Бордо
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Бордо (франц. Bordeaux) је универзитетски град у југозападној Француској, главни град региона Нова Аквитанија и департмана Жиронда. По подацима из 2011. године број становника у месту је био 239.399, а густина насељености је износила 4.850 становника/km². У широј градској области (Бордо-Либурн-Арашон) живи 1,2 милиона људи. Шире подручје око Бордоа се сматра за веома атрактивно за живот, па се становништво за само 9 година повећало за чак 200.000[2] (од 1999. до 2008).
| Бордо франц. Bordeaux | |
|---|---|
 Река Гарона и Пјеров мост у Бордоу | |
.svg) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Француска |
| Регион | Нова Аквитанија |
| Департман | Жиронда |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2019. | 260.958 [1] |
| — густина | 5.286,83 ст./km2 |
| Агломерација (2011.) | 1.140.668 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 50′ 19″ СГШ; 0° 34′ 42″ ЗГД / 44.838611° СГШ; 0.578333° ЗГД |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Апс. висина | 1—42 m |
| Површина | 49,36 km2 |
  Бордо Бордо на мапи Француске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Ален Жипе |
| Поштански број | 33000, 33100, 33200, 33300, 33800 |
| INSEE код | 33063 |
| Веб-сајт | |
| www.bordeaux.fr | |
Град је познат у свету по виноградима у својој околини, посебно од 18. века („златно доба Бордоа“).
ГеографијаУреди
Бордо се налази на реци Гарона, око 45 километара од Бискајског залива, дела Атлантског океана. Град се због облика реке често назива Месечева лука. Неколико километра низводно од центра река Гарона се састаје са реком Дордоња и гради естуар Жиронда дуг око 70 километара. У време плиме морска вода потисне речну уназад и подигне ниво речних вода за један метар.
КлимаУреди
У Бордоу влада океанска клима. Зиме су благе услед благих ветрова са Атлантика, док су лета дуга и топла. Просечна зимска температура је 6,53 °C. Просечна летња температура је 19,51 °C, а рекорд је забележен 2003. са 23,3 °C.
| Клима (Бордо) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 20,2 (68,4) |
26,2 (79,2) |
27,7 (81,9) |
31,1 (88) |
35,4 (95,7) |
39,2 (102,6) |
38,8 (101,8) |
40,7 (105,3) |
37,0 (98,6) |
32,2 (90) |
25,1 (77,2) |
22,5 (72,5) |
40,7 (105,3) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 10,1 (50,2) |
11,7 (53,1) |
15,1 (59,2) |
17,3 (63,1) |
21,2 (70,2) |
24,5 (76,1) |
26,9 (80,4) |
27,1 (80,8) |
24,0 (75,2) |
19,4 (66,9) |
13,7 (56,7) |
10,5 (50,9) |
18,5 (65,3) |
| Просек, °C (°F) | 6,6 (43,9) |
7,5 (45,5) |
10,3 (50,5) |
12,4 (54,3) |
16,1 (61) |
19,3 (66,7) |
21,4 (70,5) |
21,4 (70,5) |
18,5 (65,3) |
14,9 (58,8) |
9,9 (49,8) |
7,2 (45) |
13,8 (56,8) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 3,1 (37,6) |
3,3 (37,9) |
5,4 (41,7) |
7,4 (45,3) |
11,0 (51,8) |
14,1 (57,4) |
15,8 (60,4) |
15,7 (60,3) |
12,9 (55,2) |
10,4 (50,7) |
6,1 (43) |
3,8 (38,8) |
9,1 (48,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −16,4 (2,5) |
−15,2 (4,6) |
−9,9 (14,2) |
−5,3 (22,5) |
−1,8 (28,8) |
2,5 (36,5) |
4,8 (40,6) |
1,5 (34,7) |
−1,8 (28,8) |
−5,3 (22,5) |
−12,3 (9,9) |
−13,4 (7,9) |
−16,4 (2,5) |
| Количина падавина, mm (in) | 87,3 (34,37) |
71,7 (28,23) |
65,3 (25,71) |
78,2 (30,79) |
80,0 (31,5) |
62,2 (24,49) |
49,9 (19,65) |
56,0 (22,05) |
84,3 (33,19) |
93,3 (36,73) |
110,2 (43,39) |
105,7 (41,61) |
944,1 (371,69) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
ИсторијаУреди
Бордо је настао као келтска тврђава у 3. веку п. н. е. У римско доба био је познат под именом Бурдигала и био главни град провинције Аквитанија. Већ тад се у овој регији производило вино, чему је погодовала близина мора као трговачког пута. У 5. веку град су заузели Западни Готи, а 732. на краће време Арапи. Удајом Елеоноре од Аквитаније за Хенрија Плантагента 1152. град је постао енглески посед. У наредним вековима Бордо је доживео трговачки успон, изграђени су градски зидови и градска катедрала. Тада је био престоница историјске области Гијена (даншња северна Аквитанија). После Битке код Кастијона 1453. (види: Стогодишњи рат), град је прикључен Француској. Ова промена није била добра за економију града који је изгубио улогу посредникаа у трговини вином са Енглеском. Током 16. века трговина се опоравила, а поред вином, трговало се шећером и робовима са Кариба. Луј XIV је 1653. заузео град и оснажио централну власт у Бордоу. Време 18. века представљало је „златно доба“ Бордоа. Тада је изграђено око 5000 зграда у градском центру. Виктор Иго је једном рекао за град Бордо: „узмите Версај, додајте Антверпен, добићете Бордо“. Барон Осман, дугогодишњи префект Бордоа, искористио је искуство из Бордоа у великом пројекту трансформације Париза у доба Наполеона III.
Део града (Месечева лука) је од јуна 2007. на листи Светске баштине УНЕСКО.
ДемографијаУреди
| 1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 249.688 | 266.662 | 223.131 | 208.159 | 210.336 | 215.363 | 232.260 | 239.399 |
Међународна сарадњаУреди
|
Општина Бордо је потписала преко 50 уговора у сарадњи са разним градовима.
ГалеријаУреди
Црква Светог Петра
Споменик Жирондицима
Трг берзе
Велико позориште
Парк на кеју (Парк светлости)
Градски трамвај
Универзитет Бордо 2
Градска лука
Miroir d'eau (Водено огледало)
РеференцеУреди
- ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”.
- ^ Un Aquitain sur trois dans l’aire de Bordeaux, Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Les jumelages de la ville de Bordeaux Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011), Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж Atlas français de la coopération décentralisée et des autres actions extérieures
