Вазнесењска црква у Београду

Вазнесењска црква или Црква Вазнесења Господњег у Београду је српска православна црква, налази се у улици адмирала Гепрата. Посвећена је Вазнесењу Господњем (Спасовдан).

Вазнесењска црква у Београду
Вазнесењска црква у Београду2.JPG
Основни подаци
Оснивање1863
Место Београд
 Србија

Црква је подигнута 1863. године, освештао је београдски митрополит Михаило. Налог за њену изградњу дали су 1860. године кнез Михаило Обреновић и митрополит Михаило, а подигнута је добровољним прилозима многих Београђана. Планове су израдили Павле Станишић и Јован Ристић, грађевинске радове су обавили Јосип Шток и Фердинанд Ставенов, а предузимач је био Коча З. Поповић. Црква је обликована у духу тада владајућег романтизма, по угледу на старе српске манастире, пре свега Раваницу. У почетку је служила и као војна црква јер се налазила у близини војних објеката.[1] Прве три године, од 1863-1866. била је војна црква, али је указом Митрополита Михаила постала парохијски храм. Спасовдан или Вазнесење Господње је и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу. Последња литија на Спасовдан у Београду, након доласка на власт комуниста, била је 1947. године. У летопису Вазнесенске цркве је записано да је литија била каменована од стране агилних скојеваца, а исте године је забрањена. Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993. године када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година. Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у порти Вазнесенске цркве. [2]

Прве иконе је насликао сликар Никола Марковић 1864. године, али је касније израда икона поверена Стеви Тодоровићу, који је овај подухват завршио 1881. године. Такође, првобитне зидне слике Николе Марковића уступиле су место новим композицијама Андреја Биценка након обнове[3] 1937. године. Црква има богату ризницу са збирком икона, старих књига, златарских дела и других премета из 19. века. У априлу 1940, приликом звоњаве је пало највеће звоно и убило дечака који је звонио.[4]

Тешко је оштећена у бомбардовању Београда (1941. и 1944) и погинуо је велики број људи. У дворишту испред цркве налази се споменик у облику крста погинулим. Сваке године на црквену славу Спасовдан после литургије полази литија која се креће улицама Београда и поново враћа у цркву.

У септембру 2013. године је свечано прославила 150 година постојања.[5]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Војна историја Вазнесенске цркве („Политика“, 5. новембар 2013)
  2. ^ Божић, Дамјан. Православље, бр. 1276, Смелост љубави: недогледно добро. Београд: СПЦ. стр. 2. 
  3. ^ Митрополит г. Доситеј, са више епископа и свештеника, осветио је јуче обновљену Вазнесенску цркву. Политика, 18. окт. 1937, стр. 5[мртва веза]
  4. ^ "Време", 21. апр. 1940, стр. 12. digitalna.nb.rs
  5. ^ Прослава 150 година Вазнесењске цркве у Београду (СПЦ, 23. септембар 2013)

Спољашње везеУреди