Тајпеј
Тајпеј (кин: 臺北市 / 台北市, T'ai-pei)[4] дефакто је главни град[а] Републике Кине, на острву Тајван.[7][8] Смештен у Северном Тајвану, град Тајпеј је енклава општине Нови Тајпеј, која се налази око 25 km (16 mi) југозападно од северног лучког града Килунга. Већина града почива на басену Тајпеја, древном дну језера. Слив је омеђен релативно уским долинама река Килунг и Ксиндјан, које се спајају и формирају реку Тамсуј дуж западне границе града.[9]
| Тајпеј 臺北市 | |
|---|---|
       Тајпеј | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Република Кина |
| Основан | 1709. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 2.618.772 [1] |
| — густина | 9.634,9 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 25° 01′ 59″ С; 121° 37′ 59″ И / 25.033° С; 121.633° И |
| Површина | 272[2][3] km2 |
.svg) | |
| Поштански број | 100 |
| Позивни број | (0)2 |
| Веб-сајт | |
| http://english.taipei.gov.tw/}- | |
Град Тајпеј је дом за процењену популацију од 2.646.204 (2019),[10][11][12] чинећи језгро метрополитанског подручја Тајпеј-Килунг, које укључује оближње градове Нови Тајпеј и Килунг са популацијом од 7.047.559,[10][13] четрдесете најнасељеније урбане области на свету—отприлике једна трећина грађана Тајвана живи у метро округу. Назив „Тајпеј” може се односити или на целу градску област или само на сам град.
Географија
уредиТајпеј се налази на североисточном Тајвану, 30 km од обале Тихог океана. На југу града је река Шиндјен, а на западу Даншуи. Изнад града је вулканска планина Ћишинг висока 1.120 m.
Популарни надимак Тајпеја је „град азалеја“.
Клима
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Средња годишња температура је 23,6 °C, са летњим просеком од 29,4 °C, и зимским просеком од 14,9 °C.
| Клима Тајпеја (нормале 1991–2020, екстреми 1896–садашњост) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 33,8 (92,8) |
31,8 (89,2) |
35,0 (95) |
36,2 (97,2) |
38,2 (100,8) |
38,9 (102) |
39,7 (103,5) |
39,3 (102,7) |
38,6 (101,5) |
36,8 (98,2) |
34,3 (93,7) |
31,5 (88,7) |
39,7 (103,5) |
| Максимум, °C (°F) | 19,6 (67,3) |
20,7 (69,3) |
22,9 (73,2) |
26,7 (80,1) |
30,1 (86,2) |
32,9 (91,2) |
35,0 (95) |
34,4 (93,9) |
31,6 (88,9) |
27,8 (82) |
24,9 (76,8) |
21,1 (70) |
27,3 (81,1) |
| Просек, °C (°F) | 16,6 (61,9) |
17,2 (63) |
19,0 (66,2) |
22,5 (72,5) |
25,8 (78,4) |
28,3 (82,9) |
30,1 (86,2) |
29,7 (85,5) |
27,8 (82) |
24,7 (76,5) |
22,0 (71,6) |
18,2 (64,8) |
23,49 (74,29) |
| Минимум, °C (°F) | 14,4 (57,9) |
14,7 (58,5) |
16,2 (61,2) |
19,4 (66,9) |
22,8 (73) |
25,3 (77,5) |
26,8 (80,2) |
26,6 (79,9) |
25,2 (77,4) |
22,6 (72,7) |
19,8 (67,6) |
16,1 (61) |
20,8 (69,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −0,1 (31,8) |
−0,2 (31,6) |
1,4 (34,5) |
4,7 (40,5) |
10,0 (50) |
15,6 (60,1) |
19,5 (67,1) |
18,9 (66) |
13,5 (56,3) |
10,2 (50,4) |
1,1 (34) |
1,8 (35,2) |
−0,2 (31,6) |
| Количина кише, mm (in) | 93,8 (3,693) |
129,4 (5,094) |
157,8 (6,213) |
151,4 (5,961) |
245,2 (9,654) |
354,6 (13,961) |
214,2 (8,433) |
336,5 (13,248) |
336,8 (13,26) |
162,6 (6,402) |
89,3 (3,516) |
96,9 (3,815) |
2.368,5 (93,25) |
| Дани са кишом (≥ 0.1 mm) | 13,1 | 11,1 | 13,0 | 13,4 | 13,3 | 14,5 | 10,8 | 13,5 | 13,3 | 12,3 | 12,0 | 12,6 | 152,9 |
| Релативна влажност, % | 77,2 | 77,8 | 76,1 | 74,9 | 74,7 | 75,3 | 70,2 | 72,1 | 73,9 | 74,4 | 75,0 | 75,9 | 74,8 |
| Сунчани сати — месечни просек | 76,1 | 79,3 | 95,1 | 96,9 | 113,6 | 114,8 | 176,9 | 182,8 | 151,7 | 114,7 | 93,3 | 78,6 | 1.373,8 |
| Извор: Central Weather Bureau[14][15][16][17][18] | |||||||||||||
Историја
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Подручје данашњег Тајпеја су у прошлости насељавала племена Кетагалан. Хан Кинези су почели да се досељавају 1709. Као последица Првог кинеско-јапанског рата цео Тајван, па и Тајпеј, постали су јапанска територија 1895.
Тајпеј је проглашен за привремену престоницу Републике Кине 7. децембра 1949, пошто је руководство покрета Куоминтанг избегло из континенталне Кине на острво Тајван.
Територија града је 1990. подељена на данашњих 12 дистрикта.
Привреда
уредиОсновне привредне гране у Тајпеју су у доменима електронске индустрије и туризма.
Саобраћај
уредиЈавни градски превоз у Тајпеју чине подземна железница и аутобуси, док се међуградски јавни превоз одвија железницом и авионом. Интегрални систем наплате је обезбеђен коришћењем паметне картице Easy Card која може да се користи за аутобусе и железницу. Међународни аеродром се налази на подручју суседног града Таојуена 40 километара западно од Тајпеја.
Становништво
уредиНа ужем подручју града је 2015. године живело 2.704.810 становника, док је у метрополитенском подручју било 7.047.559 становника. Аутохтоне етничке групе чине 0,5% становништва, а већину чини становништво из континенталне Кине, Хокло и Хака.
Партнерски градови
уреди
Хјустон, САД (1961)
Ломе, Того (1966)
Манила, Филипини (1966)
Котону, Бенин (1967)
Хо Ши Мин, Вијетнам (1968)- Кезон Сити, Филипини (1968)
Сеул, Јужна Кореја (1968)- Сан Франциско, САД (1970)
Санто Доминго, Доминиканска Република (1970)- Гвам, САД (1973)
- Кливленд, САД (1975)
Тегусигалпа, Хондурас (1975)- Индијанаполис, САД (1978)
Џеда, Саудијска Арабија (1978)- Маршал, САД (1978)
- Атланта, САД (1979)
- Лос Анђелес, САД (1979)
- Финикс, САД (1979)
- Оклахома Сити, САД (1981)
Гоулд Коуст, Аустралија (1982)
Јоханезбург, Јужна Африка (1982)- Преторија, Јужна Африка (1983)
Лилонгве, Малави (1984)
Сан Хосе, Костарика (1984)
Версај, Француска (1986)
Асунсион, Парагвај (1987)
Панама, Панама (1989)
Манагва, Никарагва (1992)
Сан Салвадор, Салвадор (1993)
Варшава, Пољска (1995)
Улан Уде, Русија (1996)
Банџул, Гамбија (1997)
Бисао, Гвинеја Бисао (1997)- Бостон, САД (1997)
Дакар, Сенегал (1997)- Далас, САД (1997)
Ла Паз, Боливија (1997)
Мбабане, Свазиленд (1997)
Сан Николас де лос Гарза, Мексико (1997)
Улан Батор, Монголија (1997)
Гватемала, Гватемала (1998)
Маџуро, Маршалска Острва (1998)
Монровија, Либерија (1998)
Вилњус, Литванија (1998)
Рига, Летонија (2001)- Малабон, Филипини (2005)
Уагадугу, Буркина Фасо (2008)
Пенанг, Малезија (2009)- , Тегу, Јужна Кореја (2010)
Градови партнери
уредиПријатељски градови
уреди- Перт, Аустралија (1999)
- Округ Оринџ, САД (2000)
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Устав Републике Кине не предвиђа ниједан град, укључујући Тајпеј или њену престоницу Нањинг пре 1949. године, као де јуре главни град Републике Кине. Међутим, Тајпеј је декретом одређен за званично седиште централне владе, чиме је постао де факто престоница.[5][6][7] Упркос томе што нема стварну контролу, Народна Република Кина сматра Тајпеј главним градом провинције Тајван на коју полаже право.
Референце
уреди- ^ „Demographia World Urban Areas PDF” (PDF). Demographia. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 5. 2018. г. Приступљено 2021-12-04.
- ^ 《中華民國統計資訊網》縣市重要統計指標查詢系統網 (на језику: кинески). Архивирано из оригинала 12. 6. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2016.
- ^ „Demographia World Urban Areas PDF” (PDF). Demographia. април 2016. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 5. 2018. г. Приступљено 6. 6. 2016.
- ^ "Taipei" Архивирано 2017-12-08 на сајту Wayback Machine. Random House Webster's Unabridged Dictionary.
- ^ Tseng Ying-yu, Sofia Wu (4. 12. 2013). „Taipei is Republic of China's capital, minister said”. Central News Agency. Архивирано из оригинала 20. 9. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2021.
- ^ „Since the implementation of the Act Governing Principles for Editing Geographical Educational Texts (地理敎科書編審原則) in 1997, the guiding principle for all maps in geographical textbooks was that Taipei was to be marked as the capital with a label stating: "Location of the Central Government"”. 4. 12. 2013. Архивирано из оригинала 1. 11. 2019. г. Приступљено 1. 11. 2019.
- ^ а б „2020-2021 TAIWAN at a glance”. Ministry of Foreign Affairs, Republic of China (Taiwan). 2021. Архивирано из оригинала 17. 11. 2021. г. Приступљено 31. 12. 2021.
- ^ „Taiwan-U.S. Relations”. Taipei Economic and Cultural Representative Office in the United States. 4. 12. 2021. Архивирано из оригинала 25. 11. 2021. г. Приступљено 31. 12. 2021.
- ^ „Taipei City Government: Home – I. Geographic Overview”. Taipei City Government. 23. 10. 2006. Архивирано из оригинала 9. 12. 2013. г. Приступљено 4. 8. 2009.
- ^ а б 鄉鎮市區人口及按都會區統計. Taiwan Ministry of Interior. децембар 2015. Архивирано из оригинала 9. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2016.
- ^ „Demographical Overview”. Taipei City Government. 28. 7. 2009. Архивирано из оригинала 15. 7. 2010. г. Приступљено 11. 7. 2010.
- ^ „Premier agrees to suspend sales of state-owned prime city land”. Central News Agency. 2. 3. 2010. Архивирано из оригинала 16. 9. 2011. г. Приступљено 11. 7. 2010.
- ^ „Methods and Term Definitions”. Directorate General of Budget, Accounting and Statistics. Архивирано из оригинала 12. 12. 2018. г. Приступљено 4. 8. 2009.
- ^ „Monthly Mean”. Central Weather Bureau. Архивирано из оригинала 09. 12. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ „氣象站各月份最高氣溫統計” (PDF) (на језику: кинески). Central Weather Bureau. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2022. г. Приступљено 5. 11. 2021.
- ^ „氣象站各月份最高氣溫統計(續)” (PDF) (на језику: кинески). Central Weather Bureau. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2022. г. Приступљено 5. 11. 2021.
- ^ „氣象站各月份最低氣溫統計” (PDF) (на језику: кинески). Central Weather Bureau. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 02. 2022. г. Приступљено 5. 11. 2021.
- ^ „氣象站各月份最低氣溫統計(續)” (PDF) (на језику: кинески). Central Weather Bureau. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 12. 2022. г. Приступљено 5. 11. 2021.
Литература
уреди- Li, Jie; Xingjian Liu; Jianzheng Liu; Weifeng Li (јун 2016). „City profile: Taipei”. Cities. 55: 1—8. doi:10.1016/j.cities.2016.03.007.
