Никола Марковић (сликар)
Никола Марковић (Пожаревац, 1843 — Београд, 1889) био је српски сликар и иконописац. Године 1870. постао је члан Српског ученог друштва, сада Српске академије науке и уметности.[1]
| Никола Марковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1843. |
| Место рођења | Пожаревац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1889. (45/46 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Рад
уреди
Иконостаси Николе Марковића се налазе у Књажевцу, Великом Орашју, Гроцкој и на другим местима:
- Иконостас цркве Успења Пресвете Богородице у манастиру Љубостињи
- Иконостас манастира Боговађе у сарадњи са оцем Милијом и братом Радованом, 1858.[2]
- Иконостас цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу, 1862.[3]
- Иконостас цркве Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу[4]
- Иконостас цркве Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву, 1865.[5]
- Иконостас цркве Светог цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, 1871.[6]
- Иконостас топчидерске цркве Светих апостола Петра и Павла (у сарадњи са Стеваном Тодоровићем), 1874.[7]
- Иконостас манастира Петковица код Шапца[8]
- Иконостас цркве Покрова Пресвете Богородице у Лозници
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Nikola Marković”. sanu.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 5. 1. 2018.
- ^ „Manastir Bogovađa, Bogovađa”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 5. 1. 2018.
- ^ „Crkva svete Trojice, Gornji Milanovac”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 5. 1. 2018.
- ^ „Crkva Sv. Arhanđela Gavrila u Vrbici”. kulturnonasledje.com (на језику: српски). Приступљено 5. 1. 2018.
- ^ „Valjevska crkva Pokrova Presvete Bogorodice”. tov.rs (на језику: српски). Приступљено 5. 1. 2018.
- ^ „Crkva Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Koceljevi”. vaza.co.rs (на језику: српски). Приступљено 5. 1. 2018.
- ^ „Church in Topčider”. beogradskonasledje.rs (на језику: српски и енглески). Приступљено 5. 1. 2018.
- ^ „Manastir Petkovica”. vaza.co.rs (на језику: српски). Приступљено 5. 1. 2018.
