Отворите главни мени
Комплекс Градских дворова 1930. године. (зграда Маршалата је у средини полукружног облика).

Цивилна кућа Његовог величанства краља је била посебно и самостално надлештво у Краљевини Југославији.

Садржај

УстројствоУреди

По Закону о устројству Цивилне куће Његовог величанства краља (1. децембар 1931) Цивилна кућа се делила на три одељења: Канцеларију Његовог величанства краља, Маршалат двора и Управу двора.[1]

Цивилном кућом Његовог величанства краља је управљао министар двора, који се постављао краљевим указом на предлог председника Министарског савета и који је стајао непосредно под краљем.

Министри двораУреди

КанцеларијаУреди

Канцеларија Његовог величанства краља је вршила следеће послове: пријем, припремање и достављање свих аката које је краљ издавао, потврђивао или проглашавао на основу Устава и земаљских закона; одликовања која је краљ давао по сопственој иницијативи.

На челу Канцеларије је стајао начелник. Канцеларија се делила на три одсека: Политички одсек, Административни одсек и Дворску библиотеку и архив. Послове Политичког одсека је водио начелник, послове Административног одсека шеф, а Дворску библиотеку и архив библиотекар.[2]

МаршалатУреди

Маршалат двора је била зграда у склопу дворског комплекса која се налазила у средини дворске баште. Током свог постојања различито је називана. Првобитни назив је био зграда дворске страже, подигнута највероватније када и Стари двор 1884. године. Зграда је 1918. године надограђена и од тада носи назив Маршалат краљевског двора. На челу маршалата стајао је дворски маршал који је био шеф кабинета а његове фунцкије су биле да врши послове протокола, церемонијала, аудијенција и путовања Његовог величанства краља. Он је могао бити цивилно или војно лице. Зграда је срушена 1957. године.[3][4]

Маршали двораУреди

УправаУреди

Управа двора је вршила: послове цивилне листе и апанаже; послове управе краљевским и крунским добрима, као и добрима осталих чланова Краљевског дома; све послове економске, финансијске и грађевинске природе који су били у вези са цивилном листом и благајном краља; поклони, милостиње и задужбине које је краљ чинио из својих средстава; постављање и отпуштање особља које се плаћало из благајне краља.

На челу Управе је стајао управник двора, који је могао бити и војно лице.[5][4]

Управник двораУреди

ОсобљеУреди

Особље Цивилне куће, изузев особља које се плаћало из краљеве благајне, спадало је у ред државних службеника грађанског реда. Војна лица на служби у Цивилној кући задржавала су ранг и принадлежности из војске и морнарице, а у дисциплинском погледу стајала су под првим ађутантом краља. Особље Цивилне куће је стајало у дисциплинском односу под министром двора, а председник Министарског савета је прописивао уредбу о дисциплинској одговорности.

Звања чиновника Цивилне куће су била: министар двора, маршал двора, управник двора, начелник Канцеларије, библиотекар, помоћник управника двора, шеф одсека Канцеларије, шеф краљеве благајне, управитељ дворских пољопривредних добара, секретар, агроном Управе дворских пољопривредних добара, технички управитељ двора, благајник, интендант, шеф дворске гараже, шеф дворске коњушнице, надзорник двора, књиговођа краљеве благајне, помоћник интенданта, економ, архивар, експедитор, кореспондент, лични шофер краља, краљице и престолонаследника, пристав, складиштар и архивски чиновник.

Звања званичника Цивилне куће су имали: чувари двора, дактилографи, стручни мајстори, машинисте и шофери. Звања служитеља Цивилне куће су имали: лакеји момци, кочијаши, јахачи, сеизи и собарице.[6]

РеференцеУреди

  1. ^ Чланови 2. и 3. Закона о устројству Цивилне куће Његовог величанства краља (1931)
  2. ^ Чланови 4. и 5. Закона о устројству Цивилне куће Његовог величанства краља (1931)
  3. ^ Члан 6. Закона о устројству Цивилне куће Његовог величанства краља (1931)
  4. 4,0 4,1 Бјелајац 2004, стр. 320.
  5. ^ Члан 7. Закона о устројству Цивилне куће Његовог величанства краља (1931)
  6. ^ Чланови 8, 11, 12, 19. и 20. Закона о устројству Цивилне куће Његовог величанства краља (1931)

ЛитератураУреди