Асирци
Асирци (неправилно Асиријци), односно Сирци, или „Халдејци” (на арамејском/сиријском: ܣܘܪܝܝܐ, сурјојо), називи су који се користи за хетерогену етничку групу која живи на просторима данашњег Ирака, Ирана, Турске, Сирије и Либана. Унутрашња хетерогеност ове групе огледа се у знатним идентитетским различитостима.
Укупна популација | |
---|---|
3,3 милиона | |
Језици | |
сиријски, арапски, персијски, турски, арамејски | |
Религија | |
Асирска црква Истока – Сиријска оријентално-православна црква - Православље | |
Сродне етничке групе | |
Арамејци, Јевреји, Арапи и остали Семити
|
Све три скупине признају међусобну сродност и теже ка јединству, али оно још увек није постигнуто због различитих традиција и верске подвојености.
Порекло
уредиСавремени Асирци се издају за потомке древних, односно старих Асираца, који су у старом веку створили Асирско царство. Насупрот њима, Сирци не инсистирају на овој конструкцији, већ свој идентитет везују за богату културно-историјску и књижевну баштину која је настала на сирском језику. Мањи део се сматра Халдејцима, али њих не би требало мешати са старим Халдејцима, који су у античко доба створили Халдејско царство у јужном делу Месопотамије. Назив „Халдејци” је поново ушао у употребу између 17. и 19. века, када се једна група Асираца одвојила од Асирске цркве Истока и ушла у унију са Римокатоличком црквом. Своју цркву су ови Асирци првобитно (1553. године) назвали „Црква Асирије и Мосула”, а свог верског поглавара патријарх Источних Асираца, више од 100 година касније (1683. године) име цркве је промењено у Халдејска католичка црква. Они су се касније поново ујединили са Асирском црквом Истока, а данашњи „Халдејци” потичу од друге групе Асираца из северне Месопотамије, која је 1830. године такође ушла у унију са Римокатоличком црквом. Према томе, термин Халдејац, треба схватити искључиво као назив за верску групу, док је њихова припадност асирском народу неспорна.[1]
Демографија
уредиДанашњи Асирци, односно Сирци и Халдејци углавном живе на Блиском истоку, али су током 20. века великим делом емигрирали на Кавказ, односно у Северну Америку и Европу. Има их око 3,3 милиона, укључујући дијаспору[2]. Највише их је у Ираку и Сирији. Семитског су порекла, а по вери су углавном хришћани.
Вера
уредиДанашњи Асирци, односно Сирци и Халдејци су највећим делом хришћани и подељени су у неколико цркава. Асирци највећим делом припадају Асирској цркви Истока (несторијанци који користе грегоријански календар) и Древној цркви Истока (несторијанци који користе јулијански календар). Сирци су највећим делом следбеници Сиријске оријентално-православне цркве (миафизити) и Сиријске католичке цркве (унијати западносиријског (миафизитског) обреда). Халдејци већином припадају Халдејској католичкој цркви (унијати источносиријског (несторијанског) обреда).
Језик
уредиСтари Асирци су говорили древним акадским језиком (познат и као асиро-вавилонски), који је припадао источносемитским језицима. Када се Асирско царство проширило на запад, арамејски је постао доминантан и као таквог су га око 1000–800. године п. н. е. прихватили стари Асирци. Већина данашњих Асираца говори неоарамејским језиком.
Припадници Асирске цркве Истока, Древне цркве Истока и Халдејске католичке цркве говоре североисточним новоарамејским дијалектом и насељавају северни Ирак, северозападни Иран и југоисточну Турску, док припадници Сиријске оријентално-православне цркве и Сиријске католичке цркве говоре централним новоарамејским дијалектом и насељавају северну Сирију, јужну Турску и северни Ирак.
Значајни Асирци
уредиСлике
уреди-
Застава Асирског народа
Извори
уреди- ^ From a lecture by J. A. Brinkman: "There is no reason to believe that there would be no racial or cultural continuity in Assyria, since there is no evidence that the population of Assyrians were removed." Quoted in Efram Yildiz's "The Assyrians" Journal of Assyrian Academic Studies, 13.1, p. 22, ref 24
- ^ „UNPO: Assyria[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 07. 07. 2010. г. Приступљено 25. 04. 2009. Сукоб URL—викивеза (помоћ)