Лима (шп. Lima) је главни и највећи град Перуа.[1] Налази се у долини река Чиљон, Римак и Лурин, изнад пацифичке обале у средишњем делу државе. Заједно са суседним градом Каљао, чини јединствену метрополитску целину. Са популацијом од скоро девет милиона становника, Лима је пети највећи град у Латинској Америци, иза града Мексика, Сао Паола, Буенос Ајреса и Рио де Жанеира.

Лима
Lima
Lima2017 A.jpg
Панорама града
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Перу
РегионПровинција Лима (ван региона)
Становништво
Становништво
 — 2007.7.605.742
 — густина2.846,16 ст./km2
Агломерација8.500.000
Географске карактеристике
Координате12° 02′ 06″ Ј; 77° 01′ 07″ З / 12.035° Ј; 77.018611° З / -12.035; -77.018611Координате: 12° 02′ 06″ Ј; 77° 01′ 07″ З / 12.035° Ј; 77.018611° З / -12.035; -77.018611
Апс. висина110 m
Површина2.672,28 km2
Лима на мапи Перуа
Лима
Лима
Лима на мапи Перуа

Град је основао шпански конкистадор Франсиско Пизаро 18. јануара 1535. Тада се град звао ла Сијудад де лос рејас (шп. la Ciudad de los Reyes), односно Град краљева. Убрзо је постао главни и најважнији град Перуанског Вицекраљевства. Након Рата за независност, Лима је постала престолница новоосноване републике. Данас је она дом за готово једну трећину перуанског становништва које живи у њеној метрополитској области.

Лима је један од највећих финансијских седишта Латинске Америке. Организација за међународно рангирање GaWC је сврстала град у Бета категорији. У Лими се налази седиште надбискупије и Универзитета Сан Маркос, основаног 1551. године који је уједно и најстарији универзитет на континенту, који непрекидно ради од свог оснивања.

ГеографијаУреди

 
Сателитски снимак Лиме

Лима се налази на реци Римак на западу Перуа, између Пацифичког океана и планина Анди, које представљају природну границу града ка истоку. Град се налази у сушној приморској регији Перуа, на просечно око 30 m надморске висине.

Шира област града (Municipalidad Metropolitana de Lima) има површину од 2.672,28 km². Од тога само 825,88 km² (31%) отпада на сам град, а 1.846,4 km² (69%) на предграђа и остале површине. Регион Велика Лима има 43 дистрикта Лиме и 6 дистрикта града Каљао (укупно 2.819,26 km²).

Река Римак има изузетан значај за град Лиму. Она даје 100% воде за потребе града, а служи и за производњу електричне енергије.

КлимаУреди

Клима Лиме (као и већине обалских насеља Перуа) постаје озбиљно поремећена током Ел Нињо наступа. Просечна температура обалске воде је обично око 17–19 °C, а у току Ел Ниња постаје знатно виша (нпр. 1998. године вода је достигла 26 °C (79 °F)). Температура ваздуха расте сходно томе.

Клима Лиме (Међународни аеродром Хорхе Чавез) 1961–1990, екстреми 1960–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 32,7
(90,9)
32,5
(90,5)
33,4
(92,1)
31,6
(88,9)
30,3
(86,5)
30,0
(86)
28,3
(82,9)
29,0
(84,2)
28,0
(82,4)
25,2
(77,4)
29,0
(84,2)
30,4
(86,7)
33,4
(92,1)
Максимум, °C (°F) 26,1
(79)
26,8
(80,2)
26,3
(79,3)
24,5
(76,1)
22,0
(71,6)
20,1
(68,2)
19,1
(66,4)
18,8
(65,8)
19,1
(66,4)
20,3
(68,5)
22,1
(71,8)
24,4
(75,9)
22,5
(72,5)
Просек, °C (°F) 22,1
(71,8)
22,7
(72,9)
22,2
(72)
20,6
(69,1)
18,8
(65,8)
17,5
(63,5)
16,7
(62,1)
16,2
(61,2)
16,4
(61,5)
17,3
(63,1)
18,7
(65,7)
20,7
(69,3)
19,2
(66,6)
Минимум, °C (°F) 19,4
(66,9)
19,8
(67,6)
19,5
(67,1)
17,9
(64,2)
16,4
(61,5)
15,6
(60,1)
15,2
(59,4)
14,9
(58,8)
14,9
(58,8)
15,5
(59,9)
16,6
(61,9)
18,2
(64,8)
17,2
(63)
Апсолутни минимум, °C (°F) 12,0
(53,6)
15,0
(59)
11,0
(51,8)
10,0
(50)
8,0
(46,4)
10,0
(50)
8,9
(48)
10,0
(50)
12,5
(54,5)
11,0
(51,8)
11,1
(52)
13,9
(57)
8,0
(46,4)
Количина падавина, mm (in) 0,8
(0,031)
0,4
(0,016)
0,4
(0,016)
0,1
(0,004)
0,3
(0,012)
0,7
(0,028)
1,0
(0,039)
1,5
(0,059)
0,7
(0,028)
0,2
(0,008)
0,1
(0,004)
0,2
(0,008)
6,4
(0,252)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 0,7 0,7 0,7 0,3 1,1 2,3 3,0 4,1 3,1 1,2 0,4 0,5 18,2
Релативна влажност, % 81,6 82,1 82,7 85,0 85,1 85,1 84,8 84,8 85,5 83,5 82,1 81,5 82,8
Сунчани сати — месечни просек 179,1 169,0 139,2 184,0 116,4 50,6 28,6 32,3 37,3 65,3 89,0 139,2 1.230
Извор #1: Deutscher Wetterdienst,[2] Meteo Climat (рекордне високе и ниске вредности)[3]
Извор #2: Мадридски универзитет Комплутенсе (сунчаност и влажност)[4]

ИсторијаУреди

СтановништвоУреди

Демографија
2007.
7.605.742

ПривредаУреди

СаобраћајУреди

КултураУреди

 
Манастир св. Франсиска

Стари део град Лима је 1991. стављен на УНЕСКО-ву листу заштићене културне баштине.

Катедрала у Лими је изграђена између 1535. и 1625, а 1746. делом рестаурирана. У њој је гроб оснивача Лиме, Франсиска Пизара. Катедрала и оближњи Манастир светог Франциска, се сматрају најуспелијим архитектонским комплексом у Латинској Америци.

Сјај живота богатих из доба Вицекраљевства Перу симболизују старе палате у граду: Алијага, Гојонече, палата Торе Тагле.

На ушћу реке Римак се налазе остаци великог светилишта културе Пачакамак. Светилиште је посвећено истоименој богињи. Храм Пукљана у четврти Мирафлорес, потиче из 400. године наше ере, и био је важан административни центар културе Лима.

Туристичка атракција је главни градски „Трг од оружја“ (Plaza de Armas), на коме су градска већница, председничка палата из 1938, и цркве из 16. и 17. века Мерсед и Сан Педро.

Процесија којом се слави заштитница Лиме, света Роза од Лиме (1586—1617), одржава се 30. августа.

Међународни односиУреди

Збратимљени градовиУреди

Лима је збратимљена са:[5]

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Constitución de la Republica del Perú, Artículo Nro 49”. Конгрес Републике Перу. Приступљено 12. 4. 2012.  (језик: шпански)
  2. ^ „Klimatafel von Lima-Callao (Int. Flugh.) / Peru” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 18. 11. 2016. 
  3. ^ „Station Jorge Chavez” (на језику: French). Météo Climat. Приступљено 27. 6. 2017. 
  4. ^ Capel Molina, José J. (1999). „Lima, un clima de desierto litoral” (PDF). Anales de Geografía de la Universidad Complutense (на језику: Spanish). Madrid: Universidad Complutense de Madrid. 19: 25—45. ISSN 0211-9803. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 6. 2010. Приступљено 17. 9. 2013. 
  5. ^ Sister Cities International, Online Directory: Peru, Americas. Приступљено July 14, 2007. Архивирано 2008-08-29 на сајту Wayback Machine
  6. ^ „Sister Cities International (SCI)”. Sister-cities.org. Архивирано из оригинала на датум 13. 6. 2015. Приступљено 21. 4. 2013. 
  7. ^ „Bordeaux – Rayonnement européen et mondial”. Mairie de Bordeaux (на језику: French). Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2013. Приступљено 29. 7. 2013. 
  8. ^ „Bordeaux-Atlas français de la coopération décentralisée et des autres actions extérieures”. Délégation pour l’Action Extérieure des Collectivités Territoriales (Ministère des Affaires étrangères) (на језику: French). Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2013. Приступљено 29. 7. 2013. 
  9. ^ „Sister Cities”. Beijing Municipal Government. Архивирано из оригинала на датум 17. 01. 2010. Приступљено 23. 6. 2009. 
  10. ^ „Sister Cities of Manila”. City Government of Manila. 2008—2009. Архивирано из оригинала на датум 6. 8. 2009. Приступљено 2. 7. 2009. 
  11. ^ „Mapa Mundi de las ciudades hermanadas”. Ayuntamiento de Madrid. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2012. Приступљено 10. 10. 2009. 
  12. ^ Prefeitura.Sp – Descentralized Cooperation Архивирано 2008-12-24 на сајту Wayback Machine
  13. ^ „International Relations – São Paulo City Hall – Official Sister Cities”. Prefeitura.sp.gov.br. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2010. Приступљено 17. 4. 2010. 
  14. ^ Lei Municipal de São Paulo 14471 de 2007 WikiSource (језик: португалски)
  15. ^ „Sister Cities, Public Relations”. Guadalajara municipal government. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2012. Приступљено 12. 3. 2013. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди