Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник, који се слави у 40. дан након Васкрса.[1]

Вазнесење Христово

По хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:

Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.

Да би у томе успели Христос им је обећао Духа Утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренијети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери - одатле назив Спасовдан. Подигнутих руку Христос је ученике и благословио након чега се почео узносити на небо - Узнесење, тако се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.

Манастир Рукумија, Манастир Сестрољин, Манастир Доброводица и Манастир Раваница су посвећени Спасовдану. Неким градовима је то крсна слава, нпр. Београд, Бањалука, Источно Ново Сарајево, Невесиње, Чачак.

Слава БеоградаУреди

Спасовдан је иначе и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу.[1] Последња литија на Спасовдан у Београду, након доласка на власт комуниста, била је 1947. године. У летопису Вазнесенске цркве је записано да је литија била каменована од стране агилних скојеваца, а исте године је забрањена. Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993. године када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година. Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у порти Вазнесенске цркве, која је прво изграђена као војна црква (за потребе војске, од 1863-1866), да би након те три године постала парохијски храм. [2]

Народна веровања и обичајиУреди

Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом:

Свети Спасе – спаси душе наше![3]

Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.[3]

Пре Спасовдана није се пило млеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године. У Београду је до 1930-тих постојао обичај да жене уочи празника преноће на гробовима својих покојника, јер су веровале да се тада јавља њихов дух.[4]

Верска прослава Спасовдана састојала се у одласку у Цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао припремљен ручак.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Сутра је Спасовдан”. Балканс прес. Приступљено 4. 2. 2020. 
  2. ^ Божић, Дамјан. Православље, бр. 1276, Смелост љубави: недогледно добро. Београд: СПЦ. стр. 2. 
  3. 3,0 3,1 „Данас је празник Спасовдан: „Свети Спасе, спаси душе наше. ин4с. Приступљено 4. 2. 2020. 
  4. ^ "Време", 11. јун 1937

Спољашње везеУреди