предлог закона у Скупштини Републике Србије је 1992. скунут са дневног реда због санкција и рата у Југославији. Рад је настављен а идејни концепт Српске енциклопедије је завршен 1995. године.[7] Током деведесетих година двадесетог вијека, најпродуктивнији период израде су обухватиле 1996, 1997. и 1998, година, када је направљен попис од 40.000 појмова. До застоја на изради енциклопедије је дошло 1999. године због НАТО бомбардовања, да би се поново наставио тек 2003. године. У децембру 2005. у Републици Србије је донесен закон о Српској енциклопедији, а Уређивачки одбор је изабран 2006. године.[8] Промоција прве књиге првог тома је одржана у Српској академији наука и умјетности 21. октобра 2010. године.

РеференцеУреди

  1. ^ Радио телевизија Републике Српске (23. 11. 2010). „Нови Сад - Промовисана прва књига Српске енциклопедије”. Радио телевизија Републике Српске. Приступљено 25. 11. 2010. »„Српска енциклопедија“ штапмана је на 707 страница енциклопедијског формата и садржи све што треба знати о Србима, њиховом језику, историји, обичајима, религији, књижевности, умјетности, култури, привреди, државној организацији, праву, медицини, као и техници.« 
  2. ^ Српска академија наука и умјетности (23. 11. 2010). „СРПСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА” (PDF). Српска академија наука и умјетности. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 12. 2010. Приступљено 25. 11. 2010. »Српска енциклопедија је национална енциклопедија општег типа, заснована на савременим научним и лексикографским знањима. Њен главни циљ јесте сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа. Ова публикација на систематизован начин обрађује културно-историјску баштину српског народа и описује његов допринос европској и светској култури и цивилизацији. Јасно постављеним циљевима, научним приступом и обрадом Српска енциклопедија настоји да разјасни сва најважнија питања из прошлости српског народа и да прикаже материјалне и општекултурне вредности, стваране како на српским просторима тако и на местима где Срби живе у расејању. Иако највећи део свог садржаја посвећује обради свих области историје српског народа, енциклопедија се уз то бави историјом и остварењима других народа са којима су Срби били повезани.«  line feed character у |quote= на позицији 75 (помоћ)
  3. ^ Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије: Службени гласник Републике Србије број 110/05. „СРПСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА”. Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије: Службени гласник Републике Србије број 110/05. Приступљено 25. 11. 2010. »Закон о Српској енциклопедији, Члан 2. Српска енциклопедија (у даљем тексту: Енциклопедија) јесте општа енциклопедија српског народа и његових земаља у прошлости и садашњости« 
  4. ^ Матица српска (23. 11. 2010). „СРПСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА”. Матица српска, Нови Сад. Приступљено 25. 11. 2010. »О свим пословима на изради Српске енциклопедије брине Уређивачки одбор који су формирали Српска академија наука и уметности и Матица српска. Уређивачки одбор, који обавља све функције Централне редакције, има 24 члана. Уз то је било ангажовано 114 сарадника у оквиру 33 стручне редакције, као и 511 аутора текстова. Уређивачки одбор планира да за следећу годину припреми другу књигу првог тома Српске енциклопедије која ће обухватити преостали део слова Б.« 
  5. ^ Радио телевизија Републике Српске (23. 11. 2010). „Нови Сад - Промовисана прва књига Српске енциклопедије”. Радио телевизија Републике Српске. Приступљено 25. 11. 2010. »„Српска енциклопедија“ штапмана је на 707 страница енциклопедијског формата и садржи све што треба знати о Србима, њиховом језику, историји, обичајима, религији, књижевности, умјетности, култури, привреди, државној организацији, праву, медицини, као и техници. У Енциклопедији је 511 ауторских текстова, а радило је на њој 28 уредника, као и 114 чланова Стручних редакција. Прва њига првог тома „Српске енциклопедије“ обухвата одреднице по азбучном реду од „А“ до дијелом „Б“, а планирано је да се уради још девет томова.« 
  6. ^ Други том Српске енциклопедије у припреми („Вечерње новости“, 11. јул 2013)
  7. ^ Радио телевизија Војводине (20. 10. 2010). „После 20 година „кренула“ Српска енциклопедија”. Радио телевизија Војводине. Приступљено 25. 11. 2010. »Он је указао на све што се дешавало у протеклих 20 година, напомињући да су припреме кренуле 1991. године, али да је већ следеће године предлог закона о Српској енциклопедији скинут са дневног реда Скупштине Србије због санкција и рата. САНУ и Матица српска су, упркос томе, наставили рад на концепцији Енциклопедије и завршили тај посао 1995. године.« 
  8. ^ Радио телевизија Србије (21. 10. 2010). „Прва књига националне енциклопедије”. Радио телевизија Србије. Приступљено 25. 11. 2010. »Попов, који је и на челу Уређивачког одбора и један у целом послу је од самог покретања идеје, пуне две деценије, рекао је да је излазак прве књиге значајан датум, с обзиром на то да српски народ до данас није имао националну енциклопедију. Велики посао на попису појмова, од појава, институција до личности, које треба обухватити Енциклопедијом урађен је за три године, 1996, 1997, 1998. године, објаснио је Попов. Тај попис је садржао нешто више од 40.000 појмова. Потом је опет уследио застој, 1999. године због НАТО бомбардовања, а 2000. због смене власти, да би посао био обновљен 2003. године. Закон о Српској енциклопедији донијет је децембра 2005. године, а Уређивачки одбор изабран 2006. године.« 

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди