Википедија

Национални музеј палате у Тајпеју

музеј који се налази у Тајпеју

Национални музеј палате, у Тајпеју и Тајбау, у округу Чиаји, Тајван, има сталну колекцију од готово 700.000 комада древних кинеских царских артефаката и уметничких дела, што га чини једним од највећих тог типа на свету. Збирка обухвата 8.000 година историје кинеске уметности од неолита до савремене.[1] Већи део колекције чине високо-квалитетни комади које су сакупили кинески цареви. Национални музеј палате дели своје корене са Музејом палате у Забрањеном граду, чија је обимна колекција уметничких дела и артефаката изграђена на основу империјалних колекција династија Минг и Ћинг.

Национални музеј палате у Тајпеју
Национални музеј палате у Тајпеју
Оснивање10. октобар 1925 у Пекингу, 12. новембар 1965 у Тајпеју
ЛокацијаТајпеј
Врстамузеј
Колекција698,649, април 2019
ПосетиоциСеверни огранак: 4,436,118 (2017)

Историја уреди

 
Благо Националног музеја палате које је склањано од јапанских снага 1930-их

Оснивање у Пекингу и пресељење уреди

Националне музеј палате првобитно је основан као Музеј палате у Забрањеном граду 10. октобра 1925. године, убрзо након протеривања Пу Јиа,[2][3] последњег кинеског цара, из Забрањеног града, од стране ратног војсковође Фенг Јуксианга (Feng Yuxiang). Предмети у музеју састојали су се од драгоцености некадашње царске породице.

1931, убрзо након инцидента у Мукдену, Националистичка влада генералисимуса Чанг Кај Шека наредила је музеју да изврши припреме за евакуацију његових најдрагоценијих дела из града како би се спречило да падну у руке царске јапанске војске. Као резултат тога, од 6. фебруара до 15. маја 1933. године 13.491 сандука Музеја палате и 6.066 сандука предмета из изложбеног уреда за античке уметнине, летње палате и царске академије Ханлин пресељени су у пет група у Шангај.[4] Године 1936. збирка је пресељена у Нанђинг након завршетка изградње складишта у таоистичком манастиру Чаотиан (Chaotian) палати.[5] Како је царска јапанска војска напредовала даље у унутрашњости током Другог кинеско-јапанског рата, који се претопио у већи сукоб Другог светског рата, колекција је премештена ка западу, три пута на неколико места, укључујући Аншун и Лешан до предаје Јапана 1945. године. 1947. године враћен је у складиште Нанђинг.

Евакуација на Тајван уреди

Кинески грађански рат наставио се након предаје Јапанаца, што је на крају резултирало одлуком генералисимуса Чанг Кај Шека да евакуише уметничке предмете на Тајван, који је био под контролом Кине 1945. Када су се 1948. године погоршале борбе између комунистичке и националистичке војске, Национални музеј палате у Пекингу и других пет институција донели су одлуку да неке од најцењенијих предмета пошаљу на Тајван.[6] Хан Ли Ву (Han Lih-wu), каснији директор музеја, надгледао је транспорт неких збирки од Нанђинга до луке у Килунгу (Keelung), Тајван, у периоду од децембра 1948. до фебруара 1949. До тренутка када су предмети стигли у Тајван, комунистичка војска је већ преузела контролу над колекцијом Националног музеја палате у Пекингу, тако да није цела збирка морала бити послата у Тајван. Укупно 2972 сандука с артефактима из Забрањеног града пресељених на Тајван чинили су само 22% сандука који су првобитно превожени на југ, иако су предмети били неки од најбољих из колекција.

 
Јужни огранак Националног музеја палате

Збирка из Националног музеја палате у Пекингу, Припремне канцеларије Националног централног музеја, Националне централне библиотеке и Националне библиотеке Пекинга биле су смештене у железничком складишту у Јангмеју (Yangmei) након транспорта преко Тајванског мореуза и касније је премештена у складиште у шећерани у близини Тајчунга (Taichung).[6] Године 1949. Извршни јуан створио је Заједничку управну канцеларију, за Национални музеј палате у Пекингу, Припремну канцеларију Националног централног музеја и Националну централну библиотеку да надгледају организацију збирке.[2] Из безбедносних разлога Заједничка управна канцеларија изабрала је планинско село Беигоу (Beigou) које се налази у Тајчунгу као ново складиште за колекцију исте године.

Поновним оснивањем Националне централне библиотеке 1955. године, збирка из Националне библиотеке у Пекингу истовремено је уклопљена у Националну централну библиотеку.[6] Заједничка канцеларија управног музеја Националног музеја у Пекингу и Припремна канцеларија националног централног музеја боравили су у Беигоу још десет година. Током деценије, Канцеларија је добила средства од Азијске фондације за изградњу мале изложбене хале у пролеће 1956. године.[7] Изложбена сала, отворена у марту 1957, била је подељена у четири галерије у којима је било могуће изложити више од 200 предмета.

 
Паифанг из северног огранка Националног музеја палате

У јесен 1960. године, Канцеларија је добила 32 милиона НТ $ од Агенција САД за међународни развој.[7] Влада Републике Кине такође је дала више од 30 милиона НТ $ да се успостави посебан фонд за изградњу музеја у Тајпеју, у предграђу Вајшуанкси (Waishuanxi). Изградња музеја у Бајшуанксију завршена је у августу 1965. године.[3] Нови музеј крштен је "Музеј Чунг-Шан" у част оца утемељитеља републике Кине, Суена Јатсена, и први пут отворен за јавност на стогодишњицу рођења Суена Јатсена. Од тада музеј у Тајпеју управља, чува и излаже збирке Националног музеја палате Пекинг и Припремне канцеларије Националног централног музеја.

 
Национални музеј палате 1970-их. Два крила додата су главној згради након друге фазе ширења музеја

Током 1960-их и 1970-их, Куоминтанг је користио Национални музеј палате како би подржао своју тврдњу да је Република Кина једина легитимна влада целе Кине, да је једини чувар традиционалне кинеске културе усред друштвених промена и културне Револуције у континенталној Кини и тежила је наглашавању кинеског национализма.

Влада Народне Републике Кине (PRC) одавно је рекла да је збирка украдена и да легитимно припада Кини, али Тајван је своју колекцију бранио као неопходан чин заштите делова од уништења, нарочито током Културне револуције. Међутим, односи у вези са овим благом побољшали су се последњих година, а музеј у Пекингу пристао је да позајми реликвије Националном музеју палате за изложбе од 2009. године.[8] Кустос Музеја палате је рекао да су артефакти у музејима на копну и на Тајвану "кинеско културно наслеђе у заједничком власништву људи широм тајванског мореуза." [9]

Бројни кинески артефакти из династије Танг и Сунг, од којих су неки били у власништву цара Ченчонга (Zhenzong), ископани су и потом прешли у руке генерала Куоминтанга Ма Хонгкуија (Ma Hongkui), који је одбио да објави ова открића. Међу артефактима су била и бела мермерна плоча из династије Танг, златни ексери и траке направљене од метала. Тек након што је Ма умро, његова супруга је отишла на Тајван 1971. године из Америке да би донела артефакте Чанг Кај Шеку, који их је предао Националном музеју палате.[10]

Зграда музеја уреди

 
Главна дворана северног огранка Националног музеја палате.

Северни огранак уреди

Главну зграду Националног музеја у Тајпеју дизајнирао је Хуанг Баоиу (Huang Baoyu), а грађена је од марта 1964. до августа 1965.[11][12] Због недовољног простора за приказ више од 600.000 артефаката, музеј је прошириван 1967, 1970, 1984 и 1996.[13] 2002. године музеј је претрпео велику обнову која је коштала 21 милион америчких долара, како би се музеј учинио пространијим и модернијим.[14] Музеј је званично поново отворен у фебруару 2007.[15][16]

Сталне изложбе слике и калиграфије мењају се свака три месеца.[17] Око 3.000 комада музејске збирке може се погледати у датом моменту.[18] Иако кратке, ове изложбе су изузетно популарне. 2014. године музеј је организовао три најбоље посећене изложбе широм света, укључујући слике и калиграфске радове Танг Јина (Tang Yin), као и слике цара Ћинглонга (Qianlong) династије Ћинг, које су реинтерпретирали савремени уметници.[19]

Јужни огранак уреди

 
Јужни огранак Националног музеја палате

Јужни огранак Музеја Националне палате налази се у Тајбау (Taibao), округ Чиаји (Chiayi), Тајван и смештен је на 70 ha (700.000 m2) земље. На локацији се налази и језеро и азијски врт. Планирање јужног огранка почело је 2000. године. Зграду је требало да пројектује архитекта Антоан Предок, а градња да почне 2005. године. Међутим, због озбиљних кашњења у изградњи и спорова између извођача и музеја, фирма се повукла 2008. године.[20] Директор музеја је изјавио у августу 2010. године да ће нови архитекти Крис Јао почети пројекат, а изградња би требало да буде завршена 2015.[21] Пројект је коштао 7,9 милијарди NТ$ (US$268 милиона) и простирао се на 70 ha (700.000 m2).[22] Сам музеј, укупно 9.000 квадратних метара,[23] дизајнирала је тајванска компанија Artech Inc. и отпорна је на земљотрес и поплаве.

Збирке уреди

Збирке (од јануара 2018) [24]
Категорије Бројеви
Бронза 6.225
Керамика 25,555
Жад 13,478
Лакирани комади 767
Производи од емајла 2,520
Резбарије 663
Прибор 2,379
Кованице 6,953
Разни предмети (верске справе, костими и додаци, и флашице за дуван) 12,978
Текстил 1,571
Слике 6.580
Калиграфски радови 3.707
Калиграфске књиге модела 495
Таписерије и везови 308
Лепезе 1,880
Ретке књиге 212,169
Ћинг архивска документа 386,863
Документи на манџурском, монголском и тибетанском 11.501
Слике на камену или папиру 898
Укупно 697,490

Статистика уреди

Комплетна инспекција инвентара извршена је три пута од 1951–1954, 1989–1991 и 2008–2012.[25] Према званичном извештају, музеј поседује кинеску калиграфију, порцелан, бронзане комаде, слике, жад и многе друге уметничке предмете, што износи 22% (2.972 од 13.491 сандука) кутија које су првобитно превожене на југ од Забрањеног града.[3] Остали додаци укључују преносе из других институција, донације и куповине од музеја. Чанг Кај Шек је доста ових артефаката донео пре него што су његове снаге Куоминтанга избегле с копна 1949.[26] Музеј је прикупио скоро 700.000 артефаката значајних историјских или уметничких вредности. Са колекцијом ове величине, само 1% збирке је изложено у било ком тренутку. Остатак колекције чува се у трезорима под контролисаном температуром.[14]

Значајни предмети уреди

У музеју се налази неколико драгоцених предмета који су понос њихове колекције и познати су широм света. Антиквитети различитих врста у Националном музеју палате протежу се дуж временског периода од више хиљада година.[27]

Галерија уреди

  •  
    Посуда за воду са завојитим узорком змаја, око 14. до средине 11. века п. н. е.
  •  
    Звоно, 9. век пре нове ере
  •  
    Мао кунг Тинг, 9. век п.н.е
  •  
    Тањир породице Сан, 9. век п. н. е.
  •  
    Посуда у облику цвета са светло плавкасто-зеленом глазуром, Ру посуђе, око 1086 - око 1106.
  •  
    Умиваоник са светло плавкасто-зеленом глазуром, Ру посуђе, око 1086 - око 1106.
  •  
    Фигура од жада, 19. век.
  •  
    Седећи портрет цара Таи-цу династије Сунг, ц. 960-76.
  •  
    Путници међу планинама и потоцима, аутор Фан Куан, око 1000.
  •  
    Рано пролеће, Гуо Кси, 1072.
  •  
    Ветар у боровима међу безбројним долинама, аутор Ли Танг, 1124.
  •  
    Бесмртни у просутом мастилу, Лианг Каи, око 1200.
  •  
    Шетња планинском стазом у пролеће, Ма Јуан, 13. век.
  •  
    Концерт у палати, око 836 - око 907.
  •  
    Седећи портрет цара Ксуанцонга, око 1425-35.
  •  
    Портрет Кублај Кана, Лиу Гуандао, око 1271-94.
  •  
    Портрет царице Чаби, око 1271-81.
 
Боравиште на планини Фукун, Huang Gongwang, 1347–50.

Прекоморске изложбе уреди

Због страха да би Кина могла присвојити артефакте и затражити их због контраверзног политичког статуса Тајвана, музеј не одржава изложбе у континенталној Кини. Од оснивања музеја 1965. године у Тајпеју, Национални музеј палате приредио је само шест великих иностраних изложби у земљама које су донеле законе за спречавање судског одузимања блага: Сједињене Државе 1996. године, Француска 1998. године, Немачка 2003. године, Аустрија 2008. године, Јапан 2014. и Аустралија 2019.[28][29][30]

Остали садржаји за посетиоце уреди

Зишан(ZhiShan)врт уреди

 
Зишан врт

Смештена у кругу музеја, ова класична кинеска башта у стилу Сунг и Минг простире се на 1,88 ha (18.800 m2).[31] Укључује принципе различитих области као што су фенг шуи, кинеска архитектура, управљање водама, пејзажни дизајн, кинески фолклор и метафора. Садржи бројна језерца и дрвене кинеске павиљоне. Завршена је и отворена 1985. године. У близини се налази још један врт у кинеском стилу који се назива Шуангкси парк и Кинеска башта.

Резиденција Чанг Дај Шина уреди

Музеј такође одржава резиденцију познатог кинеског сликара Чанг Дај Шина (Chang Dai-chien). Резиденција, позната као резиденција или пребивалиште Маје, изграђена је од 1976 до 1978.[32] То је двоспратна зграда са баштама у кинеском стилу које заузимају око 1.911 м². После Чангове смрти 1983. године, кућа и башта су поклоњени музеју и претворени у спомен-музеј.

Пројекат музеја уреди

Пројекат музеја, званично започет 2011. године планира проширење изложбеног простора и побољшање животне средине.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Peter Enav (12. 5. 2009). „National art collection evokes hard history”. The China Post. AP. Архивирано из оригинала 09. 10. 2015. г. Приступљено 16. 6. 2012. 
  2. ^ а б „Chronology of Events”. National Palace Museum. Архивирано из оригинала 21. 12. 2008. г. Приступљено 4. 6. 2008. 
  3. ^ а б в „Tradition & Continuity”. National Palace Museum. Архивирано из оригинала 30. 06. 2012. г. Приступљено 17. 6. 2012. 
  4. ^ Chiang, Fu-tsung (1979), „The Transfer of the National Palace Museum Collection to Taiwan and Its Subsequent Installation”, The National Palace Museum Quarterly (на језику: енглески и Chinese), 14 (1): 1—16, 37—43 
  5. ^ „The National Palace Museum: Timeline of the NPM”. National Palace Museum. Архивирано из оригинала 17. 02. 2012. г. Приступљено 20. 12. 2010. 
  6. ^ а б в Hang, Li-wu (1983). 中華文物播遷記 (на језику: Chinese) (2 изд.). Taipei: The Commercial Press. 
  7. ^ а б „A Brief History of the National Palace Museum”, The National Palace Museum Quarterly (на језику: енглески и Chinese), 1 (1): 29—32, 85—89, 1966 
  8. ^ „China to lend treasures to Taiwan”. BBC. 16. 2. 2009. Приступљено 16. 6. 2012. 
  9. ^ Mark McDonald (2. 3. 2009). „Top bid on disputed Yves Saint Laurent bronzes was a protest from China”. The New York Times. 
  10. ^ China archaeology and art digest, Volume 3, Issue 4. Art Text (HK) Ltd. 2000. стр. 354. 
  11. ^ „Renovation”. National Palace Museum. Архивирано из оригинала 1. 12. 2012. г. Приступљено 21. 9. 2012. 
  12. ^ Huang, Bao-yu (1966), „中山博物院之建築 [The Architecture of the Chung-Shan Museum]”, The National Palace Museum Quarterly (на језику: Chinese), 1 (1): 69—78 
  13. ^ 正館、行政大樓、圖書文獻大樓工程 [The Construction of the Main Building, the Administration Building and the Library Building] (PDF) (на језику: Chinese). National Palace Museum. 11. 10. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 10. 2012. г. Приступљено 21. 9. 2012. 
  14. ^ а б Gluck, Caroline (7. 2. 2007). „Taiwan's museum of treasures”. BBC News. Приступљено 30. 3. 2010. 
  15. ^ Bradsher, Keith (28. 12. 2006). „Rare Glimpses of China's Long-Hidden Treasures”. The New York Times. 
  16. ^ Quartly, Jules (4. 2. 2007). „National Palace Museum is born again”. Taipei Times. 
  17. ^ „Visitor's Guide”. National Palace Museum. Архивирано из оригинала 24. 08. 2012. г. Приступљено 21. 9. 2012. 
  18. ^ Murakami, Takio (23. 10. 2011). „Taiwanese Palace Museum may increase floor area 7-fold”. The Asahi Shimbun. Архивирано из оригинала 13. 11. 2012. г. 
  19. ^ „Visitor figures 2014: the world goes dotty over Yayoi Kusama”. The Art Newspaper. 2. 4. 2015. Приступљено 10. 4. 2015. 
  20. ^ „U.S. architectural firm quits NPM southern branch project”. The China Post. 28. 11. 2008. Приступљено 20. 12. 2010. 
  21. ^ „National Palace Museum chief upsets lawmakers”. Taipei Times. 11. 11. 2010. Приступљено 20. 12. 2010. 
  22. ^ „National Palace Museum in Taiwan unveils designs of Southern Branch”. World Interior Design Network. 28. 3. 2011. Архивирано из оригинала 9. 10. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011. 
  23. ^ „Taiwan's National Palace Museum opens new branch after 15-year wait”. Straits Times. Agence France Presse. 28. 12. 2015. Архивирано из оригинала 30. 12. 2015. г. Приступљено 5. 1. 2016 — преко Yomiuri Shimbun and Gulf News. 
  24. ^ „List of Categories in the Collection”. National Palace Museum. Приступљено 31. 1. 2018. 
  25. ^ „Inventories of the Collection”. National Palace Museum. Приступљено 17. 6. 2012. 
  26. ^ Multiculti roots, The Economist, 12 March 2016
  27. ^ „Collections: Antiquities (National Palace Museum)”. Taiwan Academy. Архивирано из оригинала 22. 7. 2013. г. Приступљено 25. 9. 2012. 
  28. ^ „New Japan law opens way for exhibits”. The China Post. Central News Agency. 26. 3. 2011. 
  29. ^ „Taiwan gives green light to museum exhibitions in Japan”. The Japan Times. Kyodo News. 23. 6. 2014. 
  30. ^ „Heaven and earth in Chinese art: treasures from the National Palace Museum, Taipei”. Art Gallery of New South Wales. Приступљено 26. 4. 2019. 
  31. ^ „Zhishan Garden – Introduction”. National Palace Museum. 8. 10. 2008. Архивирано из оригинала 12. 09. 2012. г. Приступљено 17. 6. 2012. 
  32. ^ „Chang Dai-chien Residence”. National Palace Museum. октобар 2007. Архивирано из оригинала 27. 11. 2019. г. Приступљено 16. 6. 2012. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_музеј_палате_у_Тајпеју&oldid=26171753”