1912
Година
ДогађајиУреди
ЈануарУреди
- 6. јануар — Немачки геофизичар Алфред Вегенер је први пут представио своју теорију померања континената.
- 17. јануар — Капетан Роберт Фалкон Скот је стигао до Јужног пола, један месец након Роалда Амундсена.
- 17. јануар — САД су преузеле у свој посед острво Вејк у Тихом океану.
ФебруарУреди
- 12. фебруар — Абдицирао је последњи кинески цар Пу Ји по договору уз подсредовање генерала Јуана Шикаја, чиме је династија Ћинг званично замењена Републиком Кином.
- 14. фебруар — Аризона је постала 48. савезна држава САД.
МартУреди
- 6. март — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру.
- 23. март — Завршен је шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија, а победник је био Артур Рубинштајн.
МартУреди
- 30. март — Потписан Фески мир којим је окончана Друга мароканска криза.
АприлУреди
- 14. април — Прекоокеански брод Титаник ударио у ледену санту.
- 15. април — На првом путовању из Велике Британије у Сједињене Америчке Државе потонуо Титаник, у то време највећи и најлуксузнији прекоокеански брод. Живот изгубило 1.523 од 2.224 путника.
ЈулУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
АвгустУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
СептембарУреди
- 4. септембар — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника.
ОктобарУреди
- 8. октобар — Црна Гора је објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат.
- 18. октобар — Лозански мир
- 24. октобар — Српска војска је победила турску војску у Кумановској бици у Првом балканском рату.
НовембарУреди
- 3—6. новембар — Одиграла се Прилепска битка.
- 15—19. новембар — Одиграла се Битољска битка.
- 28. новембар — Свеалбански конгрес је на скупштини у Валони прогласио независност Албаније од Османског царства.
ДецембарУреди
- 3. децембар — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату.
РођењаУреди
ЈануарУреди
- 1. јануар — Ким Филби, британски шпијун
- 7. јануар — Иван Јакубовски, маршал Совјетског Савеза
- 8. јануар — Хосе Ферер, порторикански глумац
- 21. јануар — Конрад Емил Блох, немачки биохемичар
- 28. јануар — Џексон Полок, амерички сликар
ФебруарУреди
- 14. фебруар — Хуан Пужол, шпански двоструки агент
МартУреди
- 1. март — Борис Черток, совјетски конструктор ракета
- 19. март — Адолф Галанд, командант немачке ловачке авијације у Другом светском рату († 1996.)
- 22. март — Карл Малден, амерички глумац
- 23. март — Вернер фон Браун, немачки инжењер († 1977.)
- 27. март — Џејмс Калахан, британски политичар
АприлУреди
- 8. април — Соња Хени, норвешка уметничка клизачица
- 10. април — Борис Кидрич, југословенски политичар
- 15. април — Ким Ил Сунг, оснивач Северне Кореје и њен први владар († 1994.)
ЈунУреди
- 23. јун — Алан Тјуринг, британски математичар, логичар, криптограф († 1954.)
АвгустУреди
- 3. август — Светозар Вукмановић, народни херој. († 2000.)
- 10. август — Ромен Мас, белгијски бициклиста. (†1983).
СептембарУреди
- 29. септембар — Микеланђело Антониони, италијански редитељ
СмртиУреди
МартУреди
- 29. март — Роберт Фалкон Скот, енглески истраживач (* 1868.)
- 30. март — Карл Мај, немачки књижевник (*1842.)
АприлУреди
- 20. април — Абрахам Стокер, ирски књижевник. (*1847.)
АвгустУреди
- 13. август — Жил Масне, француски композитор (*1842.)
Нобелове наградеУреди
- Физика — Нилс Густав Дален
- Хемија — Виктор Грињар и Пол Сабатје
- Медицина — Алексис Карел
- Књижевност — Герхарт Хауптман
- Мир — Елиху Рут (САД)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године