Текстил

флексибилан ткани материјал

Текстил или тканина је еластични материјал састављен од ситних влакана која чине предиво.[1][2][3] Предиво се производи тако што се сирова вуна, памук или други материјал упредају и мотају на точак да би се произвели дугачки канапи предива. Текстил се производи мешањем, сецкањем и пресовањем влакна заједно.

Ручно рађени цветни узорци на текстилу. Производња текстила који је у почетку био занатски рад, данас је прерасла у огромну област која обухвата производњу влакана, предива, тканина и разних производа од влакана за различите кућне и индустријске намене.
У производњи текстила, уздужна предива се називају основа и испреплетена су нитима потке или попуњавања да би се створила тканина.
Демонстрација ткања на ручном разбоју из 1830. у музеју ткања у Лајдену

У почетку се реч „текстил” односила само на ткани текстил. Међутим, ткање није једини начин производње, и касније су развијене многе друге методе за формирање текстилних структура на основу њихове намене. Плетиво и неткани материјали су друге популарне врсте производње тканина. У савременом свету, текстил задовољава материјалне потребе за разноврсну примену, од једноставне дневне одеће до непробојних јакни, свемирских одела и лекарских матила.[4][5][6][7][8][9][10]

Текстил се дели у две групе: текстил за домаћинство [потрошачки текстил] и технички текстил. У потрошачком текстилу, естетика и удобност су најважнији фактори, док су код техничког текстила функционална својства приоритет.[10][11]

Геотекстил, индустријски текстил, медицински текстил и многе друге области су примери техничког текстила, док су одећа и намештај примери текстила широке потрошње. Свака компонента текстилног производа, укључујући влакна, предиво, тканину, обраду и завршну обраду, утиче на коначни производ. Компоненте се могу разликовати међу различитим текстилним производима, јер се бирају на основу погодности за намену.[10][12][11]

Влакна су најмања компонента тканине; влакна се обично испредају у предиво, а предива се користе за производњу тканина.[13][12] Влакна имају изглед попут косе и већи однос дужине и ширине. Извори влакана могу бити природни, синтетички или обоје. Технике филцања и везивања директно претварају влакна у тканину. У другим случајевима, предиво се манипулише различитим системима производње тканина да би се произвеле различите конструкције тканине. Влакна се увијају или постављају тако да се направи дугачак, непрекидан прамен предива.[5] Предива се затим користе за прављење различитих врста тканина ткањем, плетењем, хеклањем, плетењем чворова, прављењем чипки или плетеница.[14][9] Након производње, текстилни материјали се обрађују и довршавају како би додали вредност, као што су естетика, физичке карактеристике и повећана корисност.[15] Производња текстила је најстарија индустријска уметност.[16] Бојење, штампа и вез су различите декоративне уметности примењене на текстилне материјале.[17]

ИсторијаУреди

Претече данашњег текстила укључује лишће, кору, крзно и филцане тканине.[18]

Бантонска погребна тканина, најстарији постојећи пример варп иката у југоисточној Азији, изложена је у Националном музеју Филипина. Тканину су највероватније правили домородачки азијски народи северозападног Ромблона. Прва одећа, ношена пре најмање 70.000 година, а можда и много раније, вероватно је била направљена од животињске коже и помогла је у заштити раних људи од елемената околине. Временом су људи су научили да ткају биљна влакна у текстил. Откриће обојених ланених влакана у пећини у Републици Грузији која потичу из прериода од 34.000 пре нове ере сугерише да су материјали слични текстилу прављени још у доба палеолита.[19][20]

Брзина и обим производње текстила измењени су скоро до непрепознатљивости индустријализацијом и увођењем савремених производних техника.[21]

Текстилна индустријаУреди

Текстилна индустрија је израсла из уметности и заната, а одржавали су је цехови. У 18. и 19. веку, током индустријске револуције, постаје све више механизована. У 20. веку, наука и технологија су биле покретачке снаге.[22]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „An Introduction to Textile Terms” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 07. 2006. Приступљено 6. 8. 2006. 
  2. ^ Balter, M. (2009). „Clothes Make the (Hu) Man”. Science. 325 (5946): 1329. PMID 19745126. doi:10.1126/science.325_1329a. 
  3. ^ Kvavadze, E.; Bar-Yosef, O.; Belfer-Cohen, A.; Boaretto, E.; Jakeli, N.; Matskevich, Z.; Meshveliani, T. (2009). „30,000-Year-Old Wild Flax Fibers”. Science. 325 (5946): 1359. PMID 19745144. doi:10.1126/science.1175404.  Supporting Online Material Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2009)
  4. ^ Joseph, Marjory L. (1977). Introductory textile science. Internet Archive. New York : Holt, Rinehart and Winston. стр. 3, 4, 439. ISBN 978-0-03-089970-6. 
  5. ^ а б Kadolph, Sara J. (1998). Textiles. Internet Archive. Upper Saddle River, N.J. : Merrill. стр. 4, 5. ISBN 978-0-13-494592-7. 
  6. ^ „textile | Description & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-19. 
  7. ^ „Cloth”. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-06. Приступљено 2012-05-25. 
  8. ^ „Textile”. The Free Dictionary By Farlex. Приступљено 2012-05-25. 
  9. ^ а б Fairchild's dictionary of textiles. Internet Archive. New York, Fairchild Publications. 1959. стр. 552, 553, 211, 131. 
  10. ^ а б в Elsasser, Virginia Hencken (2005). Textiles : concepts and principles. Internet Archive. New York, NY : Fairchild Publications. стр. 8,9, 10. ISBN 978-1-56367-300-9. 
  11. ^ а б Horrocks, A. R.; Anand, Subhash C. (2000-10-31). Handbook of Technical Textiles (на језику: енглески). Elsevier. стр. 1 to 20. ISBN 978-1-85573-896-6. 
  12. ^ а б „Household Textile - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2022-05-19. 
  13. ^ Division, United States Department of Labor Wage and Hour (1941). Some Basic Information on the Textile Industry (на језику: енглески). U.S. Department of Labor, Wage and Hour Division. стр. 3—6. 
  14. ^ „Definition of FABRIC”. Архивирано из оригинала на датум 2017-10-19. Приступљено 2017-10-18. 
  15. ^ Choudhury, Asim Kumar Roy (2017-04-29). Principles of Textile Finishing (на језику: енглески). Woodhead Publishing. стр. 1—10. ISBN 978-0-08-100661-0. 
  16. ^ Atlanta Economic Review 1971-11: Vol 21 Iss 11 (на језику: енглески). Internet Archive. College of Business Administration. Georgia State University. 1971. стр. 6. 
  17. ^ Elsasser, Virginia Hencken (2005). Textiles : concepts and principles. Internet Archive. New York, NY : Fairchild Publications. стр. 9. ISBN 978-1-56367-300-9. 
  18. ^ Weibel, Adèle Coulin (1952). Two thousand years of textiles; the figured textiles of Europe and the Near East. Internet Archive. New York, Published for the Detroit Institute of Arts [by] Pantheon Books. стр. 27. 
  19. ^ Balter, M. (2009). „Clothes Make the (Hu) Man”. Science. 325 (5946): 1329. PMID 19745126. doi:10.1126/science.325_1329a. 
  20. ^ Kvavadze, E.; Bar-Yosef, O.; Belfer-Cohen, A.; Boaretto, E.; Jakeli, N.; Matskevich, Z.; Meshveliani, T. (2009). „30,000-Year-Old Wild Flax Fibers”. Science. 325 (5946): 1359. Bibcode:2009Sci...325.1359K. PMID 19745144. S2CID 206520793. doi:10.1126/science.1175404.  Supporting Online Material Архивирано 2009-11-27 на сајту Wayback Machine
  21. ^ Ul-Islam, Shahid; Butola, B. S., ур. (2018). Advanced Textile Engineering Materials. Wiley. ISBN 978-1-119-48785-2. 
  22. ^ Hollen, Norma R.; Hollen, Norma R. Textiles (1988). Textiles. Internet Archive. New York : Macmillan. стр. 1, 2, 3. ISBN 978-0-02-367530-0. 

ЛитератураУреди

  • Good, Irene (2006). „Textiles as a Medium of Exchange in Third Millennium B.C.E. Western Asia”. Ур.: Mair, Victor H. Contact and Exchange in the Ancient World. Honolulu: University of Hawai'i Press. стр. 191—214. ISBN 978-0-8248-2884-4. 
  • Fisher, Nora (1994). Rio Grande Textiles (Paperbound изд.). Museum of New Mexico Press. ISBN 0-89013-266-6.  Introduction by Teresa Archuleta-Sagel. 196 pages with 125 black and white as well as colour plates. Fisher is Curator Emirta, Textiles & Costumes of the Museum of International Folk Art.
  • Arai, Masanao (Textile Industry Research Institute of Gunma). "From Kitsch to Art Moderne: Popular Textiles for Women in the First Half of Twentieth-Century Japan" (Archive). Textile Society of America Symposium Proceedings. Textile Society of America, January 1, 1998.
  • Postrel, Virginia (10. 11. 2020). The Fabric of Civilization: How Textiles Made the World (Hardcover изд.). New York, NY: Basic Books. ISBN 978-1-5416-1760-5. 
  • Boucher, François. 20,000 Years of Fashion: The history of costume and personal adornment. New York: Harry N. Abrams, 1987 ISBN 0-8109-1693-2
  • Jenkins, David, ed.: The Cambridge History of Western Textiles, Cambridge, UK: Cambridge University Press, 2003, ISBN 0-521-34107-8
  • Payne, Blanche; Winakor, Geitel; Farrell-Beck Jane (1992) The History of Costume, from the Ancient Mesopotamia to the Twentieth Century, 2nd Edn, HarperCollins ISBN 0-06-047141-7
  • Piponnier, Françoise, and Perrine Mane; Dress in the Middle Ages; Yale UP; 1997; ISBN 0-300-06906-5
  • Ashelford, Jane: The Art of Dress: Clothing and Society 1500–1914, Abrams, 1996. ISBN 0-8109-6317-5
  • Arnold, Janet: Patterns of Fashion: the cut and construction of clothes for men and women 1560–1620, Macmillan 1985. Revised edition 1986. (ISBN 0-89676-083-9)
  • Arnold, Janet: Queen Elizabeth's Wardrobe Unlock'd, W S Maney and Son Ltd, Leeds 1988. ISBN 0-901286-20-6
  • Braudel, Fernand, Civilization and Capitalism, 15th–18th centuries, Vol 1: The Structures of Everyday Life, William Collins & Sons, London 1981
  • Besancenot, Jean (1990). Costumes of Morocco. London, New York: Kegan Paul International, distributed by Routledge, Chapman and Hall. ISBN 978-0-7103-0359-2. OCLC 21227430.
  • Darwin, George H., "Development in Dress", Macmillan's magazine, vol. 26, May to Oct. 1872, pages 410–416
  • Favier, Jean, Gold and Spices: The Rise of Commerce in the Middle Ages, London, Holmes and Meier, 1998, ISBN 0-8419-1232-7
  • Gordenker, Emilie E.S.: Van Dyck and the Representation of Dress in Seventeenth-Century Portraiture, Brepols, 2001, ISBN 2-503-50880-4
  • Kõhler, Carl: A History of Costume, Dover Publications reprint, 1963, from 1928 Harrap translation from the German, ISBN 0-486-21030-8
  • Lee, John S.: The Medieval Clothier, Woodbridge, Boydell, 2018, ISBN 9781783273171
  • Lefébure, Ernest: Embroidery and Lace: Their Manufacture and History from the Remotest Antiquity to the Present Day, London, H. Grevel and Co., 1888, ed. by Alan S. Cole, at Online Books , retrieved 14 October 2007
  • Netherton, Robin, and Gale R. Owen-Crocker, editors, Medieval Clothing and Textiles, Volume 1, Woodbridge, Suffolk, UK, and Rochester, NY, the Boydell Press, 2005, ISBN 1-84383-123-6
  • Netherton, Robin, and Gale R. Owen-Crocker, editors, Medieval Clothing and Textiles, Volume 2, Woodbridge, Suffolk, UK, and Rochester, NY, the Boydell Press, 2006, ISBN 1-84383-203-8
  • Netherton, Robin, and Gale R. Owen-Crocker, editors, Medieval Clothing and Textiles, Volume 3, Woodbridge, Suffolk, UK, and Rochester, NY, the Boydell Press 2007, ISBN 978-1-84383-291-1
  • Payne, Blanche: History of Costume from the Ancient Egyptians to the Twentieth Century, Harper & Row, 1965. No ISBN for this edition; ASIN B0006BMNFS
  • Sylvester, Louise M., Mark C. Chambers and Gale R. Owen-Crocker, editors, Medieval Dress and Textiles in Britain: A Multilingual Sourcebook, Woodbridge, Suffolk, UK, and Rochester, NY, Boydell Press, 2014. ISBN 978-1-84383-932-3
  • Watt, James C.Y.; Wardwell, Anne E. (1997). When silk was gold: Central Asian and Chinese textiles. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0870998256. 

Спољашње везеУреди