Музеј
Музеј (од старогрчког. μουσείον], мусио - седиште Муза) је назив за установу и зграду, у којој се чувају, проучавају и излажу - хронолошки или тематски - збирке старина и уметнина, те природњачких, техничких и сл. предмета.[1]
У најширој употреби ICOM-ова дефиниција из 1974. године према којој је музеј непрофитна, стална установа у служби друштва и његовог развоја и отворена јавности, која сабира, чува, истражује, комуницира и излаже материјална сведочанства човека и његове околине, ради проучавања, образовања и забаве [2].
Историја музејаУреди
Први запис о уметничкој збирци драгоцености сакупљеној у ратним походима потиче из града Сузе (око 1176. п. н. е.). У Персепољу се спомињу палате с ризницама и киповима грчке уметности, у свечаним приликама отворене јавности.[3][4]
У 5. веку п. н. е. на атенској акрополи налазе се архетипски облици будућих галерија и музеја (Пинакотека уз пропилеје, Калкотека са изложеним киповима испод Партенона, Stoa poikile - трем испод акрополе украшен сликама с мотивима битке код Маратона). Такође, ризнице у универзитетима уз храмове у Атини, Коринту, Олимпији, Делфима и др. са заветним даровима о којима су се бринули hieropoei, чувари и свештеници. Они су израђивали пописе с посетиоцима. У хеленизму настају први музеји уз библиотеке, као средишта научне, културне и уметничке делатности (Александрија у 3. век пне, Пергаму у 2. век пне).
Антички Рим не познаје музеје као институцију, али прикупља и јавно, у библиотекама, дворанама терми, храмовима или на отвореном, излаже бројна дела ликовне уметности.
Данашњи тип музеја јавља се у доба ренесансе у Италији. Збирка Лоренца Величанственог у Фиренци назива се „Музеј кодекса и уметничких гема” (итал. Musei dei codici e cimeli artistici). Од 16. века занимање за прикупљање културно-историјско-научне грађе (curiosa naturalia) расте и јављају се галерије у којима се чувају уметничка дела.
У 18. веку граде се прве музејске зграде прилагођене музејској грађи и отворене јавности: Музеј Ешмолијен у Оксфорду, с штампаним правилима из 1714, наплаћује улаз под водством кустоса; Природњачки музеј у Бечу (нем. Naturhistorisches Museum), 1748; Британски музеј у Лондону (енгл. British Museum), 1753. и др.
Француска револуција доводи до стварања многих јавних музеја. У 19. веку долази до првих специјалистичких разврставања музеја. С једне стране покушавају се створити енциклопедијски музеји с образовним приступом (Метрополитански музеј уметности у Њујорку и Музеј лепих уметности у Бостону), а с друге стране, следе појаве нових научних дисциплина, музејске збирке прерастају у специјализоване музеје:
- археолошки (1802. основан је лапидаријум у Августову храму у Пули; Археолошки музеј у Сплиту основан је 1820, а у Задру 1830),
- уметнички музеји и галерије (Национална галерија у Лондону из 1842, Ермитаж у Петрограду из 1852,
- технички музеји (Conservatoire National des Arts et Métiers у Паризу из 1794; Deutsches Museum von Meisterwerken der Naturwissenschaft und Technik у Минхену из 1903), Технички музеј у Загребу 1854.
- историјски музеји (Музеј Наполеона у Паризу; Heeresmuseum у Бечу),
- етнографски музеји (1837. у Лајдену; Museum fur Völkerkunde у Бечу из 1876; Етнографски музеј у Сплиту из 1910. и у Загребу 1919),
- природњачки музеји (Народни природњачки музеј у Паризу из 1793; Национални природњачки музеј у оквиру Смитсонијанске институције у Вашингтону из 1846; Амерички природњачки музеј у Њујорку из 1869),
- национални музеји (Народни музеј у Задру из 1832. и Загребу 1846) који код малих народа афирмишу национални идентитет.
У 20. веку музеји дефинишу различите облике излагања, методолошки обликованих како би комуницирали с јавношћу. Објављују се каталози изложби и друге публикације, израђују се и продају сувенири, организују се предавања и педагошке радионице за децу. У Другом светском рату мноштво музеја је уништено. После рата граде се велике, нове музејске зграде: 1959. Гугенхајм музеј у Њујорку; 1964. Национални музеј антропологије у граду Мексику; 1973. Музеј Ван Гога у Амстердаму; 1977. Национални музеј модерне уметности у центру Жорж Помпиду (тзв. Бобур, Beaubourg) у Паризу; 1982; Neue Staatsgalerie у Штутгарту; или се изводе садржајне адаптације (у Паризу зграда железничке станице u Музеј Орсе, зграда Хотел Сале у Музеј Пикасо и др); отварају се екомузеји и музеји на отвореном.
Поткрај 20. и почетком 21. века долази до развоја виртуалних музеја, као и тематског окупљања дигиталних збирки доступних интернетом. MOWA (енгл. Museum of Web Art) не постоји као зграда, али има поставу, нуди могућност разгледавања и образовне програме.
ПоделаУреди
- Научни (археолошки, историјски, етнографски, природњачки, технички, војни, криминалистички, хигијенски, школски, поморски и др.)
- Уметнички (који садрже збирке слика, скулптура, графика и објеката примењене уметности).[5]
По карактеру, структури и територијалној компетенцији деле се на државне, земаљске, покрајинске, градске и завичајне. Често се употребљавају и називи галерија (за веће збирке слика и скулптура) и кабинет (за збирке графика, новаца и медаља).
Осим изложбених просторија, савремени музеј има депое (читав се инвентар ретко излаже), просторије за рестаурирање и препарирање музејских експоната, фотографску лабораторију, просторије за стручно особље, с инвентарима и библиотеком.[5]
Најпознатији музеји и галеријеУреди
ЕвропаУреди
- Фиренца: Палата Пити (Pitti) и Галерија Уфици (Uffizi),
- Милано: Галерија Брера (Brera),
- Венеција: Галерија Академије,
- Рим: Ватикански музеји, Капитолски музеји, Модерна галерија,
- Париз: Музеј историје и уметности Лувр (Louvre), Музеј уметности Орсе,
- Амстердам: Ријксмузеум, Музеј Ван Гога,
- Лондон: Британски музеј и Национална галерија, Музеј Викторије и Алберта,
- Мадрид: Музеј уметности Прадо, Реина Софија,
- Билбао: Музеј модерне уметности Гугенхајм Билбао.
- Санкт Петербург: Музеј уметности Ермитаж,
- Москва: Третјаковска галерија, Пушкинов музеј,
- Минхен: Стара и Нова пинакотека, Немачки музеј,
- Дрезден: Галерија старих мајстора у Дрездену,
- Беч: Уметничко-историјски музеј.
Најпосећенији музејиУреди
У овом одељку наведени су 20 најпосећенијих музеја у 2018. години које су саставили AECOM и годишњи извештај Тематског удружења за забаву о најпосећенијим атракцијама на свету.[6] Градови Лондон и Вашингтон садрже више од 20 најпосећенијих музеја на свету него било који други, са пет и четири музеја, респективно.
| Ранг | Музеј | Локација | Годишњи посетиоци |
|---|---|---|---|
| Лувр |  Париз |
10.200.000[6][7] | |
| Кинески национални музеј |  Пекинг |
8.610.092[7] | |
| Метрополитенски музеј уметности |  Њујорк Сити |
6.953.927[7] | |
| Ватикански музеји |  Ватикан ( Рим)
|
6.756.186[7] | |
| Национални музеј авијације и астронаутике | Вашингтон |
6.200.000[8][6] | |
| Тејт Модерн |  Лондон |
5.868.562[7][9] | |
| Британски музеј | Лондон |
5.828.552[9] | |
| Национална галерија у Лондону | Лондон |
5.735.831[7][9] | |
| Природњачки музеј у Лондону | Лондон |
5.226.320[9] | |
| Амерички природњачки музеј | Њујорк Сити |
5.000.000[6] | |
| Национални природњачки музеј | Вашингтон |
4.800.000[8][6] | |
| Национална галерија уметности | Вашингтон |
4.404.212[7] | |
| Кинески музеј науке и технологије | Пекинг |
4.400.000[6] | |
| Ермитаж |  Санкт Петербург |
4.220.000[7] | |
| Музеј Џеђанг | Хангџоу |
4.200.000[6] | |
| Национални музеј америчке историје | Вашингтон |
4.100.000[8] | |
| Музеј Викторије и Алберта | Лондон |
3.967.566[9][7] | |
| Реина Софија |  Мадрид |
3.898.000[6] | |
| Национални музеј палате у Тајпеју |  Тајпеј |
3.860.000[6] | |
| Музеј Нанкинг | Нанкинг |
3.670.000[6] |
РеференцеУреди
- ^ Edward Porter Alexander, Mary Alexander; Alexander, Mary; Alexander, Edward Porter (септембар 2007). Museums in motion: an introduction to the history and functions of museums. Rowman & Littlefield, 2008. ISBN 978-0-7591-0509-6. Приступљено 6. 10. 2009.
- ^ Дефиниција музеја на сајту Светског удружења музеја Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2012), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Wilkens, Alasdair (25. 5. 2011). „The story behind the world's oldest museum, built by a Babylonian princess 2,500 years ago”. io9. Приступљено 31. 3. 2018.
- ^ Manssour, Y. M.; El-Daly, H. M.; Morsi, N. K. „The Historical Evolution of Museums Architecture”. N/A: 2.
- ^ а б Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1964. стр. 515.
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Theme Index Museum Index 2018” (PDF). AECOM. 2019.
- ^ а б в г д ђ е ж з „Art's Most Popular: here are 2018's most visited shows and museums”. The Art Newspaper. 24. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 30. 3. 2019. Приступљено 6. 6. 2019.
- ^ а б в „Visitor Statistics”. Smithsonian. Приступљено 6. 6. 2019.
- ^ а б в г д „Visits made in 2018 to visitor attractions in membership with ALVA”. Association of Leading Visitor Attractions. Приступљено 6. 6. 2019.
ЛитератураУреди
- Bennett, Tony (1995). The Birth of the Museum: History, Theory, Politics. London: Routledge. ISBN 978-0-415-05387-7. OCLC 30624669.
- Conn, Steven (1998). Museums and American Intellectual Life, 1876–1926. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN 0-226-11493-7.
- Cuno, James (2013). Museums Matter: In Praise of the Encyclopedic Museum. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-10091-3.
- Findlen, Paula (1996). Possessing Nature: Museums, Collecting, and Scientific Culture in Early Modern Italy. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-20508-1.
- Marotta, Antonello (2010). Contemporary Milan. ISBN 978-88-572-0258-7.
- Murtagh, William J. (2005). Keeping Time: The History and Theory of Preservation in America. New York: Sterling Publishing Company. ISBN 0-471-47377-4.
- Rentzhog, Sten (2007). Open air museums: The history and future of a visionary idea. Stockholm and Östersund: Carlssons Förlag / Jamtli. ISBN 978-91-7948-208-4
- Simon, Nina K. (2010). The Participatory Museum. Santa Cruz: Museums 2.0
- van Uffelen, Chris (2010). Museumsarchitektur (на језику: немачки). Potsdam: Ullmann. ISBN 978-3-8331-6033-2. – also available in English: Contemporary Museums – Architecture History Collections. Braun Publishing. 2010. ISBN 978-3-03768-067-4.
- Yerkovich, Sally (2016). A Practical Guide to Museum Ethics. Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 9781442231641.
- „The Museum and Museum Specialists: Problems of Professional Education, Proceedings of the International Conference, 14–15 November 2014” (PDF). St. Petersburg: The State Hermitage Publishers. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 05. 2017. Приступљено 6. 12. 2016.
- Ndlovu-Gatsheni, Sabelo J. (2013). „Perhaps Decoloniality is the Answer? Critical Reflections on Development from a Decolonial Epistemic Perspective”. Africanus. 43 (2): 1–12 [7]. hdl:10520/EJC142701.
- Zavala, Miguel (2017). „Decolonial Methodologies in Education”. Ур.: Peters, M.A. Encyclopedia of Educational Philosophy and Theory. Springer, Singapore. стр. 361—366. ISBN 978-981-287-587-7. doi:10.1007/978-981-287-588-4_508.
- Dreyer, Jaco S. (2017). „Practical theology and the call for the decolonisation of higher education in South Africa: Reflections and proposals”. HTS Theological Studies. 73 (4): 1—7. ISSN 0259-9422. doi:10.4102/hts.v73i4.4805
. - Chowdhury, Rashedur (2019). „From Black Pain to Rhodes Must Fall: A Rejectionist Perspective”. Journal of Business Ethics. 170 (2): 287—311. ISSN 0167-4544. doi:10.1007/s10551-019-04350-1 .
- A., Jamil; W.T.S., Moalosi (2020). „Decolonization of knowledge in African Academic Institutions”. International Journal of Advanced Research in Education & Technology. 7 (1): 11—13.
Спољашње везеУреди
- Десет најчуднијих музеја — Блиц
- International Council of Museums
- Museums of the World Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2021)
- VLmp directory of museums
- Museums на сајту DMOZ (језик: енглески)