Сатана

ђаво у хришћанству

Сатана (Сотона; од хебр. שָּׂטָן — сатан = „непријатељ”, „противник”;[1] арап. شيطانшајтан = „залутао”, „удаљен”; некада и уопштено ђаво), фигура је која се јавља у текстовима аврамских религија[2][3] која доноси зло и искушење и позната је као обманитељ који води човјечанство ка странпутици. Неке религијске групе сматрају да је настао као анђео, или нешто слично, који је имао велику побожност и љепоту, али је пао због охолости, завођења човјечанства на пут неистине и гријеха и има моћ у палом свијету. У Танаху Сатана је првенствено тужилац или противник. У неким каснијим јеврејским списима и Новом завјету, Сатана се описује као злонамернији ентитет супротан Богу, такође називан и ђаволом, који поседује одвратне особине.

Илустрација Сатане на folio 290 recto из средњовјековног рукописа Codex Gigas, из раног 13. вијека
Интерпретација Сатане Гистава Дореа из „Изгубљеног раја” Џона Милтона
Изглед Сатане према веровањима секте "Радост Сатане"

Иако је Сатана уопштено виђен као негативна фигура, неке групе имају другачије виђење. У теистичком сатанизму, Сатана се сматра божанством које се обожава или поштује. У Лавејовом сатанизму, Сатана је симбол ваљаних особина и слободе.[4][5]

У књижевности

уреди

У делу Луча микрокозма, отпадницима од Српства Бог додељује казну какву и Сатани и његовим следбеницима.[6]

Мотив погодбе са Сатаном је водећа наративна линија класика светске књижевности Фауст.[7]

„Највећа лукавост ђавола је у томе што нас је убедио да не постоји.”, тврдио је Шарл Бодлер.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „SATAN - JewishEncyclopedia.com”. jewishencyclopedia.com. Приступљено 31. 8. 2017. „Term used in the Bible with the general connotation of "adversary", being applied (1) to an enemy in war (I Kings v. 18 [A. V. 4]; xi. 14, 23, 25), from which use is developed the concept of a traitor in battle (I Sam. xxix. 4); (2) to an accuser before the judgment-seat (Ps. cix. 6); and (3) to any opponent (II Sam. xix. 23 [A. V. 22]). The word is likewise used to denote an antagonist who puts obstacles in the way, as in Num. xxii. 32, where the angel of God is described as opposing Balaam in the guise of a satan or adversary; so that the concept of Satan as a distinct being was not then known. 
  2. ^ Doniger,, Wendy, ур. (1999). Merriam-Webster's encyclopedia of world religions ; Wendy Doniger, consulting editor. Springfield, Mass.: Merriam-Webster. стр. 290. ISBN 9780877790440. 
  3. ^ Leeming, David Adams (2005). The Oxford Companion to World Mythology. Oxford University Press. стр. 347. ISBN 978-0-19-515669-0. 
  4. ^ Petersen, Jesper Aagaard, ур. (2009). Contemporary religious Satanism : a critical anthology. Farnham, England: Ashgate. ISBN 9780754652861. 
  5. ^ Warman-Stallings, Kelly (2012). WHO'S ? RIGHT: Mankind, Religions & The End Times (на језику: енглески). AuthorHouse. стр. 35. ISBN 9781468537390. 
  6. ^ Видовић, Жарко (2017). Његош и литургијске анагнозе. Београд - Подгорица: Матица српска - Црна Гора. стр. 46. ISBN 978-86-920861-0-6. 
  7. ^ Ramm, Benjamin. „What the myth of Faust can teach us”. www.bbc.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-26. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди