Тајпеј

Тајпеј (кин. 臺北市 / 台北市, T'ai-pei) дефакто је главни град Републике Кине, на острву Тајван.

Тајпеј 臺北市
Тајпеј
Застава Грб
Административни подаци
Основан	1709.
Становништво
Становништво	‍
— 2010.	2.618.772
— густина	9.627,84 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	25°01′59″ СГШ; 121°37′59″ ИГД
Површина	272 km2
Поштански број	100
Позивни број	(0)2
Веб-сајт
http://english.taipei.gov.tw/}-

По подацима из јануара 2007. у централном градском језгру живи 2.622.090 становника, а у ширем градском подручју 10.072.918.

Географија

Тајпеј се налази на североисточном Тајвану, 30 km од обале Тихог океана. На југу града је река Шиндјен, а на западу Даншуи. Изнад града је вулканска планина Ћишинг висока 1.120 m.

Популарни надимак Тајпеја је „град азалеја“.

Клима

Средња годишња температура је 23,6 °C, са летњим просеком од 29,4 °C, и зимским просеком од 14,9 °C.

Клима Тајпеја (1981–2010)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Средњи максимум, °C (°F)	19,1 (66,4)	19,6 (67,3)	22,1 (71,8)	25,7 (78,3)	29,2 (84,6)	32,0 (89,6)	34,3 (93,7)	33,8 (92,8)	31,1 (88)	27,5 (81,5)	24,2 (75,6)	20,7 (69,3)	26,6 (79,9)
Просек, °C (°F)	16,1 (61)	16,5 (61,7)	18,5 (65,3)	21,9 (71,4)	25,2 (77,4)	27,7 (81,9)	29,6 (85,3)	29,2 (84,6)	27,4 (81,3)	24,5 (76,1)	21,5 (70,7)	17,9 (64,2)	23,0 (73,4)
Средњи минимум, °C (°F)	13,9 (57)	14,2 (57,6)	15,8 (60,4)	19,0 (66,2)	22,3 (72,1)	24,6 (76,3)	26,3 (79,3)	26,1 (79)	24,8 (76,6)	22,3 (72,1)	19,3 (66,7)	15,6 (60,1)	20,4 (68,7)
Количина падавина, mm (in)	83,2 (32,76)	170,3 (67,05)	180,4 (71,02)	177,8 (70)	234,5 (92,32)	325,9 (128,31)	245,1 (96,5)	322,1 (126,81)	360,5 (141,93)	148,5 (58,46)	83,1 (32,72)	73,3 (28,86)	2.405,1 (946,89)

Историја

Подручје данашњег Тајпеја су у прошлости насељавала племена Кетагалан. Хан Кинези су почели да се досељавају 1709. Као последица Првог кинеско-јапанског рата цео Тајван, па и Тајпеј, постали су јапанска територија 1895.

Тајпеј је проглашен за привремену престоницу Републике Кине 7. децембра 1949., пошто је руководство покрета Куоминтанг избегло из континенталне Кине на острво Тајван.

Територија града је 1990. подељена на данашњих 12 дистрикта.

Привреда

Основне привредне гране у Тајпеју су у доменима електорнске индустрије и туризма.

Саобраћај

Јавни градски превоз у Тајпеју чине подземна железница и аутобуси, док се међуградски јавни превоз одвија железницом и авионом. Интерални систем наплате је обезбеђен коришћењем паметне картице Easy Card која може да се користи за аутобусе и железницу. Међународни аеродром се налази на подручју суседног града Таојуена 40 килиметара западно од Тајпеја.

Становништво

На ужем подручју града је 2015. године живело 2.704.810 становника, док је у метрополитенском подручју било 7.047.559 становника. Аутохтоне етничке групе чине 0,5% становништва, а већину чини становништво из континенталне Кине, Хокло и Хака.

Партнерски градови

• Хјустон, САД (1961)
• Ломе, Того (1966)
• Манила, Филипини (1966)
• Котону, Бенин (1967)
• Хо Ши Мин, Вијетнам (1968)
• Кезон Сити, Филипини (1968)
• Сеул, Јужна Кореја (1968)
• Сан Франциско, САД (1970)
• Санто Доминго, Доминиканска Република (1970)
• Гвам, САД (1973)
• Кливленд, САД (1975)
• Тегусигалпа, Хондурас (1975)
• Индијанаполис, САД (1978)
• Џеда, Саудијска Арабија (1978)
• Маршал, САД (1978)
• Атланта, САД (1979)
• Лос Анђелес, САД (1979)
• Финикс, САД (1979)
• Оклахома Сити, САД (1981)
• Гоулд Коуст, Аустралија (1982)
• Јоханезбург, Јужна Африка (1982)
• Преторија, Јужна Африка (1983)
• Лилонгве, Малави (1984)
• Сан Хосе, Костарика (1984)
• Версај, Француска (1986)
• Асунсион, Парагвај (1987)
• Панама, Панама (1989)
• Манагва, Никарагва (1992)
• Сан Салвадор, Салвадор (1993)
• Варшава, Пољска (1995)
• Улан Уде, Русија (1996)
• Банџул, Гамбија (1997)
• Бисао, Гвинеја Бисао (1997)
• Бостон, САД (1997)
• Дакар, Сенегал (1997)
• Далас, САД (1997)
• Ла Паз, Боливија (1997)
• Мбабане, Свазиленд (1997)
• Сан Николас де лос Гарза, Мексико (1997)
• Улан Батор, Монголија (1997)
• Гватемала, Гватемала (1998)
• Маџуро, Маршалска Острва (1998)
• Монровија, Либерија (1998)
• Вилњус, Литванија (1998)
• Рига, Летонија (2001)
• Малабон, Филипини (2005)
• Уагадугу, Буркина Фасо (2008)
• Пенанг, Малезија (2009)
• , Тегу, Јужна Кореја (2010)

Градови партнери

• Енкориџ, САД (1997)

Пријатељски градови

• Перт, Аустралија (1999)
• Округ Оринџ, САД (2000)

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Туристичке информације