Велико Орашје

Велико Орашје је насеље у општини Велика Плана, у Подунавском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2110 становника.

Велико Орашје
Црква Св.Петке у В.Орашју.JPG
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
ОпштинаВелика Плана
Становништво
 — 2011.Пад 2.110
Географске карактеристике
Координате44°22′08″ СГШ; 21°05′10″ ИГД / 44.36892° СГШ; 21.08600° ИГД / 44.36892; 21.08600Координате: 44°22′08″ СГШ; 21°05′10″ ИГД / 44.36892° СГШ; 21.08600° ИГД / 44.36892; 21.08600
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина85 м
Велико Орашје на мапи Србије
Велико Орашје
Велико Орашје
Велико Орашје на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11323
Позивни број026
Регистарска ознакаVP

Овде се налази ФК Млади Борац Велико Орашје.

ИсторијаУреди

Велико Орашје је старије насеље. Црква је подигнута на темељима неке старе цркве. При откопавању нађени су зидови који су били „моловани“ и на десној страни врата стајао је натпис: Љета од Христа 1175. созда се храм сеи….“ На вратима је стајао натпис: освајати и помаза Храм св. Ар. М епископ Сава“. (Споменик C.K.A.XXXVII, c 167/168.).

Предање вели да су становници данашњих села Ливаде (пожаревачке), В. Орашја, Крњава и Трновче били насељени у близини данашњег Орашја на месту које се сада зове „Селиште“, где је и данас старо гробље.

Како је овде било на удару Турцима, становништво се склонили у заклонитија места: једни пређу преко Мораве и у лугу оснују ново насеље под именом Ливадица, други оснују Орашје, а трећи Крњево и Трновачу. Место, на коме је било првобитно насеље, које се данас зове Селиште, помиње се за време Аустријске Србије (1718-1739. г.) под именом Livada Livat. У години 1732., у списку села смедеревског „диштрикта“, помиње се село ливаде са 30 домова. Ливадица се помиње и много раније. Међу селима, које је кнез Лазар поклонио манастиру Раваници (1381. г.), помиње се и „село Ливадица на Мораве“, а касније (1553. г.) путописац Вранћић помиње „село Ливаду на потоку Јасеници у шуми Ломници“. Предање вели да су први досељеници, који су из Ливадице дошли на данашње место, ту затекли многе велике орахе, по чему су селу, односно данашњој варошици, и дали име. Велико Орашје се помиње у арачким списковима и имало је 1818. г. 50 а 1822. г. 55 кућа. Године 1846. у Орашју је било 87 кућа, а по попису из 1921. г. варошица је имала, заједно са Крушевом, 489 кућа са 2400 становника.

Од 1869. било је средиште Великоорашког среза (део Јасеничке области), који је 1947. преименован у Поморавски, а девет година касније, са преформирањем територијалне структуре у општине, средиште је 1956. премештено у Велику Плану као многољуднији индустријски центар.

Данашње Орашје су населиле најпре ове породице: Стараца-Николићи, Јовановићи, Стојадиновићи, Живановић и Гајићи. Све су ове породице велике и са бројем кућа и поред ових имају и друга презимена. Велике и разгранате и породице Бивољара, Лекића, Бојковића, Крајинаца, Лаолаца и Кашајића. Варошица има школу и цркву која су сазидана 1890. године. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

У Великом Орашју се одржава културно-забавна манифестација „Орашко прело“ уоквиру које се организује такмичење у спремању сарме.[3]

Овде се налазе Кућа Илије Николића и Железничка станица Велико Орашје.

ДемографијаУреди

У насељу Велико Орашје живи 1841 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,2 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 741 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10. Засеок Великог Орашја је Крушево.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.937
1953. 3.152
1961. 3.064
1971. 2.932
1981. 2.894
1991. 2.636 2.507
2002. 2.299 2.474
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
2.271 98,78 %
Роми
  
8 0,34 %
Муслимани
  
4 0,17 %
Црногорци
  
3 0,13 %
Македонци
  
3 0,13 %
Руси
  
1 0,04 %
Југословени
  
1 0,04 %
непознато
  
4 0,17 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице В. Орашја Бр. 384./928.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. ^ Велико Орашје: Такмичење у спремању сарме („Вечерње новости“, 3. август 2013)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена ЛитератураУреди

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло становника
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Спољашње везеУреди