Столњак је тканина која се користи да се покрије сто. Неки су углавном украсни, што такође може помоћи у заштити стола од огреботина и мрља. Остали столњаци дизајнирани су тако да се стављају на трпезаријски сто пре него што се постави посуђе и храна.

Традиционални румунски столњак направљен у Мармарошу

Облици и величинеУреди

Столњаци су најчешће округли, квадратни, овални и дугуљасти или правоугаони, што одговара најчешћим облицима стола. Људи обично купују столњаке по мери, а неки одлучују да направе свој.

МатеријалиУреди

Данас, столњаци су обично направљени од памука, материјала који се може чистити, али могу бити готово било ког материјала, укључујући и осетљиве тканине као што су вез свиле.

ИсторијаУреди

У многим европским културама бели, или углавном бели, столњаци били су стандардни покривачи за сто, током вечере. У каснијем средњовековном периоду, ширење висококвалитетног белог платна или памучне тканине био је важан део припреме за гозбу у богатом домаћинству. Временом је обичај слагања посуђа на столњак постао уобичајен за већину друштвених класа осим за најсиромашније. Како су се у 20. веку прехрамбене навике мењале, развио се много већи распон стилова постављања стола. Неке формалне вечере и даље користе беле столњаке, често дамаст, али могуће су и друге боје.

Посебни случајевиУреди

Крпе и салвете Перуђа израђене су од средњег века. Белe сy, са карактеристичним плавим пругама.[1][2]

Викторијански интеријери били су препуни густих, украшених завеса и столњацима који су се пружали до пода на било којој врсти стола.[3]

РеференцеУреди

  1. ^ Harris, Karen. „Perugia Tablecloths”. www.larsdatter.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 09. 2016. Приступљено 2. 10. 2016. 
  2. ^ „Towel V&A Search the Collections”. collections.vam.ac.uk. Приступљено 2. 10. 2016. 
  3. ^ Bott and Clephane, Our Mothers, Gollancz 1932, p60