Нови завет је хришћански назив за збирку списа које хришћани сматрају светим. То јe нови савез Исуса кога хришћани сматрају Христом са људима. Хришћани верују да су збивања и загонетке Старог завета добили у њему своју одгонетку и пуноћу.

У светом писму Новог завета јеванђелисти су описали догађаје од рођења Исуса Христа, па све до његовог васкрсења из мртвих и вазнесења. Описан је и силазак Светог духа на прве Христове ученике, апостоле и њихово проповедање његовог имена и науке. У њима је указано и на све оно што ће се догодити до другог доласка Христовог и страшног суда.

Књиге Новог завета се састоје из четири јеванђеља (гр. евангелион - добра вест или блага вест), неколицине апостолских писама и других дела.

Нови завет је на српски превео Вук Стефановић Караџић 1819. године и објавио га 1847. године у Бечу, под насловом Нови завјет Господа нашега Исуса Христа.[1]

Садржај Новог заветаУреди

ЈеванђељаУреди

Апостолски записиУреди

Дела апостолска описују силазак Светог Духа на апостоле. Тиме је започео њихов рад на ширењу Науке Христове, чињење чуда у име Христа, и организовање цркве, али и њихов прогон, од стране Христових непријатеља, као и страдање. У делима апостолским се, такође, описује и живот првих хришћана и хришћанских општина. Апостолске посланице представљају објашњење основних порука садржаних у Еванђељима. Апокалипса говори о борби цркве против свих звери света и пакла, и о крајњем тријумфу Христа над тим зверским силама таме.

Саборне посланицеУреди

РукописиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Бјелајац, Бранко. Свето писмо у Срба. 

Спољашње везеУреди