Музеј жртава геноцида

Музеј жртава геноцида у Београду основан је Законом о оснивању Музеја жртава геноцида[1] „ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида“ и даље: „Музеј се може бавити и прикупљањем, обрадом и коришћењем података о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина.“, а почео је институционално да функционише од јануара 1995. године. Музеј жртава геноцида је регистрован, према Закону о оснивању, са седиштем у Крагујевцу, а целокупна делатност, сем рачуноводствених послова, одвија се у Београду, где се налазе и радни простори организационе јединице (Документациони центар) Музеја на Тргу Николе Пашића бр. 11.

Музеј жртава геноцида
Оснивање1992.
ЛокацијаБеоград
 Србија
Врстамузеј
ДиректорВељко Ђурић Мишина
Веб-сајтМузеј жртава геноцида

ЗадациУреди

Задаци Музеја су: прикупљање, обрада и чување података о појединачним и групним жртвама злочина геноцида и другим чињеницама: принудно расељавање, узимање талаца, одвођење у логор, принудни рад, пљачка имовине, употреба недозвољених средстава у борби, уништавање и пљачка културно-историјских споменика и добара, прикупљање, обрада и чување грађе о злочинима геноцида, извршиоцима злочина геноцида, спасиоцима жртава геноцида, утврђивање и обележавање места страдања жртава, обезбеђивање коришћења културно-историјске грађе и сазнања у културне, образовне, васпитне и информативне сврхе, сарадња са сродним институцијама у земљи и иностранству, организација стручних и научних скупова посвећених сећању на злочине геноцида.

Најзначајнији пројекатУреди

Пројекат „Жртве рата 1941-1945“ (Ревизија Пописа “Жртве рата 1941-1945„ из 1964. године). Циљ пројекта је поименично утврђивање жртава Другог светског рата са пуном идентификацијом, без обзира на националну, верску, етничку, идеолошку и војно-формацијску припадност.

Збирке и фондовиУреди

1. Збирка докумената (Фонд "Жртве рата 1941-1945", Фонд грађе о ратним сукобима од 1991. године, Фонд Међународни суд правде, Фонд Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу, Фонд легата), 2. Збирка предмета, 3. Збирка уметничких дела, 4. Збирка документарних фотографија, 5. Мултимедијална збирка (Видеотека, Аудиотека, Дигитални записи, Микрофилмови, Филмови, Мапе), 6. Помоћне збирке и фондови (Фонд копија архивске грађе, Фонд записа са интернета, Фонд копија дигиталних записа, Библиотека, Хемеротека).

15 личних фондова

ДелатностУреди

Музеј је био организатор или суорганизатор више изложби, објављено је више књига, а кустоси су објавили неколико десетина прилога у стручној литератури у земљи и иностранству. Музеј је такође био организатор и суорганизатор научних скупова (Београд, Њујорк, Бања Лука, Јерусалим), а кустоси су учествовали на више научних скупова у земљи и иностранству.

Међународна сарадњаУреди

У реализацији пројеката сарађује се и размењују искуства са музејима, институцијама и појединцима како у земљи тако и у свету и земљама у окружењу: Yad Vashem у Јерусалиму, Музејом холокауста у Вашингтону, Визенталовим центром у Јерусалиму, SHOAH центром у Лос Анђелесу, Dokumentationsarchiv des Österreichischen Wiederstandes из Беча, Документационим центром за прикупљање грађе о ратним сукобима 1991-1995. из Бање Луке, Документационим центром „Веритас“ из Београда и Бање Луке, Музејом Републике Српске из Бање Луке, Хрватским институтом за повијест из Загреба и др.

ИзвориУреди

  1. ^ „Закон о оснивању Музеја жртава геноцида“, Службени гласник Републике Србије, бр. 49/92, 16. јул 1992.

Спољашње везеУреди