Кинески грађански рат

Кинески грађански рат
	; Одозго у смеру казаљке часовника: Комунистичке снаге у бици код Спинига, муслимански војници НРА, Мао Цедунг 1930-их, Чанг Кај Шек врши инспекцију војника, генерал КП Кине Су Ју дурбином проучава поље фронта пре почетка офанзиве Менглијангу.
Време:	1. август 1927 – 22. децембар 1936; (9 година, 4 месеца и 3 седмице); 31. март 1946 – 7. август 1950; (4 године, 4 месеца и 1 седмица); (Куоминтаншка исламска побуна против управе Народне Републике Кине наставила се у провинцијама Гансу, Ћингхај, Нингсја, Синкјанг, Јунан до 1958)
Место:	Кина
Исход:	Комунисти преузели власт над копненим делом Кине; На копну проглашена Народна Република Кина; Влада Републике Кине се повукла на острво Тајван; Крај ратног стања, али није потписано примирје ни мировни споразум;
Сукобљене стране
Република Кина; • Куоминтанг; • Национална револуционарна армија; • Господари рата	Комунистичка партија Кине; • Народно —; ослободилачка армија
Команданти и вође
Чанг Кај Шек; Бај Чонгши; Чен Ченг; Ли Цонгчен; Јан Шишан; Хе Јингћин	Мао Цедунг; Џу Де; Пенг Дехуај; Лин Бјао; Љу Боченг; Џоу Енлај
Јачина
4.300.000 (јул 1945); 1.490.000 (јун 1949)	1.200.000 (јул 1945); 4.000.000 (јун 1949)
Жртве и губици
око 1,5 милиона погинулих (1945—1949)	око 250.000 погинулих (1945—1949)

Кинески грађански рат је био грађански рат између Куоминтанга (Кинеске националистичке партије) и Комунистичке партије Кине, који је трајао од априла 1927. до маја 1950. Рат је избио 1927. након Северне експедиције и последица је идеолошког разлаза између националиста које је подржавао Запад и комуниста које је подржавао Совјетски Савез.^[6]

Грађански рат се водио непрекидно све до избијања Другог кинеско-јапанског рата, што је резултовало организованим и привременим кинеским отпором јапанској инвазији. Јапански напад и окупација су били успешни због кинеских унутрашњих превирања. Јапан је поражен са крајем Другог светског рата 1945, а грађански рат се наставио пуном жестином 1946. Непријатељства су се окончала 1950. након 23 године са незваничним прекидом већих непријатељстава. Комунисти су контролисали континентални део Кине и острво Хајнан, док се Куоминтанг повукао на Тајван. До данашњих дана званично примирје није потписано, иако две стране имају чврсте економске везе.^[7]

НапоменеУреди

^ Сукоб није имао званични датум завршетка. Међутим, историчари се углавном слажу да је рат ослабио након што је Народна Република Кина заузела острвце Комарцев реп, последње острво које је држала Република Кина у Ваншанском архипелагу.^[3]

РеференцеУреди

^ China at War: An Encyclopedia. 2012. стр. 295.
^ „China”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc. 15. 11. 2012.
^ Westad, Odd (2003). Decisive Encounters: The Chinese Civil War, 1946–1950. Stanford University Press. стр. 305. ISBN 978-0-8047-4484-3.
^ ^а ^б Hsiung 1992.
^ ^а ^б Lynch 2010, стр. 91.
^ Lew, Christopher R.; Leung, Pak-Wah, ур. (2013). Historical Dictionary of the Chinese Civil War. Lanham, Maryland: The Scarecrow Press, Inc. стр. 3. ISBN 9780810878730.
^ Green, Leslie C. The Contemporary Law of Armed Conflict. стр. 79.

ЛитератураУреди

China at War: An Encyclopedia. 2012. стр. 295.

Gui, Heng Bin (2008). Landing on Hainan Island. China: Great Wall Press. ISBN 9787548300755.
Hsiung, James C. (1992). China's Bitter Victory: The War With Japan, 1937-1945. New York: M.E. Sharpe publishing. ISBN 978-1-56324-246-5.
Lynch, Michael (2010). The Chinese Civil War 1945-49. Osprey Publishing. стр. 91. ISBN 978-1841766713.

Спољашње везеУреди

Summary of Chinese Civil War 1946–1949
Chinese Civil War 1945–1950
"Armored Car Like Oil Tanker Used by Chinese" Popular Mechanics, March 1930 article and photo of armoured train of Chinese Civil War
Topographic maps of China Series L500, U.S. Army Map Service, 1954–
Operational Art in the Chinese PLA’s Huai Hai Campaign
Postal Stamps of the Chinese Post-Civil War Era

Овај чланак везан за историју Кине је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[4] Сукоб није имао званични датум завршетка. Међутим, историчари се углавном слажу да је рат ослабио након што је Народна Република Кина заузела острвце Комарцев реп, последње острво које је држала Република Кина у Ваншанском архипелагу.^[3]

[Nanchang-1] China at War: An Encyclopedia. 2012. стр. 295.

[2] „China”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc. 15. 11. 2012.

[3] Westad, Odd (2003). Decisive Encounters: The Chinese Civil War, 1946–1950. Stanford University Press. стр. 305. ISBN 978-0-8047-4484-3.

[FOOTNOTEHsiung1992-5] а ^б Hsiung 1992.

[FOOTNOTELynch201091-6] а ^б Lynch 2010, стр. 91.

[7] Lew, Christopher R.; Leung, Pak-Wah, ур. (2013). Historical Dictionary of the Chinese Civil War. Lanham, Maryland: The Scarecrow Press, Inc. стр. 3. ISBN 9780810878730.

[8] Green, Leslie C. The Contemporary Law of Armed Conflict. стр. 79.

[6]

[1]

[2]

[note 1]

[4]

[5]

[7]

[3]