Рамала
Рамала (ар. ⓘ Rām Allāh, превод: Божје брдо) је палестински град у средишту Западне обале са око 25.500 становника.[1][2][3][4][5] Рамала је од Јерусалима удаљена 10 километара северозападно. Налази се на 900 метара надморске висине. Тренутно је Рамала незванично седиште палестинске аутономије. Иако је она историјски била арапски хришћански град, муслимани су до 2007. године чинили већину од 27.902 становника Рамале, а хришћани су чинили значајну мањину.[6]
| Рамала | |
|---|---|
Рамала | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Палестина |
| Територија | Палестинске територије |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 38.998 |
| — густина | 2.392,52 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 31° 53′ 49″ С; 35° 12′ 06″ И / 31.896944° С; 35.201667° И |
| Површина | 16,3 km2 |
  Рамала Рамала на карти Палестинских територија | |
| Веб-сајт | |
| www.ramallah.ps | |
Историја
уредиДревна времена
уредиУ близини Рамале пронађене су древне древне гробнице исклесане у стенама.[7]
Крсташки период
уредиТу су пронађени остаци грнчарије из крсташког/ајубидског и раног османског периода.[8]
Рамала је идентификована са крсташким местом званим Рамали.[9][10] Идентификовани су остаци зграде са лучним вратима из доба крсташа, зване ал-Бурј,[11] али првобитна употреба зграде није утврђена.[12]
Отоманска ера
уредиРамала је укључена у Османско царство 1517. са читавом Палестином. Године 1596, она је у пореским регистрима наведена као нахија Кудс, део Јерусалимског мутасарифа. У њој је живело 71 хришћанско домаћинство и 9 муслиманских домаћинстава. Плаћали су фиксну пореску стопу од 25% на пшеницу, јечам, маслине, винову лозу или воћке, козе или кошнице; укупно 9.400 акчи. Сав приход је отишао у вакуф.[13]
Модерну Рамалу основали су средином 1500-их година Хададини, клан браће која потичу од хришћана Гасанида. Хададини (преци данашње породице Јадала, између осталих), и њихов вођа Рашид Ел-Хададин, стигли су са региона источно од реке Јордан из области Ел Карак и Шоубак.[14] Миграција Хададина приписује се борбама и немирима међу клановима на том подручју.
Хададине је планинско место Рамала привукло, јер је било слично другим планинским областима из којих су дошли. Осим тога, густо пошумљено подручје могло је га пружи са доста горива за његове ковачнице.[14]
Године 1838, амерички библичар Едвард Робинсон посетио је то подручје, приметивши да су становници хришћани „грчког обреда”. Било је 200 опорезивих мушкараца, те се процењује да је укупан број становника износио 800–900 људи. Село је „припадало” Харам ал-Шарифу, Јерусалим, коме је плаћало годишњи порез од 350 мидса жита.[15]
Године 1883. ПЕФ-ово истраживање Западне Палестине описало је Рамалу као:
Велико хришћанско село, од добро изграђених камених кућа, које стоји на високом гребену, са погледом на запад који се протеже до мора. Стоји међу вртовима и маслињацима, и има три извора на југу и један на западу; на северу постоје још три, у кругу од миље од села. На истоку се налази бунар. На североистоку постоје усечене гробнице са добро изрезаним улазима, али потпуно блокиране смећем. У селу је грчка грчка, а на истоку латински самостан и протестантска школа, све модерне зграде. Сеоско земљиште је вакуф, или црквено власништво, које припада јерусалимском Хараму. Око четвртине становника су римокатолици, остали православни Грци.[16]
У 21. веку у Сједињеним Државама живи велика заједница људи са директним пореклом из Хададина који су основали Рамалу. Град је сада већински муслимански, али и даље садржи хришћанску мањину. Промена у демографским подацима углавном је последица нове миграције муслимана у то подручје и исељавања кршћана с тог подручја.[14]
Референце
уреди- ^ „Ramallah”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Архивирано из оригинала 22. 9. 2019. г. Приступљено 22. 9. 2019.
- ^ „Ramallah”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 22. 9. 2019.
- ^ „Ramallah.ps”. Ramallah.ps. Архивирано из оригинала 13. 11. 2011. г. Приступљено 13. 11. 2011.
- ^ Palmer 1881, стр. 324
- ^ „Projected Mid -Year Population for Ramallah & Al Bireh Governorate by Locality 2004 - 2006”. Palestinian Central Bureau of Statistics. Приступљено 22. 2. 2008.
- ^ 2007 PCBS Population Архивирано 2017-11-21 на сајту Wayback Machine. Palestinian Central Bureau of Statistics. p. 53. (Arabic)
- ^ Conder & Kitchener 1883, стр. 155
- ^ Finkelstein & Lederman 1997, стр. 353
- ^ Rey 1883, стр. 389
- ^ Prawer & Benvenisti 1970, cited in Finkelstein and Lederman, 1997, p. 353
- ^ Pringle 1997, стр. 90
- ^ Pringle 1997, стр. 12
- ^ Hütteroth & Abdulfattah 1977, стр. 121
- ^ а б в American Federation of Ramallah Palestine Архивирано октобар 29, 2008 на сајту Wayback Machine
- ^ Robinson & Smith 1841, стр. 133–134
- ^ Conder & Kitchener 1883, стр. 13
Литература
уреди- Barron, J.B., ур. (1923). Palestine: Report and General Abstracts of the Census of 1922. Government of Palestine.
- Ben-Arieh, Yehoshua (1985). „The Sanjak of Jerusalem in the 1870s” (PDF). Cathedra (на језику: хебрејски). 36: 73—122. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 7. 2020. г. Приступљено 30. 11. 2018.
- Conder, C.R.; Kitchener, H.H. (1883). The Survey of Western Palestine: Memoirs of the Topography, Orography, Hydrography, and Archaeology. 3. London: Committee of the Palestine Exploration Fund.
- Finkelstein, I.; Lederman, Zvi, ур. (1997). Highlands of many cultures. Tel Aviv: Institute of Archaeology of Tel Aviv University Publications Section. ISBN 965-440-007-3. Архивирано из оригинала 10. 8. 2020. г. Приступљено 3. 1. 2019.
- Government of Jordan, Department of Statistics (1964). First Census of Population and Housing. Volume I: Final Tables; General Characteristics of the Population (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 3. 4. 2015. г. Приступљено 10. 12. 2018.
- Government of Palestine, Department of Statistics (1945). Village Statistics, April, 1945. Архивирано из оригинала 2. 4. 2019. г. Приступљено 10. 11. 2015.
- Grant, E. (1926). „Ramallah. Signs of the early occupation of this and other sites”. Quarterly Statement - Palestine Exploration Fund: 186—195. doi:10.1179/peq.1926.58.4.186.
- Guérin, V. (1875). Description Géographique Historique et Archéologique de la Palestine (на језику: француски). 2: Samarie, pt. 2. Paris: L'Imprimerie Nationale. (pp. 40- 41)
- Hadawi, S. (1970). Village Statistics of 1945: A Classification of Land and Area ownership in Palestine. Palestine Liberation Organization Research Center. Архивирано из оригинала 8. 12. 2018. г. Приступљено 23. 8. 2014.
- Hartmann, M. (1883). „Die Ortschaftenliste des Liwa Jerusalem in dem türkischen Staatskalender für Syrien auf das Jahr 1288 der Flucht (1871)”. Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins. 6: 102—149.
- Hütteroth, Wolf-Dieter; Abdulfattah, Kamal (1977). Historical Geography of Palestine, Transjordan and Southern Syria in the Late 16th Century. Erlanger Geographische Arbeiten, Sonderband 5. Erlangen, Germany: Vorstand der Fränkischen Geographischen Gesellschaft. ISBN 3-920405-41-2. Архивирано из оригинала 14. 10. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2018.
- Mills, E., ур. (1932). Census of Palestine 1931. Population of Villages, Towns and Administrative Areas. Jerusalem: Government of Palestine.
- Palmer, E.H. (1881). The Survey of Western Palestine: Arabic and English Name Lists Collected During the Survey by Lieutenants Conder and Kitchener, R. E. Transliterated and Explained by E.H. Palmer. Committee of the Palestine Exploration Fund.
- Pringle, Denys (1997). Secular buildings in the Crusader Kingdom of Jerusalem: an archaeological Gazetteer. Cambridge University Press. ISBN 0521-46010-7. Архивирано из оригинала 8. 6. 2020. г. Приступљено 15. 11. 2015.
- Rey, E.G. (1883). Les colonies franques de Syrie aux XIIme et XIIIme siècles (на језику: француски). Paris: A. Picard.
- Robinson, E.; Smith, E. (1841). Biblical Researches in Palestine, Mount Sinai and Arabia Petraea: A Journal of Travels in the year 1838. 2. Boston: Crocker & Brewster.
- Shaheen, Azeez (1982): Ramallah: Its history and genealogies. Birzeit University Press
- Schick, C. (1896). „Zur Einwohnerzahl des Bezirks Jerusalem”. Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins. 19: 120—127.
- Socin, A. (1879). „Alphabetisches Verzeichniss von Ortschaften des Paschalik Jerusalem”. Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins. 2: 135—163.
Спољашње везе
уреди- Интернет презентација града Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. децембар 2010)
- Историја Рамале
- Музика и уметност
- Welcome To The City of Ramallah
- Survey of Western Palestine, Map 17: IAA, Wikimedia commons
- Quaker Meeting in Ramallah
- West Bank/Palestine
- Ramallah
- Al Kasaba Theatre
- Khalil Sakakini Cultural Centre
- First Ramallah Group
- Ramallah International Film Festival Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (17. јун 2013)
- RamallahOnline.com
- Ramallah Club of Metro Detroit
- Jnewswire.com, Ramallah ancient synagogue
- Anne Brunswic's book Welcome to Palestine, English translation
