Јеванђеље по Марку

Јеванђеље по Марку (грч. Κατὰ Μᾶρκον εὐαγγέλιον Kata Markon euangelion) је друга књига Новог завета, најкраће је и најједноставније јеванђеље. Библијска скраћеница књиге је Мк.[1]

Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за Јеванђеље по Луки и Јеванђеље по Матеју. Пошто еванђеља по Матеју и по Луки имају за основу еванђеље по Марку, онда постоји само један синоптички извор о Исусовом животу, а то је еванђеље по Марку.[2] Ова позиција се назива Маркански приоритет. Некад се сматрало да је јеванђеље по Матеју старије, што је разлог да се у Библији налази прво.

Марково еванђеље бележи оно што је Исус чинио: припрему за јавно деловање, деловање у Галилеји, у Јерусалиму, муку, смрт и ускрснуће. Редослед казивања је одређен теолошким разматрањима, што знатно отежава критичку анализу Исусове биографије.[2] Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.[3] Еванђеље се завршава речима "бојаху се": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.[3] У овом јеванђељу је записано и проповедање апостола Петра у Риму.

Марко Јеванђелист

Према предању, написао га је апостол Марко, највјеројатније у Риму око 64. – 70. године[4][5], на грчком језику. Сматра се да је засновано на сећањима св. Петра. Марков стил, начин писања је врло једноставан, жив и привлачан и личи народном приповедању. Јеванђеље је написано за римску хришћанску заједницу.[6]

Референце уреди

  1. ^ „Свето Писмо са преводима и упоредним местима | Поуке.орг”. svetopismo.pouke.org. 
  2. ^ а б Isus, Enciklopedija živih religija (pp. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.
  3. ^ а б Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 232-236), Stylos. . Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. 
  4. ^ Edwards 2002, стр. 9.
  5. ^ France 2002, стр. 39.
  6. ^ „Пронађени фрагменти Јеванђеља по Марку из првог века”. Православље Живот Вечни (на језику: српски). 23. 1. 2015. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди