Отворите главни мени

Хеброн (арап. al-Ḫalīl / al Khalīl, О овој звучној датотеци الخليل ; хеб. О овој звучној датотеци חֶבְרוֹן ; ст. хеб. Ḥeḇrôn; тиб. хеб. Ḥеḇрôн) је град у јужној Јудеји, односно делу Западне обале. У њему живи око 120.000 Палестинаца и 600 израелских насељеника,[1] а око 7.000 Јевреја живи у оближњем граду Кирјат Арба. Хеброн се налази 930m изнад нивоа мора.

Хеброн
арап. الخليل / хебрејски: חֶבְרוֹן
Hebron172.JPG
Центар Хеброна
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Палестина
ТериторијаПалестинске територије
Становништво
Становништво
 — 2007.163.000
Географске карактеристике
Координате31°32′00″ СГШ; 35°05′42″ ИГД / 31.533333° СГШ; 35.095° ИГД / 31.533333; 35.095Координате: 31°32′00″ СГШ; 35°05′42″ ИГД / 31.533333° СГШ; 35.095° ИГД / 31.533333; 35.095
Хеброн на мапи Палестинских територија
Хеброн
Хеброн
Веб-сајт
www.hebron-city.ps (палестински)
www.hebron.org.il (израелски)

Име „Хеброн“ долази од хебрејског израза за град, што потиче од речи חבר (хабар 598), односно „придружити се, спојити, бити у савезу“. Име „Хеброн“ потиче од истог корена као и Хебер."[2]

На арапском „إبراهيم الخليل“ значи „Ибрахим пријатељ“, што симболизује да је, према исламском учењу, Алах (Бог) одабрао Ибрахима (Аврама) за свог пријатеља .[3]

Хеброн се налази 30 km јужно од Јерусалима. Познат је по својој виновој лози, грнчарским и стакларским радњама. Град Хеброн карактеришу уске, гранајуће улице, камене куће с равним кровом и стари базари. У њему се налази Универзитет Хеброн и Палестински политехнички универзитет. Хеброн је други најсветији град јеврејске религије.[4]

Најважнија историјска локација у Хеброну се налази у Пећини патријараха или пећини Макпела (хебрејски: מערת המכפלה, или Ме'арат ха-Мацхпелах; арапски: الحرم الإبراهيمي, или ал-Харам ал-Ибрахими, „Уточиште Абрахамово“). Место је свето за све три најдоминантније религије на том подручју: јудаизам, хришћанство и ислам. Према „Првој књизи Мојсијевој“ Аврам је купио пећину и околно поље како би у њему сахранио супругу Сару. Јевреји верују да су Аврам, Сара, Исак, Ребека, Јаков и Леа закопани у пећини (преостали матријарх, Рахела је сахрањена ван Витлејема). Због тог разлога Јевреју град називају „Градом Патријарха“, те је због тога један од најсветијих јудаистичких градова (заједно с Јерусалимом, Тиберијадом и Тзфатом). Сама пећина је друго по светости у јудаизму, а цркве, синагоге и џамије су се у граду зидале кроз историју. Исакова хала је данас Џамија Ибрахими, док Абрахамова хала и Јаковова хала служе као јеврејске синагоге.

Током 1929. муслимански екстремисти извршили су масакр локалног јеврејског становништва. У масакру је страдало 67 цивила, а преостало јеврејско становништво избегло је из града.[5] Након Шестодневног рата 1967, и израелског заузимања Хеброна, јеврејско присуство у граду је обновљено.

Садржај

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Two Israeli troops shot in Hebron" - ББЦ, 07/03/2005
  2. ^ „The name Hebron: meaning, origin and etymology”. Архивирано из оригинала на датум 29. 04. 2008. Приступљено 08. 04. 2007. 
  3. ^ Куран—4:125 وَمَنْ أَحْسَنُ دِينًا مِّمَّنْ أَسْلَمَ وَجْهَهُ لله وَهُوَ مُحْسِنٌ واتَّبَعَ مِلَّةَ إِبْرَاهِيمَ حَنِيفًا وَاتَّخَذَ اللّهُ إِبْرَاهِيمَ خَلِيلاً
  4. ^ Scharfstein 1994, стр. 8.
  5. ^ Segev 2000, стр. 316.

Види јошУреди

ЛитератураУреди