23. мај
датум
23. мај (23.5.) је 143. дан године по грегоријанском календару (144. у преступној години). До краја године има још 222 дана.
ДогађајиУреди
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 1430 — Јованка Орлеанка заробљена и предата Енглезима, који су је потом извели на црквени суд и 1431. осудили на смрт и спалили на ломачи.
- 1498 — На ломачи спаљен италијански доминикански калуђер Ђироламо Савонарола, политички и верски реформатор у Фиренци.
- 1514 — У Мађарској почела сељачка буна под вођством племића Ђерђа Доже. Четири месеца касније устанак угушен, Дожа убијен.
- 1526 — Папа Климент VII приступио Светој лиги Француске, Венеције и Милана против римско-немачког цара Карла V.
- 1533 — Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио да је поништен брак краља Хенрија VIII с Катарином Арагонском и да је његово венчање са Аном Болен легално.
- 1618 — Чешки протестанти су избацили кроз прозор Прашке градске већнице намеснике хабзбуршког цара Фердинанда II.
- 1706 — Битка код Рамија током Рата за шпанско наслеђе.
- 1915 — Италија објавила рат Аустроугарској, напуштајући неутралност у Првом светском рату.
- 1920 — Основана Комунистичка партија Индонезије, прва таква политичка организација у Азији.
- 1934 — У Луизијани у окршају с полицијом убијени су Бони Паркер и Клајд Бароу.
- 1939 — Парламент Велике Британије усвојио план о стварању независне палестинске државе до 1949, а у којој би заједно живели Арапи и Јевреји.
- 1945 — Немачки нацистички лидер и шеф СС-а Хајнрих Химлер извршио самоубиство дан пошто су га Британци заробили. Ухапшен Хитлеров наследник, адмирал Карл Дениц.
- 1949 — Основана Савезна Република Немачка, с Боном као главним градом.
- 1967 — Египат је затворио Тирански теснац и блокирао луку Еилат на северном крају Акапског залива за израелске бродове.
- 1971 — У земљотресу који је разорио град Бингол у источној Турској погинуло најмање 1.000 људи.
- 1977 — Отворен Музеј афричке уметности (Београд)
- 1994 — Кандидат демохришћана Роман Херцог постао председник Немачке.
- 1997 — Председничке изборе у Ирану добио предводник умерене политичке струје Мохамад Хатами.
- 1999 — Кандидат Социјалдемократске партије Јоханес Рау изабран за председника Немачке.
- 2002 — У таласу врућина у Индији умрло 1.030 људи, највише у јужној држави Андра Прадеш. Температура достигла рекордних 51 °C.
- 2007 — Оливер Дулић из Демократске странке изабран за председника Народне скупштине Србије.
- 2008 — У Бразилији је, договором 12 држава Јужне Америке, успостављена Унија јужноамеричких нација.
РођењаУреди
- 1707 — Карл фон Лине, шведски ботаничар, зоолог и лекар. (прем. 1778)
- 1848 — Ото Лилијентал, немачки инжењер и проналазач, један од пионира ваздухопловства. (прем. 1896)
- 1890 — Херберт Маршал, енглески глумац. (прем. 1966)
- 1908 — Џон Бардин, амерички физичар, двоструки добитник Нобелове награде за физику (1956, 1972). (прем. 1991)
- 1926 — Зоран Глушчевић, српски књижевник, преводилац, књижевни и ликовни критичар и есејиста.. (прем. 2011)[1]
- 1933 — Миодраг Вартабедијан, српски дизајнер и графичар. (прем. 2009)
- 1933 — Џоун Колинс, енглеска глумица и списатељица.
- 1941 — Јован Аћин, српски редитељ и сценариста. (прем. 1991)
- 1941 — Дејан Патаковић, српски новинар, карикатуриста и хумориста. (прем. 2019)
- 1942 — Милутин Мркоњић, српски политичар и грађевински инжењер. (прем. 2021)
- 1944 — Џон Њуком, аустралијски тенисер.
- 1951 — Анатолиј Карпов, руски шахиста.
- 1951 — Андонис Самарас, грчки политичар, премијер Грчке (2012—2015).
- 1961 — Данијеле Масаро, италијански фудбалер.
- 1966 — Звонко Пантовић Чипи, српски музичар, најпознатији као оснивач и фронтмен групе Освајачи.
- 1972 — Рубенс Барикело, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1.
- 1974 — Горан Јагодник, словеначки кошаркаш.
- 1974 — Џул, америчка музичарка, глумица, продуценткиња, списатељица и песникиња.
- 1979 — Ардијан Ђокај, црногорски фудбалер.
- 1980 — Теофанис Гекас, грчки фудбалер.
- 1984 — Уго Алмеида, португалски фудбалер.
- 1985 — Тејмураз Габашвили, руски тенисер.
- 1986 — Борис Бакић, црногорски кошаркаш.
- 1986 — Алекс Ренфро, америчко-босанскохерцеговачки кошаркаш.
- 1988 — Петар Стругар, црногорско-српски глумац и ТВ водитељ.
- 1989 — Џефери Тејлор, америчко-шведски кошаркаш.
- 1991 — Лена Мајер-Ландрут, немачка певачица.[2]
- 1991 — Марко Шћеповић, српски фудбалер.
СмртиУреди
- 1498 — Ђироламо Савонарола, италијански верски и политички реформатор. (рођ. 1452)
- 1886 — Леополд фон Ранке, немачки историчар. (рођ. 1795)
- 1906 — Хенрик Ибзен, норвешки драмски писац.
- 1937 — Џон Рокфелер, амерички мултимилионер.
- 1945 — Хајнрих Химлер, немачки војсковођа. (рођ. 1900)
- 1962 — Зора Петровић, српска сликарка.
- 1975 — Борис Калин, југословенски и словеначки вајар.
Празници и дани сећањаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 217.
- ^ Maier, Jens (14. 3. 2010). „Interview Lena Meyer-Landrut: "An Kampf zu denken, liegt mir nicht”. Stern (на језику: немачки). Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2012. Приступљено 22. 7. 2012.