Бенин

држава у западној Африци

Бенин (франц. Bénin), или званично Република Бенин (франц. République du Bénin) држава је у западној Африци [2], која се до 1975. звала Република Дахомеј (франц. République du Dahomey). На југу излази на Бенински залив, део већег Гвинејског залива и Атлантског океана. На западу се граничи са Тогом, на северу са Буркином Фасо и Нигером а на истоку са Нигеријом.

Република Бенин
République du Bénin  (француски)
Крилатица: Fraternité, Justice, Travail (Братство, Правда, Рад)
Химна: L'Aube Nouvelle
Праскозорје новог дана
Положај Бенина
Главни град Порто Ново
Службени језик француски
Владавина
 — Председник Патрис Талон
Историја
Независност 1. август 1960.
Географија
Површина
 — укупно 112.622 км2(99)
 — вода (%) 1,8
Становништво
 — 2014. 9.988.068 [1](86)
 — густина 72/км2
Економија
Валута ЦФА франак
 — стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона UTC +1
Интернет домен ‍.bj‍
Позивни број +229

Садржај

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Државе са којима се Бенин граничи су: Буркина Фасо, Нигер, Нигерија и Того. Површина државе износи 114.763±1 km².

Земља је издужена у смеру север-југ између реке Нигер и Бенинског залива.

Геологија и рељефУреди

  Овај одељак треба проширити.

Рељеф Бенина је углавном раван или брежуљкаст. Највиши врх је Монт Сокбаро, 658 m. Већина становника живи у обалним низијама на југу где се налазе и већи градови међу којима се истичу Котону (највећи у држави) и службена престоница Порто Ново. Север земље чине саване и сушне узвисине.


ВодеУреди

  Овај одељак треба проширити.

Флора и фаунаУреди

  Овај одељак треба проширити.

КлимаУреди

  Овај одељак треба проширити.

ИсторијаУреди

До европске колонизације на подручју Бенина налазило се неколико моћних држава (Алада на југу и Ники на северу, а касније и Дахомеј) које су значајне приходе остваривале у трговини робљем, углавном ратним заробљеницима. Крајем 19. века Француска је уговорима о заштити и колонијалним ратовима претворила Бенин у своју колонију.

Након пуне независности 1960. дошло је до подела у ослободилачком покрету и бројних државних удара из којих је као победник 1972. изашао мајор Матје Кереку. Нови председник је увео политику утемељену на марксизму-лењинизму са национализацијама и планираном економијом. Године 1991. Кереку је поражен на изборима и постао је први црни афрички председник који је мирно сишао са власти након изборног пораза. Вратио се на власт након победе на изборима 1996.

СтановништвоУреди

Најбројнија етничка група је народ Фон (око 50%) који живи на југу. Осим њега, у Бенину живе припадници још око 40 етничких група, међу којима су веће Аја, Јоруба, Сомба и Бариба. Француски је језик међусобне комуникације. Најраспрострањеније религије су Анимизам (50%), хришћанство (30%) и ислам (20%).

Административна поделаУреди

  Овај одељак треба проширити.



СаобраћајУреди

Значајна морска лука за међународни промет је Котону.

ПривредаУреди

Бенинска привреда је слабо развијена и темељи се на пољопривреди за сопствену потрошњу, узгоју памука и регионалној трговини. БДП је у 2004. био око 1.200 $ по становнику, мерено по ППП-у.

РеференцеУреди

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везеУреди