Сушна сезона
Сушна сезона или сезона суша је годишње раздобље слабих падавина, посебно у тропима. Клима у тропима одређена је тропским кишним појасом,[1][2] који се током године креће од северних ка јужним тропима и назад. Тропски кишни појас на јужној хемисфери траје отприлике од октобра до марта. За то време у северним тропима влада сушна сезона са све мање падавинама, а дани су углавном сунчани током читавог периода. Од априла до септембра сезона киша је на северној хемисфери, а у јужним тропима је сушна сезона. По Климатској класификацији Копен, када се говори о тропској клими, месец сушне сезоне се дефинише као месец када је просечна количина падавина испод 60 мм.[3]
Током сушне сезоне влажност је веома ниска, због чега неки басени за наводњавање и неке реке пресушују. Овај недостатак воде (а самим тим и хране) може присилити многе животиње да пређу на плоднија места. Примери таквих животиња су зебре, слонови,[4] и гну. Због недостатка воде у биљкама, често долази до избијања пожара.[5]
Подаци показују да се у Африци почетак сушне сезоне поклапа са порастом броја оболелих од малих богиња - за које истраживачи верују да би се могли приписати већој концентрацији људи у сушној сезони, јер су пољопривредни радови готово неизводљиви без наводњавања. У то време, неки пољопривредници се селе у градове, стварајући чворишта веће густине насељености и омогућавајући да се болест лакше шири.[6]
Кишни појас
уредиКишни појас сеже отприлике на северу од северног повратника и крајње јужно до Јужног повратника. У близини ових географских ширина, постоји једна кишна и једна сушна сезона годишње. На екватору постоје две кишне и две сушне сезоне, јер кишни појас пролази два пута годишње, једном се креће према северу, а једном према југу. Између тропа и екватора може доћи до кратке кишне и дуге кишне сезоне; и кратке сушне и дуге сушне сезоне. Међутим, локална географија може значајно изменити ове климатске обрасце.
Нови подаци показују да у сезонским деловима у Амазонији раст и покривеност лишћа варирају између сушних и кишних сезона - са око 25% више лишћа и бржим растом у сушној сезони. Истраживачи верују да сама Амазонија утиче на почетак влажне сезоне: растом лишћа више испарава вода.[7] Међутим, овај раст се појављује само у нетакнутим деловима око реке Амазон, где истраживачи верују да корење може проћи дубље и скупити више кишнице.[8] Такође се показало да је ниво озона много већи у току сушне него у току кишне сезоне у сливу реке Амазон.[9]
Тропски кишни појас лежи на јужној хемисфери отприлике од октобра до марта; за то време северни тропски крајеви имају сушну сезону са ређим падавинама, а дани су обично сунчани. Од априла до септембра, кишни појас лежи на северној хемисфери, а јужни тропски крајеви имају своју сушну сезону. Према Кепеновој класификацији климе, за тропску климу, месец сушне сезоне је дефинисан као месец када је просечна количина падавина испод 60 mm (2,4 in).[3]
Кишни појас сеже отприлике на север до тропика Рака и до југа до тропика Јарца. У близини ових географских ширина постоји једна влажна и једна сушна сезона годишње. На екватору постоје две влажне и две суве сезоне, пошто кишни појас пролази два пута годишње, једном померајући се на север, а једном на југ. Између тропа и екватора, локације могу имати кратку влажну и дугу влажну сезону; и кратка сушна и дуга сушна сезона. Међутим, локална географија може значајно изменити ове климатске обрасце.
Суша
уредиТоком сушне сезоне, влажност је веома ниска, што доводи до пресушивања неких појилишта и река. Овај недостатак воде (и недостатак снабдевања храном) може натерати многе животиње на испаши да мигрирају на плоднија места. Примери таквих животиња су: зебре, слонови, жирафе, носорози, антилопе и гну, водени биволи, ртски биволи, гаури, тапири, емуи, нојеви, нандуи и кенгури. Због недостатка воде у биљкама чести су шумски пожари (дивљи пожари).[10]
Базе података
уреди
Подаци показују да се у Африци почетак сушне сезоне поклапа са порастом случајева морбила,[11][12][13] за које истраживачи верују да се може приписати већој концентрацији људи у сушној сезони, јер су пољопривредне операције су скоро немогуће без наводњавања. За то време, неки фармери се селе у градове, стварајући чворишта веће густине насељености и омогућавајући да се болест лакше шири.[14]
Истраживање
уредиНови подаци показују да у сезонским деловима јужноамеричке амазонске прашуме, раст и покривеност лишћа варира између сушне и влажне сезоне — са око 25% више листова и бржим растом у сушној сезони. Истраживачи верују да сам Амазон утиче на почетак влажне сезоне: настанак више лишћа, доводи до испаравања више воде.[15] Међутим, овај раст се појављује само у нетакнутим деловима слива Амазона, где истраживачи верују да корење може досећи дубље и прикупити више кишнице.[8] Такође се показало да су нивои озона[16][17] много већи у сушној него у влажној сезони у басену Амазона.[18]
Референце
уреди- ^ „Journey North: Global Climates and Seasons Precipitations”. www.learner.org. 25. 10. 2013. Архивирано из оригинала 2018-04-02. г.
- ^ Avery T. Dennis (7. 11. 2013). „Tropical rainbelts still shifting global crops”. Center for Global Food Issues. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 8. 1. 2014.
- ^ а б „Updated world Köppen-Geiger climate classification map” (PDF).
- ^ TONY RENNELL (29. 6. 2007). „It's dry season and elephants are desperately seeking water - but poachers lie in wait”. London: Daily Mail.
- ^ „Wet & Dry Seasons”. Архивирано из оригинала 21. 3. 2012. г.
- ^ „Dry Season Brings On Measles In Sub-Saharan Africa”. ScienceDaily. 7. 2. 2008.
- ^ „Amazon rainforest does have rainy and dry seasons”. mongabay.com. 12. 3. 2007. Архивирано из оригинала 4. 6. 2008. г.
- ^ а б „Amazon rainforest greens up in the dry season”.
- ^ V. W. J. H. Kirchhoff, I. M. O. Da Silva, E. V. Browell (1990). „Ozone measurements in Amazonia: Dry season versus wet season”. Journal of Geophysical Research. 95: 16913. Bibcode:1990JGR....9516913K. doi:10.1029/jd095id10p16913. Архивирано из оригинала 06. 06. 2011. г. Приступљено 15. 02. 2020.
- ^ „Wet & Dry Seasons”. Архивирано из оригинала 2012-03-20. г. Приступљено 2008-04-21.
- ^ Guerra FM, Bolotin S, Lim G, Heffernan J, Deeks SL, Li Y, Crowcroft NS (децембар 2017). „The basic reproduction number (R0) of measles: a systematic review”
. The Lancet Infectious Diseases. 17 (12): e420—e428. PMID 28757186. doi:10.1016/S1473-3099(17)30307-9.
- ^ Caserta, MT, ур. (септембар 2013). „Measles”. Merck Manual Professional. Merck Sharp & Dohme Corp. Архивирано из оригинала 23. 3. 2014. г. Приступљено 23. 3. 2014.
- ^ „Measles (Red Measles, Rubeola)”. Dept of Health, Saskatchewan. Архивирано из оригинала 10. 2. 2015. г. Приступљено 10. 2. 2015.
- ^ „Dry Season Brings On Measles In Sub-Saharan Africa”. ScienceDaily. 7. 2. 2008.
- ^ „Amazon rainforest does have rainy and dry seasons”. mongabay.com. 12. 3. 2007. Архивирано из оригинала 4. 6. 2008. г.
- ^ Andino, Jean M. (21. 10. 1999). „Chlorofluorocarbons (CFCs) are heavier than air, so how do scientists suppose that these chemicals reach the altitude of the ozone layer to adversely affect it ?”. Scientific American. 264: 68.
- ^ „Part III. The Science of the Ozone Hole”. Приступљено 5. 3. 2007.
- ^ V. W. J. H. Kirchhoff, I. M. O. Da Silva, E. V. Browell (1990). „Ozone measurements in Amazonia: Dry season versus wet season”. Journal of Geophysical Research. 95 (D10): 16913. Bibcode:1990JGR....9516913K. doi:10.1029/jd095id10p16913. Архивирано из оригинала 2011-06-06. г. Приступљено 2008-04-21.
Литература
уреди- Jeremy Hance (21. 10. 2013). „Global Warming Could Shift Tropical Rainfall”. Mongabay.com. Приступљено 29. 10. 2013.
- Khavrus, V.; Shelevytsky, I. (2010). „Introduction to solar motion geometry on the basis of a simple model”. Physics Education. 45 (6): 641—653. Bibcode:2010PhyEd..45..641K. doi:10.1088/0031-9120/45/6/010. Архивирано из оригинала 2016-09-16. г. Приступљено 2011-05-13.
- Khavrus, V.; apple, I. (2012). „Geometry and the physics of seasons”. Physics Education. 47 (6): 680—692. doi:10.1088/0031-9120/47/6/680.
- „When do the four seasons officially begin?”. National Physical Laboratory. 2007. Приступљено 2014-10-01.
- „How are the dates of the four seasons worked out?”. South African Weather Service. Архивирано из оригинала 3. 1. 2015. г.
- Begin van de lente (Start of Spring), KNMI (Royal Dutch Meteorology Institute), 2009-03-20, Архивирано из оригинала (Dutch) 2009-03-27. г., Приступљено 2009-03-20
- „Australian weather and the seasons”. Архивирано из оригинала 2012-10-21. г. Приступљено 2012-10-22.
- „Details - Argentina - Seasons & Climate”. www.wildland.com. Архивирано из оригинала 08. 01. 2015. г. Приступљено 27. 4. 2018.
- Meeus, J.; Savoie, D. (1992). „The history of the tropical year”. Journal of the British Astronomical Association. 102 (1): 40—42. Bibcode:1992JBAA..102...40M.
- „Earth's Seasons”. Astronomical Applications Department. The United States Naval Observatory (USNO). 21. 9. 2015. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 23. 6. 2017.
- Rose Roberts (2016). Radical Human Ecology: Intercultural and Indigenous Approaches. Routledge. стр. 350. ISBN 978-1-317-07191-4.
- Andersen, S. O. and K. M. Sarma. (2002). Protecting the Ozone Layer: The United Nations History. London: Earthscan Press..
- Benedick, Richard Elliot; World Wildlife Fund (U.S.); Institute for the Study of Diplomacy. Georgetown University. (1998). Ozone Diplomacy: New Directions in Safeguarding the Planet (2nd изд.). Harvard University Press. ISBN 978-0-674-65003-9. Приступљено 28. 5. 2016. (Ambassador Benedick was the Chief U.S. Negotiator at the meetings that resulted in the Montreal Protocol.)
- Chasek, Pamela S., David L. Downie, and Janet Welsh Brown (2013). Global Environmental Politics (6th изд.). Westview Press.., Boulder:.
- Gareau, Brian (2013). From Precaution to Profit: Contemporary Challenges to Environmental Protection in the Montreal Protocol. Yale University Press. ISBN 978-0-300-17526-4. Архивирано из оригинала 2013-03-30. г.
- Grundmann, Reiner (2001). Transnational Environmental Policy: Reconstructing Ozone. Psychology Press. ISBN 978-0-415-22423-9. Приступљено 28. 5. 2016.
- Haas, P. (1992). „https://www.cambridge.org/core/journals/international-organization/article/banning-chlorofluorocarbons-epistemic-community-efforts-to-protect-stratospheric-ozone/6325DC982B4573C378334D80F8835B72 Banning chlorofluorocarbons: Epistemic community efforts to protect stratospheric ozone”. International Organization. 46 (1): 187—224. doi:10.1017/S002081830000148X. Спољашња веза у
|title=(помоћ) - Parson, Edward (2004). Protecting the Ozone Layer: Science and Strategy. Oxford: Oxford University Press..
Спољашње везе
уреди
- „CO2 and Temperature Change”. PlanetSEED. 10. 11. 2013.
- „Wind and Rain Belts to Shift North as Planet Warms, Says Study”. The Earth Institute, Columbia University. 31. 10. 2013.