Википедија

Бордо

Бордо (франц. Bordeaux) је универзитетски град у југозападној Француској, главни град региона Нова Аквитанија и департмана Жиронда. По подацима из 2011. године број становника у месту је био 239.399, а густина насељености је износила 4.850 становника/km². У широј градској области (Бордо-Либурн-Арашон) живи 1,2 милиона људи. Шире подручје око Бордоа се сматра за веома атрактивно за живот, па се становништво за само 9 година повећало за чак 200.000[6] (од 1999. до 2008).

Бордо
франц. Bordeaux[1]
[[file:|Cité du Vin|0px|alt=]]
GaronneBordeaux.jpg
Река Гарона и Пјеров мост у Бордоу
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионНова Аквитанија
ДепартманЖиронда
Становништво
Становништво‍
 — 2019.260.958 [2][3][4]
 — густина4.850,06 ст./km2
Агломерација (2011.)1.140.668
Географске карактеристике
Координате44° 50′ 19″ С; 0° 34′ 42″ З / 44.838611° С; 0.578333° З / 44.838611; -0.578333Координате: 44° 50′ 19″ С; 0° 34′ 42″ З / 44.838611° С; 0.578333° З / 44.838611; -0.578333
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина1—42 m
Површина49,36[5] km2
Бордо на мапи Француске
Бордо
Бордо
Бордо на мапи Француске
Остали подаци
ГрадоначелникАлен Жипе
Поштански број33000, 33100, 33200, 33300, 33800
INSEE код33063
Веб-сајт
www.bordeaux.fr

Град је познат у свету по виноградима у својој околини, посебно од 18. века („златно доба Бордоа“).

ГеографијаУреди

Бордо се налази на реци Гарона, око 45 километара од Бискајског залива, дела Атлантског океана. Град се због облика реке често назива Месечева лука. Неколико километра низводно од центра река Гарона се састаје са реком Дордоња и гради естуар Жиронда дуг око 70 километара. У време плиме морска вода потисне речну уназад и подигне ниво речних вода за један метар.

КлимаУреди

У Бордоу влада океанска клима. Зиме су благе услед благих ветрова са Атлантика, док су лета дуга и топла. Просечна зимска температура је 6,53 °C. Просечна летња температура је 19,51 °C, а рекорд је забележен 2003. са 23,3 °C.

Клима Бордоа (BOD), елевација: 47 m (154 ft), 1991–2020 нормале, екстреми 1920–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 20,8
(69,4) 		26,2
(79,2) 		27,7
(81,9) 		31,1
(88) 		35,4
(95,7) 		40,5
(104,9) 		41,2
(106,2) 		40,7
(105,3) 		37,0
(98,6) 		32,2
(90) 		26,7
(80,1) 		22,5
(72,5) 		41,2
(106,2)
Максимум, °C (°F) 10,5
(50,9) 		12,0
(53,6) 		15,5
(59,9) 		18,0
(64,4) 		21,7
(71,1) 		25,0
(77) 		27,1
(80,8) 		27,6
(81,7) 		24,2
(75,6) 		19,6
(67,3) 		14,1
(57,4) 		11,0
(51,8) 		18,9
(66)
Просек, °C (°F) 7,1
(44,8) 		7,8
(46) 		10,7
(51,3) 		13,0
(55,4) 		16,6
(61,9) 		19,8
(67,6) 		21,7
(71,1) 		21,9
(71,4) 		18,8
(65,8) 		15,2
(59,4) 		10,4
(50,7) 		7,7
(45,9) 		14,2
(57,6)
Минимум, °C (°F) 3,7
(38,7) 		3,6
(38,5) 		5,8
(42,4) 		8,0
(46,4) 		11,4
(52,5) 		14,6
(58,3) 		16,2
(61,2) 		16,3
(61,3) 		13,3
(55,9) 		10,7
(51,3) 		6,7
(44,1) 		4,4
(39,9) 		9,6
(49,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −16,4
(2,5) 		−14,8
(5,4) 		−9,9
(14,2) 		−5,3
(22,5) 		−1,8
(28,8) 		2,5
(36,5) 		5,2
(41,4) 		4,7
(40,5) 		−1,8
(28,8) 		−5,3
(22,5) 		−7,3
(18,9) 		−13,4
(7,9) 		−16,4
(2,5)
Количина падавина, mm (in) 86,9
(3,421) 		66,9
(2,634) 		63,3
(2,492) 		75,6
(2,976) 		71,1
(2,799) 		70,4
(2,772) 		48,6
(1,913) 		56,7
(2,232) 		81,2
(3,197) 		83,3
(3,28) 		114,5
(4,508) 		106,4
(4,189) 		924,9
(36,413)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 12,2 10,1 10,7 11,2 10,0 8,3 7,1 7,0 9,3 10,7 13,3 12,7 122,5
Сунчани сати — месечни просек 89,8 117,4 170,2 186,0 220,8 237,7 256,0 248,8 208,8 150,3 100,0 84,1 2.069,8
Извор: Meteo France[7]

ИсторијаУреди

Бордо је настао као келтска тврђава у 3. веку п. н. е. У римско доба био је познат под именом Бурдигала и био главни град провинције Аквитанија. Већ тад се у овој регији производило вино, чему је погодовала близина мора као трговачког пута. У 5. веку град су заузели Западни Готи, а 732. на краће време Арапи. Удајом Елеоноре од Аквитаније за Хенрија Плантагента 1152. град је постао енглески посед. У наредним вековима Бордо је доживео трговачки успон, изграђени су градски зидови и градска катедрала. Тада је био престоница историјске области Гијена (даншња северна Аквитанија). После Битке код Кастијона 1453. (види: Стогодишњи рат), град је прикључен Француској. Ова промена није била добра за економију града који је изгубио улогу посредникаа у трговини вином са Енглеском. Током 16. века трговина се опоравила, а поред вином, трговало се шећером и робовима са Кариба. Луј XIV је 1653. заузео град и оснажио централну власт у Бордоу. Време 18. века представљало је „златно доба“ Бордоа. Тада је изграђено око 5000 зграда у градском центру. Виктор Иго је једном рекао за град Бордо: „узмите Версај, додајте Антверпен, добићете Бордо“. Барон Осман, дугогодишњи префект Бордоа, искористио је искуство из Бордоа у великом пројекту трансформације Париза у доба Наполеона III.

Део града (Месечева лука) је од јуна 2007. на листи Светске баштине УНЕСКО.

ДемографијаУреди

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
249.688266.662223.131208.159210.336215.363232.260239.399

Међународна сарадњаУреди

  Бристол (Уједињено Краљевство), од 1947.}[10]
  Лима (Перу), од 1957.[11]
  Квебек (Канада), од 1962.}[11]
  Минхен (Немачка), од 1964.[11]
  Лос Анђелес (САД), од 1968.}[11]
  Порто (Португал), од 1978.[10]
  Фукуока (Јапан), од 1982.[11]
  Мадрид (Шпанија), од 1984.}[11]
  Ашдод (Израел), од 1984.[10]
  Казабланка (Мароко), од 1988.[11]
  Вухан (Кина), од 1998.[10]
  Санкт Петербург (Русија), од 1992.[10]
  Краков (Пољска), од 1993.[11]
  Рига (Летонија), од 1993.[10]
  Бамако (Мали), од 1999.[10]
  Билбао (Шпанија), od 2000.[10]
  Оран (Алжир), од 2003.[10]
  Уагадугу (Буркина Фасо), од 2005.[10]
  Рамала (Палестина), од 2007.[10]

Општина Бордо је потписала преко 50 уговора у сарадњи са разним градовима.

ГалеријаУреди

  • Црква Светог Петра

  • Споменик Жирондицима

  • Трг берзе

  • Велико позориште

  • Парк на кеју (Парк светлости)

  • Градски трамвај

  • Универзитет Бордо 2

  • Градска лука

  • Miroir d'eau (Водено огледало)

РеференцеУреди

  1. ^ „Bordeaux : Découvrir Bordeaux – Histoire de Bordeaux”. 20. 1. 2013. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2013. 
  2. ^ INSEE. „Statistiques locales - Bordeaux : Unité urbaine 2020 - Population municipale 2019”. Приступљено 2022-04-08. 
  3. ^ „Comparateur de territoire - Aire d'attraction des villes 2020 de Bordeaux (006)”. INSEE. Приступљено 2022-04-08. 
  4. ^ INSEE. „Statistiques locales - Bordeaux : Aire d'attraction des villes 2020 - Population municipale 2019”. Приступљено 2022-04-08. 
  5. ^ „Comparateur de territoire - Unité urbaine 2020 de Bordeaux (33701)”. INSEE. Приступљено 2022-04-08. 
  6. ^ Un Aquitain sur trois dans l’aire de Bordeaux, Приступљено 5. 5. 2013.
  7. ^ |archive-url = „BORDEAUX−MERIGNAC (33)” (PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1991–2020 et records (на језику: француски). Meteo France. Архивирано из оригинала на датум 1. 4. 2022. Приступљено 14. 7. 2022. |archive-date = 1 April 2022 „BORDEAUX−MERIGNAC (33)” (PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1991–2020 et records (на језику: француски). Meteo France. Приступљено 14. 7. 2022. 
  8. ^ „Bordeaux (07510) - WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 21. 7. 2019. 
  9. ^ „Normes et records 1961–1990: Bordeaux-Merignac (33) – altitude 47m” (на језику: француски). Infoclimat. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2016. Приступљено 30. 12. 2015. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Les jumelages de la ville de Bordeaux Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011), Приступљено 5. 5. 2013.
  11. ^ а б в г д ђ е ж Atlas français de la coopération décentralisée et des autres actions extérieures

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бордо&oldid=25481108”