Држава Палестина
Палестина (арап. فلسطين [Filasṭīn]), званично Држава Палестина (арап. دولة فلسطين [Dawlat Filasṭīn]), делимично је призната држава на Блиском истоку.[2] Службено је настала унилатералним усвајањем декларације о независности коју су 15. новембра 1988. у егзилу у Алжиру донеле Палестинска ослободилачка организација и Национално веће Палестине. Међународно-правни статус признат јој је 29. новембра 2012. након гласања у Генералној скупштини ОУН, када је Палестини додељен статус државе посматрача у Уједињеним нацијама (са 138 гласова за, 9 против и 41 уздржаних).[3][4] Чланица је Арапске лиге, Организације исламске конференције, Г77, Међународног олимпијског комитета и других међународних организација.
Држава Палестина دولة فلسطين (арапски) | |
---|---|
![]() | |
Главни град | Јерусалим (званично) Рамала / Газа (де факто) |
Службени језик | арапски |
Владавина | |
— Председник | Махмуд Абас |
— Премијер | Мухамед Штајех |
— Председник Скупштине | Салим Занун |
Историја | |
Независност | 15. новембар 1988. (проглашена) 29. новембар 2012. (призната) |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 6.220 km2 (-) |
— вода (%) | 220 км² (Мртво море) |
Становништво | |
— 2014.[1] | 4.550.368 (126) |
— густина | 731,57 ст./km2 |
Економија | |
Валута | египатска фунта (EGP) јордански динар (JOD) израелски шекел (ILS) |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +2 (лети +3) |
Интернет домен | .ps |
Позивни број | +970 |
ГеографијаУреди
Палестина се састоји из две одвојене територијалне целине - Појаса Газе и Западне обале. Ова два дела Палестине раздваја територија Израела. Палестина се граничи са Израелом, Египтом и Јорданом.
НазивУреди
Назив Палестина потиче од народа под називом Филистејци, који је настањивао ово подручје у античко доба. Филистејци су имали неколико независних градова-држава, од којих су најзначајнији били Газа, Ашдод и Ашкелон. Филистејци су били индо-европски народ грчког порекла чије изворно име (највероватније Кафтори) остаје непознато. Реч Палестина (Пелешет) је реч хебрејског порекла, и у историјском, лингвистичком и културолошком погледу односила се искључиво на древне Филистејце, док се у модерној политичкој терминологији повезује са арапским становништвом Палестине. Филистејци су се населили на подручје Леванта у 12. веку пре нове ере, а филистејска држава била је уништена од стране Асирије у 8. веку пре нове ере.
Након неуспелог јеврејског устанка против Римљана 135. године нове ере, Римљани су преименовали провинцију Јудеју у провинцију Сирија-Палестина, да би негирали историјску везу јеврејског народа са том земљом. Термин „Палестина“ био је након тога спорадично коришћен од стране европских историчара, као и од стране крсташа. За време Отоманске империје званичан назив за Палестину био је Вилајет Сирија-Јерусалим. Британци су своју колонију, основану 1920. године, назвали такође Мандаторна Палестина. Након Израелско-арапског рата 1948, а посебно након Шестодневног рата, термин Палестина и Палестински народ почињу се у терминолошко-лингвистичком смислу повезивати са арапским становништвом ове области.[5][6][7][8]
ИсторијаУреди
Од 7. века, Палестина је део Арапског калифата, а у 11. веку је освајају крсташи. Након победе муслимана над крсташима у 12. веку, Палестина улази у састав државе Ајубида, а у 16. веку постаје део Османског царства. Након Првог светског рата, Палестина постаје колонија Британске империје, да би 1947. године била предложена њена подела на две независне државе - јеврејску и арапску. Створена је, међутим, само јеврејска држава Израел, која је поред територија које би јој припале према плану поделе, анектирала и нека подручја која је требало да припадну држави Арапа (Палестинаца). Делови Палестине који нису ушли у састав Израела (Западна Обала и Појас Газе) укључени су тада у састав Јордана и Египта.
Током рата из 1967. године, Израел осваја Западну Обалу и Појас Газе да би на делу ових територија била формирана аутономна Палестинска Народна Самоуправа 1994. године. 2004. године, Израел се повлачи из Појаса Газе, али задржава контролу над Западном Обалом. 2007. године контролу над Појасом Газе преузима палестинска организација Хамас, која у Појасу Газе формира сопствену палестинску владу супротстављену палестинској влади на Западној Обали.
29. новембра 2012. године Генерална скупштина ОУН-а примила је Палестину као посматрача у непуноправно чланство.
ГуверноратиУреди
Територија Палестине је подељена на 16 гувернората, од којих се 11 налази на Западној Обали, а 5 у Појасу Газе.
Гувернорати на Западној Обали:
Гувернорати у Појасу Газе:
За разлику од гувернората у Појасу Газе, које потпуно контролишу Палестинци, гувернорати на Западној Обали су делимично под контролом Палестинаца, а делимично под директном контролом Израела.
ГрадовиУреди
Највећи градови у Појасу Газе су:
- Газа (400.000)
- Кан Јунис (200.000)
- Џабалија (103.000)
- Рафа (152.920)
- Баит-Лахија (40.000)
Највећи градови на Западној Обали су:
- Источни Јерусалим (385.000)
- Хеброн (229.000)
- Наблус (130.000)
- Рамала (57.000)
- Тулкарм (54.000)
- Калкилија (40.000)
- Витлејем (28.000)
- Џенин (20.000)
- Јерихон (20.000)
Највећи град Палестине је Газа, док је званични главни град државе Источни Јерусалим. С обзиром да је Источни Јерусалим анектирао Израел и званично га спојио са Западним Јерусалимом, седишта две палестинске владе се налазе у Рамали и Гази. Сви већи градови Палестине, изузев Источног Јерусалима, су под контролом Палестинаца.
ДемографијаУреди
У Појасу Газе живи 1.604.238 становника, од чега су 99,9% Палестинци. 85,8% становништва су муслимани, а 14,2% хришћани.
На Западној Обали живи 3.092.555 становника, од чега су 83% Палестинци и 17% Јевреји. Поред Палестинаца, на Западној Обали живи и око 524.000 јеврејских колониста.
ПолитикаУреди
Иако је од стране УН-а призната за суверену државу, Палестина само делимично контролише своју територију, а постоје и две супротстављене палестинске владе. Појасом Газе, који у потпуности контролишу Палестинци, управља палестинска влада организације Хамас, док Западном Обалом, која је и даље под окупацијом Израела, управља палестинска влада организације Фатах.
ГалеријаУреди
Палестински пасош у време Британског мандата над Палестином
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Национална агенција за статистику
- ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Millenniumindicators.un.org. 31. 10. 2013. Приступљено 13. 4. 2015.
- ^ Charbonneau, Louis. „Palestinians win implicit U.N. recognition of sovereign state”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 05. 06. 2014. Приступљено 10. 3. 2013.
- ^ „Generalna Skupština Un: Palestina dobila status države posmatrača! - Telegraf”. Naslovi.net. 30. 11. 2012. Архивирано из оригинала на датум 13. 04. 2014. Приступљено 10. 3. 2013.
- ^ Philistine (people) - Encyclopedia Britannica
- ^ [„Origin of the Name Palestine[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 13. 02. 2014. Приступљено 03. 02. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Origin of the Name Palestine]
- ^ The History of the Words Palestine And Palestinians
- ^ Origin of "Palestine" | Jewish Virtual Library
ЛитератураУреди
- Becker, Tal. International Recognition of a Unilaterally Declared Palestinian State: Legal and Policy Dilemmas. Jerusalem Center for Public Affairs. Приступљено 28. 9. 2011.
- Cross, Tony (24. 9. 2011). „After Abbas's UN Bid Are Palestinians Closer To Having a State?”. Radio France Internationale. Приступљено 28. 9. 2011.