Бразилија (порт. Brasília) је главни град Бразила са популацијом од 2.455.903 становника у ширем градском подручју. Налази се у Савезном дистрикту Бразила (Distrito Federal).

Бразилија
Brasília
Montagem Brasília.jpg
Колажни приказ градских знаменитости
Грб Застава
Основни подаци
Држава  Бразил
Федерални дистрикт Савезни дистрикт
Основан 21. априла 1960.
Становништво
Становништво (2007.) 2.455.903
Густ. нас. 423,3 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 15°47′02″ ЈГШ; 47°54′51″ ЗГД / 15.783889° ЈГШ; 47.914167° ЗГД / -15.783889; -47.914167Координате: 15°47′02″ ЈГШ; 47°54′51″ ЗГД / 15.783889° ЈГШ; 47.914167° ЗГД / -15.783889; -47.914167
Надморска висина 1.172 m
Површина 5.802 km2
Бразилија на мапи Бразила
Бразилија
Бразилија

Град је основан 21. априла 1960. До 1972. овде су пресељене све државне институције Бразила и стране амбасаде.

Садржај

ГеографијаУреди

Бразилија је изграђена на централној висоравни Бразила на 1.158 m надморске висине. Град је удаљен од осталих великих градова Бразила, као што су Сао Пауло (872 km), Рио де Жанеиро (930 km), Ресифе (1.653 km) и Белем (1600 km). Налази се у тропској климатској зони са просечном годишњом температуром од 20,7 °C и 1.555 милиметара падавина годишње. Кишна сезона траје од октобра до априла.

 
Бразилија из свемира, новембар 1990

Сам град Бразилија је са око 200.000 становника тек трећи највећи град Савезног дистрикта. Већина становника живи у предграђима и оближњим градовима. Од 36.000 становника 1950, њихов број се повећао 36 пута до 2005. (2,3 милиона).

Планови развоја индустрије нису се остварили, тако да постоји висока стопа незапослености. Уз то се надовезао проблем наркоманије, алкохолизма и криминала у предграђима.

Изградња градског метроа је трајала од 1992—2001. Међународни аеродром у Бразилији (Aeroporto Internacional de Brasília - Presidente Juscelino Kubitschek, скраћеница: BSB) је у 2006. користило 9,7 милиона путника.

КлимаУреди

Клима (Бразилија)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 26,9
(80,4)
26,7
(80,1)
27,1
(80,8)
26,6
(79,9)
25,7
(78,3)
25,2
(77,4)
25,1
(77,2)
27,3
(81,1)
28,3
(82,9)
27,5
(81,5)
26,6
(79,9)
26,2
(79,2)
26,6
(79,9)
Просек, °C (°F) 22,2
(72)
22,1
(71,8)
22,3
(72,1)
21,7
(71,1)
20,4
(68,7)
19,3
(66,7)
19,0
(66,2)
21,0
(69,8)
22,2
(72)
22,5
(72,5)
22,1
(71,8)
21,9
(71,4)
21,4
(70,5)
Средњи минимум, °C (°F) 17,4
(63,3)
17,4
(63,3)
17,5
(63,5)
16,8
(62,2)
15,0
(59)
13,3
(55,9)
12,9
(55,2)
14,6
(58,3)
16,0
(60,8)
17,4
(63,3)
17,5
(63,5)
17,5
(63,5)
16,1
(61)
Количина падавина, mm (in) 241,4
(95,04)
214,7
(84,53)
188,9
(74,37)
123,8
(48,74)
39,3
(15,47)
8,8
(3,46)
11,8
(4,65)
12,8
(5,04)
51,9
(20,43)
172,1
(67,76)
238,0
(93,7)
248,6
(97,87)
1.552,1
(611,06)
[тражи се извор]

ИсторијаУреди

  Овај одељак треба проширити.
Светска баштина Унеска
Бразилија
Назив на званичном списку светске баштине
 
Локација   Бразил
Тип културна
Критеријум i, iv
Референца 445.
Унеско регија Латинска Америка и Кариби
Историја уписа у светску баштину
Упис 1987. (11. седница)
 
Саобраћајна петља у Бразилији.

Одлука за измештање престонице Бразила у унутрашњост земље је донета 1891. Место за изградњу је одређено 1922. у близини града Планалтина. Наредбу за изградњу Бразилије дао је председник Жуселино Кубичек 1956. У то време је подручје града била дивљина. Град су у форми авиона дизајнирали урбаниста Луцио Коста и архитект Оскар Нимајер. Град је изграђен до 1960. Главна модернистичка здања Бразилије су зграда Парламента Бразила на „Тргу три власти“, градска Катедрала, Кубичеков мост, телевизијски торањ (218 m), палате председника и министарстава. УНЕСКО је 1987. Бразилију ставио на листу светске баштине.

СтановништвоУреди

Према процени из 2007. у граду је живело 2.455.903 становника.

Демографија
1991. 2000.
1,601,094 2,051,146

ПривредаУреди

  Овај одељак треба проширити.

СаобраћајУреди

  Овај одељак треба проширити.

Цитати о БразилијиУреди

Архитекта Луцио Коста рекао је 1968. о Бразилији: „Све је монументално, људско, једноставно, грандиозно, аскетско у чистоћи форми, редуковано на оно најнеопходније.“ [1]

Оскар Нимајер је касније признао: „Овај експеримент није био успешан.“ [1]

ГалеријаУреди

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 Haberlik: Architektur des 20. Jahrhunderts

Спољашње везеУреди