Перт (енгл. Perth) је административни центар и најнасељенији град Западне Аустралије, једне од аустралијских држава. Према процени из 2012. у граду је живело 1.897.548 становника. Са својих 1,6 милиона становника у широј околини Перт је четврти град по величини у Аустралији после Сиднеја, Мелбурна и Бризбејна. Са трендом раста од 2% годишње, Перт је град који се најбрже развија у Аустралији. Град се налази на обали Индијског океана и реке Свон. Био је домаћин Игара Комонвелта, 1962. године.

Перт
Perth
Perth Montage.png
Колажни приказ градских знаменитости Перта
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Аустралија
Савезна државаЗападна Аустралија
Основан1829.
Становништво
Становништво
 — 2014.2.021.203
Географске карактеристике
Координате31°57′11″ ЈГШ; 115°51′32″ ИГД / 31.952967° ЈГШ; 115.858994° ИГД / -31.952967; 115.858994Координате: 31°57′11″ ЈГШ; 115°51′32″ ИГД / 31.952967° ЈГШ; 115.858994° ИГД / -31.952967; 115.858994
Апс. висина2 m
Површина5.386[1] km2
Перт на мапи Аустралије
Перт
Перт
Перт на мапи Аустралије
Остали подаци
ГрадоначелникЛиса Скафиди[2]
Веб-сајт
cityofperth.wa.gov.au

Капетан Џејмс Стирлинг основао је Перт 1829. године као административни центар колоније Свон река. Статус града (који тренутно припада мањем граду Перт) стекао је 1856. године.[3] Град је своје име наследио због утицаја сер Џорџа Марија, тадашњег члана парламента у Пертширу и државног секретара за рат и колоније. Становништво града знатно се повећало као резултат златних грозница у Западној Аустралији крајем 19. века. Током учешћа Аустралије у Другом светском рату, Фремантл је служио као база за подморнице које су деловале на Пацифичком театру, а флота летећих бродова Каталина Америчке морнарице била је стационирана у заливу Матилда.[4] Прилив имиграната након рата, углавном из Британије, Италије, Грчке и Југославије, довео је до брзог раста становништва. Након тога уследио је нагли пораст економске активности који је потекао из неколико рударских бумова крајем 20. и почетком 21. века, и Перт је постао регионално седиште за неколико великих рударских операција.

ГеографијаУреди

КлимаУреди

У граду је заступљена медитеранска клима са врелим и прилично сувим летима, које прекидају само краткотрајне олује. Зиме су влажне и благе. Лети температура редовно прелази 35 степени, понекад и 40. Зими ретко пада испод 0 степени. Зими су честе јаке олује са грмљавином и обилним кишама. Просечна температура најтоплијег фебруара је 24,5 степени, а рекордна највиша 46. Просечна температура у јулу је 13,1 степен. Снег никад није забележен у граду.

Клима Перта, Запада Аустралија
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 44,4
(111,9)
46,2
(115,2)
42,4
(108,3)
39,5
(103,1)
34,3
(93,7)
26,2
(79,2)
25,8
(78,4)
30,0
(86)
34,2
(93,6)
37,2
(99)
40,4
(104,7)
44,2
(111,6)
46,2
(115,2)
Максимум, °C (°F) 31,2
(88,2)
31,6
(88,9)
29,6
(85,3)
25,9
(78,6)
22,3
(72,1)
19,5
(67,1)
18,4
(65,1)
19,1
(66,4)
20,4
(68,7)
23,4
(74,1)
26,8
(80,2)
29,3
(84,7)
24,79
(76,62)
Минимум, °C (°F) 18,1
(64,6)
18,4
(65,1)
16,8
(62,2)
13,8
(56,8)
10,4
(50,7)
8,6
(47,5)
7,9
(46,2)
8,3
(46,9)
9,5
(49,1)
11,6
(52,9)
14,4
(57,9)
16,4
(61,5)
12,85
(55,12)
Апсолутни минимум, °C (°F) 8,9
(48)
9,9
(49,8)
6,3
(43,3)
4,7
(40,5)
1,3
(34,3)
−0,7
(30,7)
0,0
(32)
1,3
(34,3)
1,0
(33,8)
2,2
(36)
5,0
(41)
7,9
(46,2)
−0,7
(30,7)
Количина кише, mm (in) 20,2
(0,795)
13,1
(0,516)
19,7
(0,776)
35,7
(1,406)
89,4
(3,52)
124,5
(4,902)
145,9
(5,744)
126,0
(4,961)
84,8
(3,339)
38,8
(1,528)
21,8
(0,858)
10,9
(0,429)
733,2
(28,866)
Дани са падавинама (≥ 1mm) 1,7 1,2 2,5 4,6 8,6 11,8 14,4 13,0 10,9 5,7 3,7 2,0 80,1
Поподневна релативна влажност, % 39 38 40 46 50 56 57 54 53 47 44 41 47,1
Сунчани сати — месечни просек 356,5 314,9 295,5 246,0 211,7 180,6 188,4 219,8 232,4 299,8 320,4 359,4 3.225,4
Извор: Bureau of Meteorology[5]

ИсторијаУреди

Пре открићаУреди

Пре него што су Европљани населили овај крај, овде су боравили племена Whadjuk и Noongar пре 40.000 година. Доказ су археолошке ископине близу реке Свон. Пре 1829. овај крај се звао Борло, име које су му дали Абориџини. 10. јануара 1697. године се Перт први пут појављује у европској документацији у списима холандског капетана Виљема де Влеминга.

Откриће и каснији периодУреди

Перт је 1829. основао капетан Џејмс Стирлинг. Име је добио по месту Перт у Шкотској које је данас далеко мање и има свега 43 хиљаде становника.

СтановништвоУреди

Према попису, у граду је 2006. живело 1.256.035 становника.

Демографија
1991.1996.2001.2006.
1.018.702[6]1.096.829[6]1.176.542[6]1.256.035[6]

Етничке групеУреди

2006. године највеће етничке групе :

  • Енглези 28,6 %
  • Аустралијанци 25,6 %
  • Ирци 6,2 %
  • Шкоти 6,1 %
  • Италијани 4,5 %
  • Кинези 2,9 %
  • Абориџини 0,2 %

ПривредаУреди

СаобраћајУреди

Аеродром Перт опслужује град.

РеференцеУреди

  1. ^ „Greater Perth: Basic Community Profile” (xls). 2011 Census Community Profiles. Australian Bureau of Statistics. 28. 3. 2013. Приступљено 9. 4. 2014. 
  2. ^ „2011 Electoral Boundaries”. State of Western Australia – Office of the Electoral Distribution Commissioners. 2014. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2013. Приступљено 20. 2. 2014. 
  3. ^ „Lord Mayorality”. Kalgoorlie Miner. 13. 8. 1929. стр. 4. Приступљено 20. 3. 2015. 
  4. ^ „The Catalina Base”. The University of Western Australia, Archives and Records Management Services. Приступљено 25. 8. 2013. 
  5. ^ „Climate statistics for Australian locations”. Bureau of Meteorology. Приступљено 18. 4. 2020. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 „Australian Bureau of Statistics: 2006 Census QuickStats by Location”. Приступљено 6. 12. 2012. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди