Маршал
Маршал је највиша војна титула у оружаним снагама неких земаља. Виша од ове титуле је звање генералисимус. Додељује се најчешће без утврђених прописа, право доделе имају шефови држава или парламент. Титула се по правилу додељује за војне заслуге у рату.
Назив се јавља у 8. вијеку у Франачкој, за управнике коњушница кнежева на власти (старогермански марах — коњ и скалк — слуга). Године 1185. постаје титула која се додељује за изузетне заслуге. До Француске револуције 1789, већ постоји 16 врста маршала. Револуционари укидају звање, али га Наполеон обнавља 1804. и именује 18 маршала Царства, а касније још 8. Крајем 19. вијека звање се не користи у Француској, а у Првом светском рату добијају га само највиши команданти, као Франше д’Епере, Жозеф Жофр, и други. По узору на Француску, друге државе (Немачка, Италија, Русија) додјељују звање маршала.
Током Краљевине Србије и Краљевине Југославије чин маршала није постојао али јесте функција маршал двора. Еквивалент овом чину је био чин војвода.
После Другог светског рата, једино совјетска армија задржава звање за већи број војних лица (Георгиј Жуков, Константин Рокосовски и др.). Такође овај чин је додељиван и политичким функционерима (Јосиф Стаљин, Лаврентиј Берија, Николај Булгањин и Леонид Брежњев).
Године 1955. у Кини је уведен чин маршал Народне републике Кине. Десет кинеских генерала је добило овај чин.
Звање маршала Републике је установљено 1953. у Северној Кореји и први носилац је био Ким Ил Сунг. У исто време за војна лица уведен је чин вицемаршала. Године 1992. уведен је чин у корејској армији, маршал Корејске народне армије који су носили три официра, ветерана Корејског рата.
Звање маршала Југославије је установљено на Другом засједању АВНОЈ-а 1943. и додељено је врховном команданту НОВЈ-а Јосипу Брозу Титу.
Чин маршал Руске Федерације је установљен 1993. године. a 1997. године овај чин је додељен Игору Сергејеву једином до сада маршалу Руске Федерације.
Звање маршал Сирије установљено је почетком рата у Сирији и додељено је председнику Сирије Башару ел Асаду.
Етимологија
уреди„Маршал” је древна позајмљеница из норманског француског (cf. модерни француски maréchal), која потиче од старофранкијске речи marhskalk („стајски дечак, чувар, слуга”), што је још евидентно у средњовековним холандским речима maerscalc, marscal, и модерној холандској речи maarschalk („главни војни заповедник”; што је значење под утицајем француске употребе).
Она је сродна са старовисоконемачком речи mar(ah)-scalc и модерном немачком речи (Feld-)Marschall („главни војни заповедник”; што је значење које је исто тако под утицајем француске употребе).[1]
Ова речи је оригинално и дословно значила „коњушар”, из немачког *marha- „коњ” (cf. енглески mare и модерни немачки Mähre, са значењем „коњ лошег квалитета”) и *skalk- „слуга” (cf. староенглески scealc „слуга, војник” и застарела немачка реч Schalk, са значењем „слуга високог ранга”).[2] Ово порекло из „коњушара” је задржано у садашњем француском имену за поткивача: maréchal-ferrant.
Касно римска и византијска титула comes stabuli („шталски гроф”) била је calque из германског, из чега је настала старофранцуска реч con(n)estable и модерна реч connétable, и као позајмица из старофранцуског, енглеска реч constable. Коначно, у Византији маршал са повећаним овлашћењима, посебно у контексту заповједништва пограничним подручјима, често је био познат као егзарх.
Маршалске еполете разних земаља
уредиАктивни чинови
уреди-
Маршал ДНРК
-
Маршал КНА
-
Вице-маршал КНА
-
Маршал Египта
-
Маршал Јордана
-
Ваздухопловни Маршал Јордана
-
Маршал Пољске
-
Маршал Португалије
-
Маршал Саудијске Арабије
-
Маршал Француске
-
Фелдмаршал Уједињеног Краљевства
-
Ваздухопловни Маршал Уједињеног Краљевства
Бивши чинови
уреди-
Маршал Народне Републике Кине
-
Први маршал Царства (Бенито Мусолини) у Краљевини Италији
-
Маршал Италије
-
Маршал Краљевине Грчке
-
Ваздухопловни Маршал Краљевине Грчке
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Генерал Армије Сједињених Америчких Држава је највиши војни чин у овој армији и додељује се у специјалним приликама (за време рата) а у рангу је Маршала.
- ^ Генерални капетан је чин направљен за монарха Шпаније. Етимолошки се може сматрати Маршалом Шпаније с обзиром да овај чин старији и од највишег чина Армијског генерала Шпанске војске. Дели се по видовима.
- ^ Генерални капетан је чин направљен за монарха Шпаније. Етимолошки се може сматрати Маршалом Шпанског Ваздухопловства. Дели се по видовима.
- ^ Адмирал флоте Совјетског Савеза је чин направљен као еквивалент чину Маршала Совјетског Савеза. Етимолошки се може сматрати Маршалом морнарице с обзиром да су носиоци овог чина добијали и Маршалску звезду.
- ^ Еквивалент чиновима Маршала и Фелдмаршала осталих армија.
- ^ Еквивалент чиновима Маршала и Фелдмаршала осталих армија.
Референце
уреди- ^ Elmar Seebold, ур. (2002). Kluge, Etymologisches Wörterbuch der deutschen Sprache (24th изд.). Berlin – New York: Walter de Gruyter. стр. 1112. ISBN 978-3-11-017473-1.
- ^ Jacob und Wilhelm Grimm, Deutsches Wörterbuch, Leipzig 1854–1960, Vol. 12 Col. 1673 Online-Version Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2016)
Литература
уреди- Elmar Seebold, ур. (2002). Kluge, Etymologisches Wörterbuch der deutschen Sprache (24th изд.). Berlin – New York: Walter de Gruyter. стр. 1112. ISBN 978-3-11-017473-1.
- Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета, pp. 313.
- Oxford Classical Dictionary, 2nd edition, 1996: "strategoi."
- Warry, John Gibson (1980). Warfare in the classical world: an illustrated encyclopedia of weapons, warriors, and warfare in the ancient civilisations of Greece and Rome.. New York, St. Martin's Press.
- „UK Armed Forces Annual Personnel Report” (PDF). Ministry of Defence. 1. 4. 2013. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2015.
- „Défense : Jean-Yves Le Drian supprime 580 postes d'officiers de l'armée française en 2013”. La Tribune. 4. 1. 2013. Архивирано из оригинала 30. 6. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2017.
- „2012 Demographics Report” (PDF). Militaryonesource.mil. Архивирано (PDF) из оригинала 18. 4. 2015. г. Приступљено 20. 8. 2017.
- „Population Representation 2004 – Active Component Officers”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2009. г. Приступљено 23. 11. 2011.
- „Leatherneck: Citadel "Double Dogs"” (PDF). Citadelsanantonio.org. Marine Corps Association. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 8. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2015.
- „Direct Commission Selected School (DCSS) Program”. Gocoastguard.com/. U. S. Coast Guard. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2015.
- „Officer Candidate School (OCS)”. Gocoastguard.com. Архивирано из оригинала 30. 9. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2017.
- „<meta HTTP-equiv="content-type" content="text/HTML;charset=utf-8"/><meta HTTP-equiv="X-UA-Compatible" content="IE=9"/> Career Development Training at USPHS Commissioned Corps”. Архивирано из оригинала 4. 4. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020.
- „Basic Officer Training | Office of Marine and Aviation Operations”. Omao.noaa.gov. Архивирано из оригинала 4. 8. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020.
- „DAOD 7000-0, Affidavits and Statutory Declarations”. Canada.ca. 13. 11. 2013. Архивирано из оригинала 20. 7. 2020. г. Приступљено 20. 7. 2020.
- „Powers of officers to take affidavits and declarations” (PDF). Gov.uk. Архивирано (PDF) из оригинала 31. 8. 2021. г. Приступљено 4. 3. 2022.
- „Who can witness your statutory declaration”. Attorney-General's Department. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022.
- NCOs are 'backbone' of the Army, US Army Public Affairs Office, Fort Monmouth, NJ, 15. 4. 2009, Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г., Приступљено 4. 5. 2009
- Fraternization Policy Update Reflects Current Operational Tempo, US Navy Chief of Naval Personnel Diversity Directorate, 26. 5. 2007
- Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7.
- Arnold, Thomas (2001), The Renaissance at War, Cassell & Co, ISBN 978-0-304-35270-8
- Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 978-981-05-5380-7
- Lu, Gwei-Djen (1988), „The Oldest Representation of a Bombard”, Technology and Culture, 29 (3): 594—605, JSTOR 3105275, S2CID 112733319, doi:10.2307/3105275
- May, Timothy "The Mongol Art of War." Westholme Publishing - The Mongol Art of War Westholme Publishing, Yardley. 2007.
- Needham, Joseph (1971), Science and Civilization in China Volume 4 Part 3, Cambridge At The University Press
- Needham, Joseph (1980), Science & Civilisation in China, 5 pt. 4, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-08573-1
- Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-30358-3.
- Nicolle, David -- The Mongol Warlords Brockhampton Press, 1998
- Charles Oman -- The History of the Art of War in the Middle Ages (1898, rev. ed. 1953)
- Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons.
- Partington, J. R. (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-5954-0
- Patrick, John Merton (1961), Artillery and warfare during the thirteenth and fourteenth centuries, 8, Issue 3 of Monograph series, Utah State University Press, ISBN 9780874210262, Приступљено 28. 11. 2011
- Purton, Peter (2010), A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500, Boydell Press, ISBN 978-1-84383-449-6
Спољашње везе
уреди- Медији везани за чланак Маршал на Викимедијиној остави