Куоминтанг Кине[1] (скраћено КМТ, прецизније транскрибовано Гоминдан[2]) у преводу Кинеска националистичка партија, је политичка партија у Републици Кини. Седиште Куоминтанга је на Тајвану, и ово је тренутно друга већинска партија у Тајвану по броју посланика у Легислативном Јуану. Ово је такође и најстарија политичка партија у земљи. Од 2016-те је у опозицији.

Куоминтанг
中國國民黨
Zhōngguó Guómíndǎng
ВођаЕрик Чу
СекретарЏастин Хуанг
ОснивачСонг Ђиаорен
Суен Јатсен
Основана10. октобар 1919.; пре 105 година (1919-10-10)
СедиштеТајпеј
 Република Кина
Број чланова (2021)Раст 370.711
ИдеологијаТри народна принципа,
Либерални конзервативизам,
кинески национализам,
Национални конзервативизам,
Антикомунизам
Политичка позицијадесница
Национално чланствоПан-плава коалиција
Међународно чланствоЦентристичка демократска интернационала,
Међународна демократска унија
Боје  плава
Легислативни Јуан
52 / 113
Застава странке
Веб-сајт
http://www1.kmt.org.tw/english/index.aspx

Заједно са Странком народ Прво и Кинеском новом странком КМТ гради оно шта је познато као тајванска Све-плава коалиција, која подржава поновно уједињење Кине са матицом. Међутим, КМТ је била приморана да ублажи своје ставове, залажући се за политички и правни статус кво модерног Тајвана. КМТ се залаже за политику једне Кине а једну Кину дефинише као Републику Кину, а не као Народну Републику Кину. Како би ублажила тензије са Народном Републиком Кином, КМТ подржава политику три не - не унификација, не независност и не употреба силе.[3]

Куоминтанг су основали Сонг Ђиаорен и Суен Јатсен убрзо након Синхај револуције. Касније ју је предводио Чанг Кај Шек. Владала је Кином од 1928. до повлачења на Тајван 1949. услед пораза од стране Комунистичке партије Кине током Кинеског грађанског рата. На Тајвану, КМТ је контролисала владу у једнопартијској држави, све до реформи крајем од касних 1970-их до 1990-их када је власт ове партије ослабила. Раније је Република Кина представљала синоним са КМТ, и била позната просто као националистичка Кина, по својој владајућој партији.

Извори

уреди
  1. ^ Члан 1, Партијска повеља, Куоминтанг Кине [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2007), Приступљено 10. 4. 2013.
  2. ^ Ова транскрипција се не користи у српском језику, јер је назив "Куоминтанг" уобичајен дугом употребом.
  3. ^ „Looking behind Ma's 'three noes' - Taipei Times”. Приступљено 10. 4. 2013. 

Спољашње везе

уреди