Абу Џафар Мухамед ибн Џарир ел Табари (персијски: محمد بن جریر طبری‎; Muḥammad b.Ǧarīr aṭ-Ṭabarī; Abū Ǧaʿfar Muḥammad b.Ǧarīr b.Yazīd aṭ-Ṭabarī) (839 – 923)[1] био је знаменити персијски исламски научник и историчар, познат као један од највећих егзегета Курана.Његово најпознатије дело је(تاريخ الرسل والملوك) Тарикх ел Русул ва ел Мулук, које представља једну од најпознатијих универзалних историја исламског света, те Тафсир ел Табари.

Ел Табари
Бал амијева персијска верзија Табаријеве Универзалне историје из 14. века
Лични подаци
Пуно имеАбу Џафар Мухамед ибн Џарир ел Табари
Датум рођења839.
Место рођењаАмол, Табаристан, Абасидски калифат
Датум смрти17. фебруар 923.(923-02-17) (83/84 год.)
Место смртиБагдад, Персија
ОбразовањеЏарири
Филозофски рад
ЕпохаЗлатни век ислама
РегијаПерсијска филозофија
ИнтересовањаИсторија и филозофија

Референце

уреди
  1. ^ Исклански календар 224-310 стр.

Спољашње везе

уреди