Музеј (од старогрчког. μουσείον], мусио - седиште Муза) је назив за установу и зграду, у којој се чувају, проучавају и излажу - хронолошки или тематски - збирке старина и уметнина, те природњачких, техничких и сл. предмета.[1]

Музеј Лувр у Паризу је један од највећих на свету и сигурно један од најпознатијих музеја.

У најширој употреби ICOM-ова дефиниција из 1974. године према којој је музеј непрофитна, стална установа у служби друштва и његовог развоја и отворена јавности, која сабира, чува, истражује, комуницира и излаже материјална сведочанства човека и његове околине, ради проучавања, образовања и забаве [2].

Историја музејаУреди

 
Ходник у галерији Уфици у Фиренци.

Први запис о уметничкој збирци драгоцености сакупљеној у ратним походима потиче из града Сузе (око 1176. пне). У Персепољу се спомињу палате с ризницама и киповима грчке уметности, у свечаним приликама отворене јавности.[3][4]

У 5. веку пне на атенској акрополи налазе се архетипски облици будућих галерија и музеја (Пинакотека уз пропилеје, Калкотека са изложеним киповима испод Партенона, Stoa poikile - трем испод акрополе украшен сликама с мотивима битке код Маратона). Такође, ризнице у универзитетима уз храмове у Атини, Коринту, Олимпији, Делфима и др. са заветним даровима о којима су се бринули hieropoei, чувари и свештеници. Они су израђивали пописе с посетиоцима. У хеленизму настају први музеји уз библиотеке, као средишта научне, културне и уметничке делатности (Александрија у 3. век пне, Пергаму у 2. век пне).

Антички Рим не познаје музеје као институцију, али прикупља и јавно, у библиотекама, дворанама терми, храмовима или на отвореном, излаже бројна дела ликовне уметности.

 
Музеј уметности Ермитаж у Санкт Петербургу је првобитно била Зимска палата руске царске резиденције.

Данашњи тип музеја јавља се у доба ренесансе у Италији. Збирка Лоренца Величанственог у Фиренци назива се Musei dei codici e cimeli artistici (Музеј кодекса и уметничких гема). Од 16. века занимање за прикупљање културно-историјско-научне грађе (curiosa naturalia) расте и јављају се галерије у којима се чувају уметничка дела.

У 18. веку граде се прве музејске зграде прилагођене музејској грађи и отворене јавности: музеј Асмолеан у Оксфорду, с штампаним правилима из 1714., наплаћује улаз под водством кустоса; Naturhistorisches Museum (Природословни музеј) у Бечу (1748); British Museum (Британски музеј) у Лондону (1753.) и др.

 
Дворана славних рокенрола (Охајо, САД) је средишњи светски музеј посвећен рокенролу

Француска револуција доводи до стварања многих јавних музеја. У 19. веку долази до првих специјалистичких разврставања музеја. С једне стране покушавају се створити енциклопедијски музеји с образовним приступом (Метрополитански музеј уметности у Њујорку и Музеј финих уметности у Бостону), а с друге стране, следе појаве нових научних дисциплина, музејске збирке прерастају у специјализоване музеје:

У 20. веку музеји дефинишу различите облике излагања, методолошки обликованих како би комуницирали с јавношћу. Објављују се каталози изложби и друге публикације, израђују се и продају сувенири, организују се предавања и педагошке радионице за децу. У Другом светском рату мноштво музеја је уништено. После рата граде се велике, нове музејске зграде: 1959. Гугенхајм музеј у Њујорку; 1964. Музеј антропологије у Мексико Ситију; 1973. Музеј ван Гога у Амстердаму; 1977. Национални музеј модерне уметности у центру Жорж Помпиду (тзв. Beaubourg) у Паризу; 1982.; Neue Staatsgalerie u Штутгартu; ili se izvode sadržajne adaptacije (u Parizu zgrada железничке станице u Музеј Орсе, зграда Хотел Сале у Музеј Пикасо и др); отварају се екомузеји и музеји на отвореном.

Поткрај 20. и почетком 21. века долази до развоја виртуалних музеја, као и тематског окупљања дигиталних збирки доступних интернетом. MOWA (енгл. Museum of Web Art) не постоји као зграда, али има поставу, нуди могућност разгледавања и образовне програме.

ПоделаУреди

  • Научни (археолошки, историјски, етнографски, природњачки, технички, војни, криминалистички, хигијенски, школски, поморски и др.)
  • Уметнички (који садрже збирке слика, скулптура, графика и објеката примењене уметности).[5]

По карактеру, структури и територијалној компетенцији деле се на државне, земаљске, покрајинске, градске и завичајне. Често се употребљавају и називи галерија (за веће збирке слика и скулптура) и кабинет (за збирке графика, новаца и медаља).

Осим изложбених просторија, савремени музеј има депое (читав се инвентар ретко излаже), просторије за рестаурирање и препарирање музејских експоната, фотографску лабораторију, просторије за стручно особље, с инвентарима и библиотеком.[5]

Најпознатији музеји и галеријеУреди

ЕвропаУреди

Најпосећенији музејиУреди

У овом одељку наведени су 20 најпосећенијих музеја у 2018. години које су саставили AECOM и годишњи извештај Тематског удружења за забаву о најпосећенијим атракцијама на свету.[6] Градови Лондон и Вашингтон садрже више од 20 најпосећенијих музеја на свету него било који други, са пет и четири музеја, респективно.

Ранг Музеј Локација Годишњи посетиоци
1
Лувр   Париз 10.200.000[6][7]
2
Кинески национални музеј   Пекинг 8.610.092[7]
3
Метрополитенски музеј уметности   Њујорк Сити 6.953.927[7]
4
Ватикански музеји   Ватикан (  Рим) 6.756.186[7]
5
Национални музеј авијације и астронаутике   Вашингтон 6.200.000[8][6]
6
Тејт Модерн   Лондон 5.868.562[7][9]
7
Британски музеј   Лондон 5.828.552[9]
8
Национална галерија у Лондону   Лондон 5.735.831[7][9]
9
Природњачки музеј у Лондону   Лондон 5.226.320[9]
10
Амерички музеј природне историје   Њујорк Сити 5.000.000[6]
11
Национални природњачки музеј   Вашингтон 4.800.000[8][6]
12
Национална галерија уметности   Вашингтон 4.404.212[7]
13
Кинески музеј науке и технологије   Пекинг 4.400.000[6]
14
Ермитаж   Санкт Петербург 4.220.000[7]
15
Музеј Џеђанг   Хангџоу 4.200.000[6]
16
Национални музеј америчке историје   Вашингтон 4.100.000[8]
17
Музеј Викторије и Алберта   Лондон 3.967.566[9][7]
18
Реина Софија   Мадрид 3.898.000[6]
19
Национални музеј палате у Тајпеју   Тајпеј 3.860.000[6]
20
Музеј Нанкинг   Нанкинг 3.670.000[6]

РеференцеУреди

  1. ^ Edward Porter Alexander, Mary Alexander; Alexander, Mary; Alexander, Edward Porter (септембар 2007). Museums in motion: an introduction to the history and functions of museums. Rowman & Littlefield, 2008. ISBN 978-0-7591-0509-6. Приступљено 6. 10. 2009. 
  2. ^ Дефиниција музеја на сајту Светског удружења музеја Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2012), Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ Wilkens, Alasdair (25. 5. 2011). „The story behind the world's oldest museum, built by a Babylonian princess 2,500 years ago”. io9. Приступљено 31. 3. 2018. 
  4. ^ Manssour, Y. M.; El-Daly, H. M.; Morsi, N. K. „The Historical Evolution of Museums Architecture”. N/A: 2. 
  5. ^ а б Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1964. стр. 515. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и „Theme Index Museum Index 2018” (PDF). AECOM. 2019. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з „Art's Most Popular: here are 2018's most visited shows and museums”. The Art Newspaper. 24. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 30. 3. 2019. Приступљено 6. 6. 2019. 
  8. ^ а б в „Visitor Statistics”. Smithsonian. Приступљено 6. 6. 2019. 
  9. ^ а б в г д „Visits made in 2018 to visitor attractions in membership with ALVA”. Association of Leading Visitor Attractions. Приступљено 6. 6. 2019. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди