Куран

централни религијски текст односно света књига ислама

Куран или Коран (арап. قرآن — Кур’ан, од арап. قرأ — кара’а — „читати“, „казивати“[1][2][3][4] [lower-roman 1]), такође романизовано Qur'an или Koran,[lower-roman 2]) је света књига ислама, која садржи „Божије речи упућене Мухамеду“.[11][12][13] Широко се сматра најбољим делом у класичној арапској књижевности.[14][15][lower-roman 3][lower-roman 4]

Куран, света књига ислама

Састављен је из 114 (именованих) сура (арап. سور; једнина: арап. سورة)), које се састоје од стихова (āyāt (арап. آيات; једнина: арап. آية)), од којих 113 почиње са: „У име Алаха, Милосног, Самилосног!“ (арап. بسم الله الرحمن الرحيم). Исте се теме изнова понављају: позив на поштовање Алаха, нужност спровођења правде, ништавност незнабожачког начина живота, неизбежност судњег дана и казне које ишчекују зликовце, а рај као награда за праведне.[18] Кyран представља јединствен и најважнији ослонац у развоју исламске цивилизације у животу муслимана, било у заједници, било као појединаца. Цењен као божије слово, истовремено је постао стандард и модел писаног и говорног арапског језика.[18] Представља извориште теологије, законодавства, друштвених односа, правила опходења у трговачким и личним односима, и у свакодневном животу.[18] У развоју арапског језика, Коран има кључно место.[18][19] Поред суне, Куран је главни извор исламског закона, шеријата.

НастанакУреди

Кyран произлази из Мухамедових проповеди и сама реч значи „проповед“.[18]

Куран је за муслимане реч Божија коју је Џибрил (архангел Гаврило) пренео преко изасланика Мухамеда, последњег у низу библијских изасланика. По месту Божјег обраћања Мухамеду, разликује се између меканских и мединских сура. Мухамед и његови следбеници забележили су многа од ових испрекиданих откривења, и после његове смрти остало је много записаних фрагмената и много оних који су се сећали његових казивања. Куран је настајао око 20 година. Опсежни текст је састављан у време владавине првих неколико халифа, а варијанте су забрањене[20].

СадржајУреди

Куран је подељен у 114 поглавља која се називају суре и која садрже различит број стихова под именом ајети (знаци). Поглавља нису распоређена хронолошки нити тематски, већ према дужини, од најдужих до најкраћих. Тако се много раних откривења из Меке нашло на крају, а касније суре из Медине на почетку. Заједно са кратким насловима, све осим једне, суре почињу са Бисмилом: „У име Алаха, Милостивог, Самилосног!“. Многе, такође, почињу и неколиким симболичким словима, која су можда првобитно представљала блокове записаног материјала.

Две највеће теме Курана су јединственост и моћ Божија и природа и судбина људи у односу са Алахом. Алах је једини створитељ универзума, људи, и духова, благотворан и праведан. Њему су дата описна имена као што су Свезнајући и Свемоћни. Људска бића су Божији робови и својом слободном вољом она често неће слушати Божије заповести, јер их може искушавати пали анђео Иблис (Сатана) који је сопствени пад проузроковао тиме што је одбио да се поклони Адаму (2:31-33). На дан долазећег суда, сви ће устати из мртвих, биће извагани и послати у рај или у пакао, за вечна времена. Куран такође укључује и неке интерпретативно-обновљене приповести из хебрејске Библије, као што су казивања о Адаму и Еви, Јосифовим авантурама и Аврамовом монотеизму.

Улога у исламском животуУреди

Постоји много моралних проповеди Курана и — са обичајима из изасланиковог живота — оне формирају основу исламског закона (шеријата). Широкогрудост и поштење представљали су врхунац, а себични трговци из Меке били су строго осуђени.[20] Основни захтеви муслиманског живота су дневне молитве, милостиња, пост у месецу рамазану и ходочашће у Меку. Друштвене реформе су успостављене а међу њима су закон о наслеђу, закон о криминалу, закон о понашању мужева и жена, родитеља и деце и власника робова, те закон o односу трговаца и муслимана према немуслиманима. Камате су биле забрањене, а установљени су закони о исхрани. Женама је била допуштена половина наслеђа мушкараца (уместо дотадашњег ничега), а успостављена је и „граница од четири жене”, иако се одвраћало од свега што је преко једне.[20]

Статус Корана међу муслиманима, као вечитог и нествореног, означава да његове речи заправо објављују бараку (благослов); научити их напамет, постати хафиз, „чувар“ Корана, представља побожни чин, и значи поштовање заједнице. Рецитовање стихова из Корана, вештина је за себе, и врхунски рецитатори могу помагати у време жалости или славља.[18]

Куран, Стари и Нови заветУреди

 
„Мочварно подручје“ (Иам супх)[21] (записано у хебрејској Тори као привремено место за заустављање) у причама о Изласку Израелаца, претвара се у легендарни прелаз преко Црвеног мора (Кур'ан 26:52-68)[22] (Аивазовски)
Реците: "Ми вјерујемо у Алаха и у оно што нам је објављено, и у оно што је објављено Авраму, и Исмаилу, и Исаку, и Јакову, и унуцима, и у оно што је дато Мојсију и Исусу, и у оно што је дато вјеровјесницима од Господа њихова; ми не правимо никакве разлике међу њима, и ми се само Њему покоравамо."[18]
— Al-Baqara (2) - Крава

Куран је, у неку руку, „Најновији завет”, пошто се надовезује на јеврејску и хришћанску Библију,[20] али их по веровању муслимана — и исправља. У Курану је, на пример, Исус важан лик, али не као Божији син, већ као један од пет највећих Божијих изасланика у исламу. За муслимане, Куран је последња реч Алаха која коначно дефинише ислам као најсавршенији облик древне монотеистичке религије. Првобитна намера Курана је била да уведе Арапе у заједницу народа Књиге, и то у ред са Јеврејима и хришћанима који су примили Тору и Завете.[20]

ЗанимљивостиУреди

Салих Селимовић на крају своје књиге Да будемо оно што јесмо (2018., стр. 190.-192.) пише да је први превод Курана на српски језик урадио Мићо Љубибратић 1895. г.. Ни један муслиман ни немуслиман са јужнословенских простора пре њега то није урадио, а први такав превод је био тек 43 године касније, од стране Али Ризе Карабега. Тај превод је био само лоша компилација Љубибратићевог превода. Ни каснији преводи нису били много бољи. У самој Турској, први превод Курана на турски је урађен тек 1842. године. Хоџе на Балкану су училе напамет молитве на арапском, углавном без разумевања значења, а на тај начин су код неуких муслимана добијали статус учених особа и мистика.

НапоменеУреди

  1. ^ Арапски изговор се може фонемски транскрибовати као /al.qurˈʔaːn/. Стварни изговор на књижевном арапском регионално варира. Први самогласник варира од [o] до [ʊ] до [u], док други самогласник варира од [æ] до [a] до [ɑ]. На пример, изговор у Египту је [qorˤˈʔɑːn], а у Централноисточној Арабији [qʊrˈʔæːn].
  2. ^ (Енглески правопис) Облик Alcoran (и његове варијанте) био је уобичајен пре 19. века када је застарео.[5][6] Облик Коран је највише доминирао од друге половине 18. века до 1980-их, када су га заменили или Кур'ан или Куран.[6][7][8][9] Остале транслитерације укључују al-Coran, Coran, Kuran и al-Qur'an. Придеви се такође разликују и укључују Koranic, Quranic и Qur'anic (понекад малим словима).[10]
  3. ^ почетна страница.

    „Треба истаћи и његову изузетну књижевну вредност: то је далеко најбоље дело арапске прозе које постоји."[16]

  4. ^

    „Може се потврдити да у арапској књижевности, широкој и плодној, како у поезији тако и у узвишеној прози, нема ничега с чиме се може упоредити.”[17]

РеференцеУреди

  1. ^ dictionary.reference.com: koran
  2. ^ dictionary.reference.com: quran
  3. ^ Cambridge dictionary: koran
  4. ^ Cambridge dictionary: quran
  5. ^ „Alcoran”. Oxford English Dictionary. 1 (1st изд.). Oxford University Press. 1888. стр. 210. 
  6. ^ а б „Google Books Ngram Viewer”. books.google.com. Приступљено 16. 2. 2021. 
  7. ^ „Koran”. Oxford English Dictionary. 5 (1st изд.). Oxford University Press. 1901. стр. 753. 
  8. ^ „Koran”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  9. ^ „Quran”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  10. ^ „Koran”. Merriam-Webster Dictionary. 
  11. ^ Lambert, Gray (2013). The Leaders Are Coming!. WestBow Press. стр. 287. ISBN 9781449760137. 
  12. ^ Roy H. Williams; Michael R. Drew (2012). Pendulum: How Past Generations Shape Our Present and Predict Our Future. Vanguard Press. стр. 143. ISBN 9781593157067. 
  13. ^ Nasr, Seyyed Hossein (2007). „Qurʼān”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 2007-11-04. 
  14. ^ Patterson, Margot. 2008. Islam Considered: A Christian View. Liturgical Press. p. 10.
  15. ^ Ali, Mir Sajjad, and Zainab Rahman. 2010. Islam and Indian Muslims. Guan Publishing House. p. 24 (citing N. J. Dawood's judgement).
  16. ^ Alan Jones, The Koran, London 1994, ISBN 1842126091
  17. ^ Arthur Arberry, The Koran Interpreted, London 1956, ISBN 0684825074, p. 191.
  18. ^ а б в г д ђ е Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 276), Stylos. Novi Sad: 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
  19. ^ „Alcoran”. Oxford English Dictionary. 1 (1st изд.). Oxford University Press. 1888. стр. 210. 
  20. ^ а б в г д Мирча Елијаде (1996). „Водич кроз светске религије”. Народна књига
  21. ^ http://archive.wikiwix.com/cache/index2.php?url=http%3A%2F%2Fba.21.free.fr%2Fseptuaginta%2Fexode%2Fexode_13.html
  22. ^ Slackman, Michael (3 April 2007). "Did the Red Sea Part? No Evidence, Archaeologists Say". The New York Times. Retrieved 27 October 2016.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди