Бордо

Бордо
Бордо; франц. Bordeaux
	Река Гарона и Пјеров мост у Бордоу
	Грб
Административни подаци
Држава	Француска
Регион	Нова Аквитанија
Департман	Жиронда
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	239.399
— густина	4.850,06 ст./km2
Агломерација (2011.)	1.140.668
Географске карактеристике
Координате	44°50′19″ СГШ; 0°34′42″ ЗГД / 44.838611° СГШ; 0.578333° ЗГДКоординате: 44°50′19″ СГШ; 0°34′42″ ЗГД / 44.838611° СГШ; 0.578333° ЗГД
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Ндм. висина	1—42 м
Површина	49,36 км2
	Бордо
Остали подаци
Градоначелник	Ален Жипе
Поштански број	33000, 33100, 33200, 33300, 33800
INSEE код	33063
Веб-сајт
	www.bordeaux.fr

Бордо (франц. Bordeaux) је универзитетски град у југозападној Француској, главни град региона Нова Аквитанија и департмана Жиронда. По подацима из 2011. године број становника у месту је био 239.399, а густина насељености је износила 4.850 становника/км². У широј градској области (Бордо-Либурн-Арашон) живи 1,2 милиона људи. Шире подручје око Бордоа се сматра за веома атрактивно за живот, па се становништво за само 9 година повећало за чак 200.000^[2] (од 1999. до 2008).

Град је познат у свету по виноградима у својој околини, посебно од 18. века („златно доба Бордоа“).

Садржај

ГеографијаУреди

Бордо се налази на реци Гарона, око 45 километара од Бискајског залива, дела Атлантског океана. Град се због облика реке често назива Месечева лука. Неколико километра низводно од центра река Гарона се састаје са реком Дордоња и гради естуар Жиронда дуг око 70 километара. У време плиме морска вода потисне речну уназад и подигне ниво речних вода за један метар.

КлимаУреди

У Бордоу влада океанска клима. Зиме су благе услед благих ветрова са Атлантика, док су лета дуга и топла. Просечна зимска температура је 6,53 °C. Просечна летња температура је 19,51 °C, а рекорд је забележен 2003. са 23,3 °C.

Клима (Бордо)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	20,2 (68,4)	26,2 (79,2)	27,7 (81,9)	31,1 (88)	35,4 (95,7)	39,2 (102,6)	38,8 (101,8)	40,7 (105,3)	37,0 (98,6)	32,2 (90)	25,1 (77,2)	22,5 (72,5)	40,7 (105,3)
Средњи максимум, °C (°F)	10,1 (50,2)	11,7 (53,1)	15,1 (59,2)	17,3 (63,1)	21,2 (70,2)	24,5 (76,1)	26,9 (80,4)	27,1 (80,8)	24,0 (75,2)	19,4 (66,9)	13,7 (56,7)	10,5 (50,9)	18,5 (65,3)
Просек, °C (°F)	6,6 (43,9)	7,5 (45,5)	10,3 (50,5)	12,4 (54,3)	16,1 (61)	19,3 (66,7)	21,4 (70,5)	21,4 (70,5)	18,5 (65,3)	14,9 (58,8)	9,9 (49,8)	7,2 (45)	13,8 (56,8)
Средњи минимум, °C (°F)	3,1 (37,6)	3,3 (37,9)	5,4 (41,7)	7,4 (45,3)	11,0 (51,8)	14,1 (57,4)	15,8 (60,4)	15,7 (60,3)	12,9 (55,2)	10,4 (50,7)	6,1 (43)	3,8 (38,8)	9,1 (48,4)
Апсолутни минимум, °C (°F)	−16,4 (2,5)	−15,2 (4,6)	−9,9 (14,2)	−5,3 (22,5)	−1,8 (28,8)	2,5 (36,5)	4,8 (40,6)	1,5 (34,7)	−1,8 (28,8)	−5,3 (22,5)	−12,3 (9,9)	−13,4 (7,9)	−16,4 (2,5)
Количина падавина, mm (in)	87,3 (34,37)	71,7 (28,23)	65,3 (25,71)	78,2 (30,79)	80,0 (31,5)	62,2 (24,49)	49,9 (19,65)	56,0 (22,05)	84,3 (33,19)	93,3 (36,73)	110,2 (43,39)	105,7 (41,61)	944,1 (371,69)
^{[тражи се извор]}

ИсторијаУреди

Бордо је настао као келтска тврђава у 3. веку п. н. е. У римско доба био је познат под именом Бурдигала и био главни град провинције Аквитанија. Већ тад се у овој регији производило вино, чему је погодовала близина мора као трговачког пута. У 5. веку град су заузели Западни Готи, а 732. на краће време Арапи. Удајом Елеоноре од Аквитаније за Хенрија Плантагента 1152. град је постао енглески посед. У наредним вековима Бордо је доживео трговачки успон, изграђени су градски зидови и градска катедрала. Тада је био престоница историјске области Гијена (даншња северна Аквитанија). После Битке код Кастијона 1453. (види: Стогодишњи рат), град је прикључен Француској. Ова промена није била добра за економију града који је изгубио улогу посредникаа у трговини вином са Енглеском. Током 16. века трговина се опоравила, а поред вином, трговало се шећером и робовима са Кариба. Луј XIV је 1653. заузео град и оснажио централну власт у Бордоу. Време 18. века представљало је „златно доба“ Бордоа. Тада је изграђено око 5000 зграда у градском центру. Виктор Иго је једном рекао за град Бордо: „узмите Версај, додајте Антверпен, добићете Бордо“. Барон Осман, дугогодишњи префект Бордоа, искористио је искуство из Бордоа у великом пројекту трансформације Париза у доба Наполеона III.