Википедија

Биршеба

Биршеба (хебр. באר שבע, арап. ‏بئر السبع‎, О овој звучној датотеци Be'er Sheva), највећи је град у регији пустиње Негев, у Јужном округу Израела и често се назива „пријестоницом Негева“. Центар је четврте најнасељеније велеградске области Израела, осми је најнасељенији град у Израелу, са популацијом од 209,002 становника 2018. године,[1] као и други највећи град након Јерусалима са површином од 117,500 дунума.

Биршеба
хебр. באר שבע
арап. ‏بئر السبع‎
Aerial photo of Beersheba.JPG
Биршеба
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Израел
ОкругЈужни округ
Основан1900.
Становништво
Становништво‍
 — 2018.209.002 [1]
 — густина177,87 ст./km2
Географске карактеристике
Координате31°15′04″ СГШ; 34°47′16″ ИГД / 31.251161° СГШ; 34.787792° ИГД / 31.251161; 34.787792Координате: 31°15′04″ СГШ; 34°47′16″ ИГД / 31.251161° СГШ; 34.787792° ИГД / 31.251161; 34.787792
Апс. висина260 m
Површина1.175 km2
Биршеба на мапи Израела
Биршеба
Биршеба
Биршеба на мапи Израела
Остали подаци
ГрадоначелникРувик Данилович

библијски период упућује на то да се Биршеба односи на положај који је заузимао древни град Тел Биршеба, који је удаљен двије и по миље од модерног града, који је основан на почетку 20. вијека од стране Османског царства.[2] Град су освојили Британци, предвођени трупом под називом Аустралијски свијетли коњ, током Првог свјетског рата. Године 1947, Бирсеба (арап. بئر السبع), како је тада био познат град, је предвиђен као дио арапске државе, у Плану Уједињених нација о подјели Палестине. Након проглашења независности Израела, египатска војска је прикупила своје снаге у Биршеби, која им је служила као стратешка и логистичка база. У Бици на Биршеби, која је вођена у октобру 1948. године, град је освојен од стране Израелских одбрамбених снага и припојен Израелу.[3]

Биршеба се значајно развила од проглашења независности Израела. Велики дио популације чине потомци Сефарда и Мизраха, који су мигрирали из арапских држава након 1948, као и мање заједнице Синова Израела и Кочина из Индије. Други и трећи талас миграција одиграо се након 1990, када су у Биршебу стигли Ашкенази из бившег Совјетског Савеза, као и припадници групе Бета Израел из Етиопије. Совјетски мигранти су успоставили шах као главни спорт у Биршеби и град је сада главни развојни центар за шах у Израелу, као и национални шаховски центар, са више велемајстора по граду него било који други град на свијету,што га у неком смислу чини пријестоницом шаха.[4]

У Биршеби се налази Универзитет Бен Гурион, а град је такође центар технолошке индустрије Израела.[5]

ЕтимологијаУреди

Постоји неколико етимологија имена „Биршеба“. Прва је заклетва Аврама Абимелеху да је он ископао извор (извор заклетве), што се помиње у Библији, у Књизи постања.[6] Остале укључују седам ископаних извора од стране Исака, иако су идентификована само три или четири, заклетва Исака и Абимелеха;[7] као и седам јагњади којим је запечаћена заклетва Аврама и Абимелеха.

Бир ('Be'er) је хебрејска ријеч за добро, док шеба (sheva) може да значи седам или заклетва, од хебрејске ријечи shvu'a.

Арапски топоним такође може да се преведе као „седам извора“ или уобичајеније „Извор лавова“.

Током османског управљања, град је био познат као отур. بلدية بءرالسبع (Belediye Birüsseb').

Хебрејска БиблијаУреди

Биршеба је у Хебрејској Библији, односно Старом завјету, углавном обрађена у оквиру повезаности са Патријарсима Јаковом и Исаком, који су копали изворе и склопили мировне споразуме са краљем Абимелехом из подручја Герара. Због тога му је двапут дато име; први пут када је Аврам склопио споразум са Абимелехом,[8] а затим и када је Исак склопио споразум са Абимелехом из Герара, чије су слуге такође копали бунаре тамо.[9] Мјесто је тако повезано са двије или три приче из Књиге постања.

Судећи према Хебрејској Библији, Биршеба је основана када су Аврам и Абимелех разријешили несугласице око извора воде и склопили савез.[10] Абимелехови људи су преузели извор од Аврама, након што га је он претходно ископао, па је Аврам однио брод и стоку Абимелеху, како би добио извор назад. Издвојио је седам јагњади на страну, како би се заклео да је он ископао извор и нико други. Абимелех је закључио да извор припада Авраму и, у Библији, Биршеба значи „Озвор седморице“ или „Извор заклетве“.[11]

Биршеба се даље помиње у неколико пасусa у Књизи постања: „Исак је изградио олтар у Биршеби”,[12] „Јаков је имао сан о степеништу до раја након што је напустио Биршебу“, [13][14] „Биршеба је била територија племена Јуда и Симеон“,[15][16] „синови пророка Самуила били су судије у Биршеби“,[17] „Саул, први краљ Израела, саградио је утврђење тамо, у својој борби против Амалека“,[18][19] „Пророк Илија је побјегао у Биршебу када је Језебел наредио да га убију“.[20] Пророк Амос је споменуо град у смислу идолатрије.[21][22][23] Након Вавилонског освајања и стављања у ропство већине израељаца, град је напуштен. Након што су се израељски робови вратили из Вавилона, поново су настанили град. Судећи према Хебрејској Библији, Биршеба је била најјужнија територија коју су настањивали Израељци, одакле потиче израз „од Дана до Биршебе“, како би се описало цијело краљевство.[23]

Зибија, супруга краља Ахазија од Јудеје и мајка краља Џехое од Јудеје, била је из Биршебе.[24]

ИсторијаУреди

Град је уништаван и поново изграђиван много пута током вјекова. Стекла је важност током Византијске владавине (од 4 до 7 вијека), када је била кључна тачка за палестинску границу, одбрамбену линију против пустињских племена. У 7. вијеку, освојили су је Арапи, док је у 16. вијеку освојило Османско царство. Биршеба је остала важно мјесто са водом и мали трговински центар за племена номадских Бедуина у Нигеву, упркос турским напорима у планирању и развоју града. Године 1917, град су преузели Британци, отварајући пут ка освајању Палестине и Сирије. Након што су га заузеле израелске снаге 1948, Биршебу су брзо населили мигранти и развила се као административни, културни и индустријски центар Негева. Један је од највећих градова у Израелу, након Тел Авива, Јерусалима и Хаифе.

ХалколитУреди

Људи су насељавали простор данашње Биршебе још од халколита. Живјели су у пећинама, користећи метални алат и одгајајући стоку.[25] Проналаском ископина Тел Шеве, на археолошком налазишту источно од модерне Биршебе, указује на то да је области била насељавана још од 4. миленијума прије нове ере.[26]

Гвоздено добаУреди

 
Археолошка локација Тел Шева.

За Тел Шеву, археолошко налазиште које садржи рушевине древног града, вјерује се да је Биршеба која се помиње у Библији и лежи неколико километара источно од модерног града. Град датира из раног Израиљског периода, око 10 вијека прије нове ере. Локација је вјероватно одабрана јер је богата водом; у подручју постоји неколико извора. Судећи према Хебрејској Библији, те изворе су ископали Аврам и Исак, када су населили те просторе. Путеви су били повезани у мрежу, са одвојеним областима за административну, комерцијалну, војну и употребу за становање. Вјерује се да је то прво планирано насељено мјесто у региону. Такође је познат по свом разрађеном систему воде. У суштини, огромна цистијерна налази се у стијенама испод града.

Персијски периодУреди

Током персијске владавине, од 539 до 332. године прије нове ере, Биршеба је била јужно од аутономне провинције Јудеј Медина у оквиру персијско Ахеменидског царства. Током тог периода, град је реконструисан[27] и изграђена је цитадела.[28] Археолошки налази из периода између 359 и 338 године прије нове ере, укључују керамику и остракон.[28]

Хеленски периодУреди

Током владавине Хасмонејаца, град није имао битну улогу јер није споменут приликом освајања Едома нити у описивању Хасмонејских ратова.[27]

Римски и византијски периодУреди

Током владавине Римског царства, град је био у региону Келесирија. Током римског и касније Византијског царства, град је служио као прва линија одбране од напада Набатејаца. Око 64—63 године п. н. е. Гнеј Помпеј Велики учинио је Биршебу најјужнијим градом Римске провинције Јудеја и у наредним годинама град је био у појасу границе, што се приписује времену владавине Веспазијана,[29] док је око 268 године град постао центар епархије.[29]

Биршеба је описана у Мадаба мапама и од стране Јевсевија Кесаријског као велико село са римским гарнизоном.[30]

Последњи становници Биршебе били су Византинци, који су напустили град током Муслиманског освајања Леванта, када је град уништен.[31] Остао је напуштен до 19. вијека. Пронађена је керамика из византијског периода и из раног периода исламске владавине.[32]

Османски периодУреди

 
Поглед на Биршебу са југа, 1902.

Модерни град изграђен је од стране Османског царства, да служи као административни центар за бенефите Бедуина на почетку 20. вијека и дато му је име Бир ал Саби Bir al-Sabi (извори седморице). До Првог свјетског рата, био је углавном насељен муслиманским становништвом, са око 1.000 становника.[33] Бен Давид и Кресел расправљали су око тога да ли је то што је Биршеба била традиционално тржиште за Бедуине, био камен темељац да постане пријестоница Негева током тог периода,[34] ‍:3 док је антрополог за Бедуине Недева, Ареф Абу Рабија, који је био и министар просвјете у Влади Израела, описао Биршебу као први бедуински град.[35]‍:ix

У јуну 1899, Османска влада наредила је стварање подокруга — кезе, у округу Мутасарифик у Јерусалиму, са Биршебом као главним градом.[36] Спровођење овога повјерено је посебном бироу министарства унутрашњих послова.[36] Постојало је више разлога због којих су се Османслије одлучиле на стварање посебног округа. Британска инкорпорација Синаја у Египат довела је до потребе да Османско царство учврсти власт у јужној Палестини.[36] Такође је постојала жеља да се охрабри седентација Бедуина, са предвиђеним порастом мира пореза.[36] Први гувернер (Кајмакам), Исмаил Камал Беј, живио је у позајмљеном шатору од локалног шеика, док није изграђена кућа гувернера (Сараја).[37] Камала је замијенио Мухамед Карула Ефенди 1901. године, кога је већ 1903. године, замијенио Хамди Беј.[36] Гувернер је 1908. године, постао промовисан за гувернера сусједног Јерусалимског округа (мутасариф муавин), чиме је аутоматски био изнад гувернера других подокруга.[36]

 
Биршеба, 1917

Посјетилац је у Биршеби 1900. године затекао рушевине, два камена кана и неколико шатора.[38] До 1901, ту су биле бараке са малим гарнизоном и остале грађевине.[39] Аустроугарско чешки оријенталиста,[40] Алоиз Мусил, написао је 1902:

„Бир ес Себа расте из дана у дан. Ове године, умјесто шатора, нашли смо величанствене куће, заједно са прелијепим улицама од Сараја до лежаја у долини. Прављење баште од стране Владе се исплаћује, све врсте дрвећа које су усађене ће сигурно успјети. Неколико грмова који су усађени прије двије године, поред парног млина, на крају улице у југоисточном дијелу, порасли су значајно. Живахна активност у изградњи такође узрокује живахну експлоатацију рушевина“.[41]

До 1907. године, ту је направљено велико село и војна пошта, са резиденцијом за кајмакама и великом џамијом.[42] Број становништва се прво повећао са 300 на 800 између 1902 и 1911, а до 1914. године, ту је било 1.000 становника, који су живјели у 200 кућа.[36]

План за град у облику хиподамовске схеме израдили су њемачки и швајцарски архитекти и двојица других.[43] Друга двојица су вјероватно палестински Арапи, Саид Ефенди ал Нашашиби и његов асистент, Рагеб Ефенди ал Нашашиби. Ипак, Бигер у својој књизи Османско планирање градова у Палестини крајем 19. и почетком 20. вијека, каже да су у питању двојица Турака који су се образовали у Њемачкој.[44] Облици шеме могу се видјети и данас у старом граду Биршеба. Већина становништва у то вријеме били су Арапи из Хеброна и појаса Газе, док су и Јевреји почели да се настањују у граду. Већина Бедуина је напустила номадски начин живота и саградила куће у Биршеби.[45]

Први свјетски рат и Британска управаУреди

 
Жељезничка станица у Биршеби, коју су изградиле Османлије.

Током Првог свјетског рата, Османлије су изградиле жељезничку пругу од пруге Хејаз до Биршебе, која је отворена 30. октобра 1915. године.[46] Прослави су присуствовали командант османске војске Ахмед Џемал-паша и други званичници. Линија је била активна док Британска војска није истиснула Османлије 1917, пред крај рата.

Биршеба је играла важну улогу у Синајској и палестинској кампањи у току Првог свјетског рата. Битка на Биршеби је била дио Британске офанзиве у развијању Турских снага од Газе до Биршебе. На дан 31. октобра 1917. године, три мјесеца након што су преузели Рафу, британске снаге генерала Аленбија су сломиле отпор турских снага између Газе и Биршебе.[47] Око 500 војника Аустралијског 4 и 12 пука Свјетлећих коња, 4 Аустралијске бригаде, које је предводио генерал Вилијам Грант, само са коњима и бајонетима, напали су турске ровове, освојили их и заробили у бици познатој као Битка на Биршеби, која је такође позната и као последњи успјешни напад коњицом у историји британске војске.[48][49] На ивици старог града смјештено је гробље страдалим војницима земаља Комонвелта, Аустралије, Новог Зеланда и Уједињеног Краљевства. Такође, у граду се налази и меморијални парк посвјећен страдалим војницима.

 
Поглед на Биршебу из ваздуха 1948.

Током Британског мандата над Палестином, Биршеба је била већи административни центар. Британци су изградили жељезничку пругу од Рафе до Биршебе у октобру 1917, која је отворена за јавност у мају 1918. године, служећи становницима Негева и становништву јужно од Маунт Хеброна.[50] Године 1928, када су почеле да расту тензије између Јевреја и Арапа око контроле над Палестином, нереди су ескалирали и након једног сукоба, у којем је погинуло 133 Јевреја, а рањено њих 339, многи Јевреји су напустили Биршебу, мада су се неки повремено враћали. Након напада Арапа на аутобус пун Јевреја 1936. године, сукоби су прерасли у Арапску побуну, која је трајала од 1936 до 1939. године, након чега су и преостали Јевреји напустили град.[51]

На попису становништва 1922, у Биршеби је живјело укупно 2,356 становника, од чега њих 2,012 муслимана, 235 хришћана, 98 јевреја и 11 друза.[52] На попису становништва 1931. године, популација се повећала на укупно 2,959 становника, од чега 2,791 муслимана, 152 хришћана, 11 јевреја и 5 бахаија, док је 545 јеврејских кућа окупирано.[53] Анкетом спроведеном на селима у Биршеби од стране Палестинске мандаторске владе 1945. године, откривено је да је укупна популација 5,570 становника, од чега њих 5,360 муслимана, 200 хришћана и 10 других.[54]

Држава ИзраелУреди

Рат 1947-49Уреди

 
Филхармонијски оркестар Израела наступа у Биршеби 1948.

Године 1947, Специјални комитет Уједињених нација за Палестину (UNSCOP), предложио је да Биршеба буде прикључена јеврејској држави, у њиховом плану подјеле за Палестину.[55] Међутим, након што је ад хок комитет Уједињених нација извршио ревизију плана, премјестили су град у Палестински дио, због већинског Аралског становништва.[55][56] Египатске војне снаге биле су стациониране у Биршеби од маја 1948. године.

Јигал Алон је предложио освајање Биршебе,[57] што је прихватио премијер Израела — Давид Бен-Гурион. Судећи према израелском историчару, Бенију Морису, Бен Гурион је наредио освајање Биршебе, окупацију околних територија, као и демолирање већег дијела града.[58] Циљ је био да се пробије египатска блокада израелских конвоја до Негева. Египатска војска није очекивала напад и доживјели су пораз.[59] Израел је бомбардовао град 16. октобра,[60] док су 21. октобра, у 4 сата ујутру, 89 батаљон 8 бригаде и 7 и 9 батаљони бригаде Негева напали египатску војску. Један дио је напредовао од Мишар Ханегева, удаљеног 20 km од Биршебе, док је други дио напредовао од турске жељезничке станице и Хацерима; Биршеба је освојена до ,9.45 ујутру истог дана. Око 120 војника египатске војске одведено је у заробљеништво. Сво арапско становништво које је пружало отпор је протјерано,[33] док је остатак арапског становништва, око 200 мушкараца и 150 жена и дјеце, одведено у полицијско утврђење, одакле су 25. октобра, жене, дјеца, старије и онеспособљене особе одвезене камионима на границу Газе. Египатски војници су одведени у логоре за ратне заробљенике. Неки мушкарци су остали да живе у локалним џамијама, гдје су чистили, а када би било откривено да снадбијевају египатску војску информацијама, били би и они депортовани.[58] У граду је забиљежен велики пораст пљачки, а до децембра, у неком прорачуну, укупно је депортовано око 30.000 Арапа из Биршебе и околних области, од којих је већина мигрирала у Јордан.[60][61] Након Операције Јоав, радијус од 10 km од Биршебе претворен је у зону гдје није био дозвољен улаз Бедуинима.[62] Као одговор на то, Савјет безбједности уједињених нација донио је двије резолуције, 4 и 16. новембра, у којима се захтијева од Израела да напусти област.[63]

Прве четири деценијеУреди

 
Биршеба током 1960-их.

Након завршетка рата, споразумом из 1949. године, Биршеба је и формално припојена Израелу. Град је од тада трансформисан у израелски град, са малом арапском заједницом.[33] Биршеба је стратешки важна локација, због солидне снадбјевености водом, као и због битних саобраћајница, до Јерусалима и Хеброна на сјеверозападу, до Мртвог мора и Ел Карака на истоку, до Акабе на југу, до Газе на западу и до Ал Аује и границе са Египтом на југозападу.[59]

Након неколико мјесеци, куће које су порушене у рату су обновљене. Усљед таласа миграција у Израел након успостављања независне државе, Биршеба је доживјела велики пораст броја становника, јер се доселило хиљаде миграната. Град се брзо проширио изван свог језгра, што је постало познато као стари град, док су се нова насеља изградила у околини, са разноврсним пројектима кућа, као што су апартмани и помоћне фарме, као и шопинг центри и. школе. Стари град је претворен у центар града, са радњама, ресторанима и канцеларијама градске управе. У граду је изграђена индустријска област, као и један од највећих биоскопа у Израелу. До 1956, број становника у Биршеби је порастао на 22.000.[64][65] Године 1959, почели су протести и нереди у Вади Салибу, близу Хаифе, након чега су се проширили и на друге дјелове државе, укључујући и Биршебу.[66]

Болница Сорока отворена је 1960. До 1968. године, популација у граду порасла је на 80.000.[67] Универзитет Негев, који је касније постао Универзитет Бен Гурион, отворен је 1969. Египатски предсједник — Анвар Садат, посјетио је Биршебу 1979, а популација у граду порасла је на више од 110.000 до 1983. године.

Модерни урбани развојУреди

 
Биршеба средином 1970-их.

Као дио пројекта шематског приказа Негева, непрофитна организација Јеврејски национални фонд финансира главне пројекте реконструкције Биршебе. Један пројекат је ријечни парк Биршебе, која обухвата дио поред ријеке од 3.6 km² са зеленилом, стазе за планинарење, спортску арену од 3.000 мјеста, бродско језеро дужине 6.1 ha, напуњено од рециклираних отпадних вода, шеталишта, ресторане, кафиће, галерије, изнајмљивање бродова, амфитеатар од 12.000 мјеста, игралишта и мост дуж руте водених цијеви града Мекорота. План укључује изградњу нових кућа са погледом на парк и комшилук.[68] Званични улаз у ријечни парк биће парк Белт Ешел, који ће се састојати од парка изграђеног око дворишта, са историјским остацима насеља Белт Ешел.[69]

 
Пјешачки мост, 2012.

Четири нова шопинг центра су планирана. Први, канјон Биршеба биће еколошки центар за базенима за скупљање кише и генераторима за освјетљење на соларну енергију, укупне површине од 115.000m2, поред парка дугог 8.000 метара, са бициклистичком стазом.[69][70][71] Други тржни центар ће бити пољопривредни центар, први икада у Израелу. Биће ограђени, кружни комплекс, са 400 мјеста за продавце, а биће окружен парковима и зеленилом.[69]

У граду је изграђена и нова централна аутобуска станица, која има комплекс ограђен стаклом, са кафићима и радњама.[69]

Последњих година, у инвестиције за реновирање старог града, очување историјских грађевина и унапређење инфраструктуре, уложено је око 10.5 милиона евра.[72] Турска четврт је такође реновирана, са новим калдрмисаним улицама, проширеним тротоарима и рестаурираним турским кућама, које су претворене у трпезарије и мјеста за трговину.[68]

Године 2011, градска скупштина је објавила план за претварање Биршебе у „водени град“ Израела.[73] Један од пројеката — „плажа Биршебе“, предвиђа постројење од 7 дунума насупрот градске скупштине.[74][75] Остали пројекти укључују изградњу нових фонтана близу медицинског центра Сорока и наспрам Техничког факултета.

 
Модерни град Биршеба.

Током 1990-их, у Израелу су почели да се појављују небодери, а упоредо са тим почела је и изградња високих грађевина у Биршеби.[76] Данас, центар града се обично описује као „колекција чистих, компактних и донекле стерилних стамбених торњева и високоулазних канцеларија“.[77] Највећа градска грађевина је Трг Рамбам 2, зграда од 32 спрата.[78] Планиране су бројне додатне високе грађевине, поред или у оквиру зграде, укључујући небодере.[79][80][81] Планирана је и изградња луксузних стамбених вишеспратница у граду.[82]

Град је у 21. вијеку доживио велику грађевинску експанзију, што укључује и урбани развој елемената, као што су водене фонтане и мостови; а такође укључује и развој природе, као што је изградња игралишта и паркова.[83]

У децембру 2012. године, план за изградњу 16.000 нових стамбених јединиц у Рамоту, одбачен је у корист креирања урбане шуме, која ће обухватати 660 ha и служиће као „зелено плуће“ града, као дио плана за развој „зелене траке“ око града. У шуми ће се налазити области за пикник, бициклистичке стазе и пјешачке стазе. Судећи према градоначелнику Биршебе, Рувику Даниловичу, град и даље има велику површину неразвијеног простора на отвореном, који може да се користи за урбани развој.[84]

Године 2017, потврђен је нови урбани план града, дизајниран да повећа популацију становништва на 340.000 до 2030. године. Планом је предвиђена изградња 13.000 нових стамбених јединица, заједно са развојем индустрије и бизниса на укупном простору од 4 милиона метара квадратних. Такође је планирана и изградња друге градске болнице.[85]

Безбједоносни инциденти у градуУреди

У октобру 1998. године, 64 људи је рањено у нападу гранатом.[86] На дан 31. августа 2004. године, 16 људи је убијено у два напада бомбаша самоубица на градске аутобуске станице, за шта је Хамас преузео одговорност. На дан 28. августа 2005, бомбаш самоубица је напао централну аутобуску станицу, 47 људи, од чега два чувара.[87] Током операције Ливено олово, која је почела 27. децембра 2008, а трајала је до прекида ватре — 18. јануара 2009, Хамас је испалио 2.368 ракета, као што је (БМ-21 Град) и минобацача из Газе на југ Израела, укључујући Биршебу. Ракетни напади су се наставили и касније, али су били мање успјешни након представљања Гвоздене куполе, одбрамбеног система од ракета.[88][89][90][91]

Године 2010, један Арапин је напао и повриједио двоје људи сјекиром.[92][93][94] Године 2012, Палестинац из Џенина је заустављен прије него што је напао људе ножем у сигурној кући.[95][96] На дан 18. октобра 2015. године, нападач је револвером убио војника који је чувао аутобуску станицу, након чега га је упуцала полиција.[97] У септембру 2016, израелска безбједоносна агенција, Шин Бет, спријечила је терористички напад на вјенчању у градској општини.[98][99]

Грб БиршебеУреди

 
Грб Биршебе у штампи 1965.

Од 1950. године, Биршеба је мијењала грб неколико пута. Грб из 1950. дизајнирао је Абрахам Хали. Садржао је дрво тамарис, фабрику и воду како тече кроз цјевовод.[100]

Године 1972, грб је модернизова са симболичним представљањем Дванаест племена Израела и торња.[100] Уписане су ријечи из Библије: „Аврам сади дрво тамариса у Биршеби“.[101] Од 2012, припојен му је број 7, као дио градског преображаја.

ГеографијаУреди

 
Суво ријечно корито у Асхан парку.

Биршеба је позиционирана на ивици пустиње Негев, 115 km југоисточно од Тел Авива и 120 km југозападно од Јерусалима. Позициониран је на главној саобраћајници која води од центра и сјевера државе до Елијата на крајњем југу. Долина Биршеба је популарна хиљадама година, с обзиром на то да има доступну воду која тече са брда Хеброн зими и складишти се испод земље у огромним количинама.[102] Главна ријека у Биршеби је Нахал Биршеба, вади, која изазива поплаве зими. Други битни вадији који пролазе кроз град су потоци Ковшим и Катеф. Биршебу окружује више градова сателита, укључујући Омер, Лехавим и Мејтар, као и неколико Бедуинских локација као што су: Рахат, Тел Шева и Лакија.

Сјеверозападно од града, близу Рамота, је регион који се зове Горалска брда (хебр. :גבעות גורל; досл. брда вјере). У региону се налазе брда надморске висине и до 500 метара.[103].Због тешке конструкције, јединствена флора у региону је заштићена.

Сјевероисточно од града, близу Неве Менахема, налазе се Лес равнице и сува ријечна корита.

КлимаУреди

Клима у Биршеби је топла пустињска, класификације BWh, са утицајем средоземне климе. Град има карактеристике и медитеранске и пустињске климе. Љета су топла и сува, а зиме су благе. Количина кише током зимског периода је велика, већа и од количине која падне у осталим градовима са сличном климом, као што је Алмерија у Шпанији. Љети, температуре су високе и преко дана и током ноћи, са просјечном температуром 34.7 степени целзијуса. Најнижа просјечна температура износи 21.4 степена целзијуса. Зими, највиша просјечна температура је 17.7 степени целзијуса, док је најнижа 7.1 степен. Снијег ријетко пада. На дан 20. фебруара 2015, пао је први пут након 1992. године.[104]

Падавине су ријетке љети, највише кише падне у периоду између септембра до маја, али годишња количина падавина је ниска, у просјеку падне 195.1 mm годишње. Пјешчане олује са маглом су честе, посебно зими, као резултат велике влаге.

Клима Биршеба
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 31,5
(88,7) 		35,2
(95,4) 		38,4
(101,1) 		43,8
(110,8) 		44,8
(112,6) 		46,0
(114,8) 		42,0
(107,6) 		43,8
(110,8) 		43,8
(110,8) 		41,7
(107,1) 		38,3
(100,9) 		32,5
(90,5) 		46
(114,8)
Средњи максимум, °C (°F) 24,6
(76,3) 		27,3
(81,1) 		32,0
(89,6) 		37,5
(99,5) 		38,7
(101,7) 		39,6
(103,3) 		39,3
(102,7) 		38,3
(100,9) 		38,7
(101,7) 		36,8
(98,2) 		31,9
(89,4) 		26,9
(80,4) 		39,6
(103,3)
Максимум, °C (°F) 17,7
(63,9) 		18,7
(65,7) 		22,0
(71,6) 		26,5
(79,7) 		30,5
(86,9) 		33,1
(91,6) 		34,7
(94,5) 		34,7
(94,5) 		32,9
(91,2) 		29,7
(85,5) 		25,0
(77) 		20,0
(68) 		27,13
(80,84)
Просек, °C (°F) 12,4
(54,3) 		13,2
(55,8) 		15,9
(60,6) 		19,7
(67,5) 		23,2
(73,8) 		26,1
(79) 		28,0
(82,4) 		28,1
(82,6) 		26,2
(79,2) 		23,2
(73,8) 		18,6
(65,5) 		14,4
(57,9) 		20,75
(69,37)
Минимум, °C (°F) 7,1
(44,8) 		7,7
(45,9) 		9,8
(49,6) 		12,8
(55) 		16,0
(60,8) 		19,0
(66,2) 		21,3
(70,3) 		21,5
(70,7) 		19,6
(67,3) 		16,7
(62,1) 		12,2
(54) 		8,8
(47,8) 		14,38
(57,87)
Средњи минимум, °C (°F) 2,8
(37) 		4,0
(39,2) 		5,3
(41,5) 		7,2
(45) 		11,1
(52) 		15,4
(59,7) 		18,4
(65,1) 		18,4
(65,1) 		16,0
(60,8) 		12,4
(54,3) 		7,5
(45,5) 		4,8
(40,6) 		2,8
(37)
Апсолутни минимум, °C (°F) 1,4
(34,5) 		0,5
(32,9) 		2,4
(36,3) 		4
(39) 		8
(46) 		13,6
(56,5) 		15,8
(60,4) 		15,6
(60,1) 		13
(55) 		10,2
(50,4) 		3,4
(38,1) 		3
(37) 		0,5
(32,9)
Количина падавина, mm (in) 48
(1,89) 		40
(1,57) 		29
(1,14) 		9
(0,35) 		3,6
(0,142) 		0
(0) 		0
(0) 		0
(0) 		0,5
(0,02) 		9
(0,35) 		18
(0,71) 		38
(1,5) 		195,1
(7,672)
Дани са падавинама 9 8 6 2 1 0 0 0 0,2 2 4 7 39,2
Релативна влажност, % 50 48 44 35 34 36 38 41 43 42 42 48 41,8
Извор #1: Метеоролошка станица Израела[105][106][107][108]
Извор #2: Метеоролошка станица Израела[109]

ДемографијаУреди

Биршеба је један од најбрже растућих градова по броју популације и Израелу. Иако званично има око 200.000 становника, већи је у површини од Тел Авива и урбани план планира у будућности популацију између 450.000 и 500.000 становника.[110] Планирано је да има популацију од 340.000 до 2030. године.[85] Године 2010, Национални савјет за планирање и конструкцију одобрио је мастер план чији је циљ био повећање популације у Биршеби и њеном градском подручју на милион до 2020. године.[111] Према попису из 2018, у Биршеби живи 20.000 Арапа, што чини 10 % укупне популације града.[112]

Израелски центар за статистику подијелио је градско подручје Биршебе на два подручја:

Градски прстенови у градској области Биршебе[113]
Градски прстенови Локација Популација (попис 2014) Густина становништва
(по km²) 		Становништво по годинама
стопа раста
Израелски Јевреји Израелски Арапи Остали[a] Укупно
Језгро[b] 1 177,200 4,400 19,500 201,100 1,711.8 0.9%
Спољашњи прстен[c] 32 35,700 124,100 500 160,300 286.4 3.0%
Сјеверни дио 12 11,700 72,100 200 84,000 272.8 3.2%
Источни дио 8 14,900 52,000 200 67,100 527.8 2.7%
Западни дио 12 9,000 0 100 9,100 73.2 4.4%
Укупно 65 248,500 252,600 20,500 521,600 533.6 1.8%
  1. ^ Остали укључују хришћане и неизјашњене по питању религије.
  2. ^ Укључује град Биршебу.
  3. ^ Укључује градове Рахат и Офаким, локалне савјете Лехавим, Омер и Тел Шева, као и још мањих градова.

ЕкономијаУреди

 
Небодер у Негеву.

Највише запослених у једној установи у Биршеби има у медицинском центру Сорока,[114] градској општини, Израелским одбрамбеним снагама и универзитету Бен Гурион. Главни комплекс израелске ваздушне индустрије позициониран је у главној индустријској зони, сјеверно од пута 60. Бројна електронска и хемијска постројења, укључујући фармацеутску индустрију Тева, налазе се у граду.

Биршеба је постала и технолошки центар, а посебно се истиче у сајбер обезбјеђењу.[5] Велики технолошки парк изграђен је близу жељезничке станице Биршеба.[115] Компаније Дојче телеком, Елбит систем, EMC, Локид Мартин, Ness Technologies, WeWork и RAD Data Communications отвориле су постројења у граду, док је компанија Jerusalem Venture Partners покренула сајбер инкубатор.[116] Научно-технолошки парк, који су финансирали фондација RASHI-SACTA, општина Биршеба и приватни донатор, отворен је 2008. године.[115] Други парк високе технологије отворен је сјеверно од града, близу Омера.

На југоисточној страни града, позициониране су три индустријске зоне, Мактешим, Емек Сара и Кирјат Јехуди, као и индустријска зона између Кирјат Јехудија и старог града.

Локална властУреди

 
Зграда Окружног суда у Биршеби.

Град је дуго времена мучило лоше управљање, политички проблеми и лоше финансијско планирање. Од 2005, пажња је усмјерена на развој паркова и инфраструктуре. Године 2005, отворен је нови центар за младе, док је нови културни центар отворен 2008. Након доста година финансијог мучења, град је 2006 имао позитиван буџет.[117]

Званични грб Биршебе приказује Аврама како сади дрво тамариса, судећи према Књизи постања,[118] као и торањ повезан са градским грађевинама.

Први градоначелник Биршебе био је Давид Тувијах, који је на дужност ступио 1950, а остао је до 1961. Наслиједио га је Зејев Зризи, који је био на функцији само двије године, након чега је за градоначелника изабран Елијашу Нави, који је на тој функцији провео 23 године, до 1986. Моше Зилберман га је наслиједио, али је након три године, функцију преузео Јичак Рагер, који је остао на функцији до 1997. године. Наслиједио га је Давид Бунтфелд, али је на функцији провео само годину, након чега је Јаков Турнер ступио на дужност. Године 2008, Рувик Данилович, који је прије тога био замјеник градоначелника, побиједио је на изборима и преузео је функцију градоначелника.[119]

На изборима 2018, Данилович је освојио 92 % гласова.[120]


Градоначелници Биршебе
Име Ступио на дужност Отишао са дужности Година на дужности
1 Давид Тувијаху 1950 1961 11
2 Зејев Зризи 1961 1963 2
3 Елијашу Нави 1963 1986 23
4 Моше Зилберман 1986 1989 3
5 Јичак Рагер 1989 1997 8
6 Давид Бунтфелд 1997 1998 1
7 Јаков Турнер 1998 2008 10
8 Рувик Данилович 2008

Институције образовањаУреди

 
Универзитет Бен Гурион.

Судећи према извештају CBS-а, Биршеба има 81 школу и 33.623 ђака. Од тога, има 60 основних школа и 17.211 основаца, уз 39 виших школа у које иде 16.412 ученика. Након 12 разреда, колико се иде у школу у Биршеби, 52.7 % ученика добило је сертификат зрелости, диплому Багрут 2001. У граду такође постоји неколико приватних школа и јешивота за религијски сектор.

У Биршеби се налази један од најпрестижнијих универзитета у Израелу — Универзитет Бен Гурион, који се налази у урбаном дијелу града, у четврту Делет. Остали битни факултети су Отворени универзитет Израела, Факултет инжењерства Шамон, Факултет академских наука Каје, Практични инжењерски факултет Биршебе (Hamikhlala ha technologit shel Be'er sheva),[121] и универзитетско насеље факултета за ваздух и простор — Технолошка школа Биршеба.[122]

Градске четвртиУреди

Након проглашења независности Израела, Биршеба је постала „лабораторија“ за архитектуру Израела.[123] Мишол гирит, градска четврт, изграђен је крајем 1950. године и био је први покушај да се створи алтернатива стандардном пројекту кућа у Израелу. Hashatiah (тепих), такође познат и као Hashekhuna ledugma (модел комшилука), поздрављен је од стране архитекти широм свијета.[123] Данас, Биршеба је подијељена на 17 настањених четврти, као додатак Старом граду и Рамоту. Многа од четврти су именовани по слову из хебрејског алфабета, што такође има и нумеричку вриједност, али се неким новим окрузима дају понекад пуна имена.

Умјетност и институције културеУреди

 
Биоскоп Керен, први биоскоп у Негеву.

Године 1953, биоскоп Керен, први биоскоп у Негеву отворен је у Биршеби. Изградила га је организација Хистадрут и имао је мјеста за 1.200 особа.[124] Биршеба је база израелске симфоније, основане 1973. Током година, развила је широк репертоар симфонијских радова, концерата за соло извођаче и велика хорска извођења. Међу њима су Израел у Египту од Шуберта и Моцарта, Росинијева "Стабат матер" и Вивалдијева Глорија. Свјетски познати извођачи наступили су као солисти са симфонијом, укључујући Пинкаса Цукермана, Жан Пјера Рампала, Шлома Минца]], Герија Керија и Пола Тортелијера.[125] Године 1970, подигнута је склуптура као спомен плоча палим израелским борцима, на брду сјевероисточно од града.[126] Биршеба театар отворен је 1973. Свјетлећа оперска група Негева оформљена је 1980 и изводи мјузикле на енглеском сваке године.[127]

Облици рељефа у граду укључују Аврамове Изворе и стару турску жељезничку станицу, док је фокус на развојним плановима.[128] Кућа умјетника у Негеву, показује илустрације које у одређеном смислу подсећају на Негев.[129]

Музеј умјетности Негев отворен је поново 2004, у кући која је служила као боравак гувернера области током Османске владавине, док је у Старом граду успостављан центар за умјетност за младе људе.

Године 2009, изграђен је нови информациони центар за туристе, Пролаз до Негева.[130]

Велика џамија у БиршебиУреди

 
Велика џамија у Биршеби 1948.

Године 1906, током владавине Османског царства, саграђена је велика џамија Биршебе, уз помоћ донација прикупљаних од Бедуина у Негеву. Активно је коришћена за молитве све док град није пао под израелску власт 1948.[131]

Џамија је до 1953. коришћена као градска судница, а током 1950-их претворена је у археолошки музеј, а 1990-их је затворена због реновирања. Град је намјеравао да је претвори у археолошки сектор музеја Негев, који ће бити посвјећен јеврејској култури,[132] против чега су писали петицију Муслимани и Бедуинска заједница, тражећи да се џамија врати у употребу и да се дозволе молитве.[132] Град је одбио захтјев, уз образложење да активна џамија у срцу јеврејског града није могућа.[132]

Године 2011, Врховни суд правде у Израелу, дјелимично је прихватио петицију против града, прихватајући да се џамија претвори у музеј, али да буде посвјећена исламској култури, без дозволе за обављање молитви.[133]

СаобраћајУреди

 
Пјешачки мост од жељезничке станице до Универзитета Бен Гурион.

Биршеба је средиште транспорта у јужном Израелу; нуди друмски, жељезнички и ваздушни саобраћај. Повезана је са Тел Авивом преко аутопута 40, другог највећег аутопута у Израелу, који пролази источно од града и познат је као „Биршеба бајпас“, због тога што нуди путницима са сјевера да путују на југ, избјегавајући пролазак кроз центар града. Од запада до истока, град је подијељен аутопутем 25, који иде до Ашкелона и појаса Газе на сјеверозападу и Димоне на истоку. Трећи аутопут — аутопут 60, повезује Биршебу са Јерусалимом и саобраћајницом Шокет, а пролази и поред Западне обале. На локалном нивоу, дуж града су изграђене саобраћајнице у облику прстена, које служе да се смање гужве у граду. Улица 406 иде од сјевера до југа града, пролазећи кроз градски центар.

Аутобуска компанија, Метродан Биршеба, почела је са радом 2003. године. До 2016, посједовала је 90 аутобуса и саобраћала на 19 линија, од којих већина полази са главне градске аутобуске станице.[134] Тим линијама су раније саобраћали градски аутобуси, познати као „Урбани аутобуски сервис Биршебе“. На дан 25. новембра 2016. године, компанија Дан Биршеба је преузела градски аутобуски саобраћај, док је компанија Метродан Биршеба угашена. Након што је преузела аутобуски саобраћај, компанија Дан Биршеба је увела електронски начин плаћања, што је уобичајено у Биршеби.[135] Аутобуски међуградски саобраћај из Биршебе врше компанија Еџер, Дан бадаром и Метрополитан.[136]

У граду постоје двије жељезничке станице. Стара, станица Сјеверни универзитет Биршеба, пролази поред Универзитета Бен Гурион и медицинског центра Сорока, док нова, Централна жељезничка станица Биршебе, пролази поред главне аутобуске станице. Између двије жељезничке станице, пруге се дијеле на два дијела и настављају до Димоне и Мртвог мора. Планирано је проширење до Елијата и Арада.[137]

 
Централна аутобуска станица у Биршеби.

Станица Сјеверни универзитет Биршеба је крајња станица воза који саобраћа из Димоне. Свим жељезничким станицама може да се приступи из Биршебе, преко трансфер станица у Тел Авиву и Лоду. До 2012, жељезничке станице до Биршебе имале су конфигурацију од по једне споре пруге, са оштрим кривинама и доста мјеста за укрштање, што ограничава брзину воза. Између 2004 и 2012, пруге су реновиране коришћењењем система поравнања, како би се избјегла укрштања и додата је по још једна пруга. Реконструкција је коштала 2.8 милијарди и значајно је смањен период путовања и повећан интензитет саобраћаја до и из Тел Авива, као и од Кирјат Моцкина до Биршебе.[138] Планирана је изградња система брзих пруга, од Биршебе до Тел Авива и Елијата.[139]

Дужи период постоји план за изградњу лаког шинског система, што је и уврштено у мастер план развоја града.[140] Уговор за изградњу потписан је 1998, али није спроведен. Године 2008, министар финансија Израела, објавио је да ће замрзнути изградњу пројекта лаког шинског система у Тел Авиву и умјесто тога започети изградњу у Биршеби, али ипак пројекат није реализован. Године 2014, градоначелник Биршебе, Рувик Данилович, изјавио је да ће лаки шински систем бити изграђен у граду.[141][142][143] Године 2017, министар саобраћаја Израела дао је дозволу Биршеби да започне са прелиминарним планом лаког шинског система.[144]

СпортУреди

 
Стадион Турнер.

Хапоел Биршеба наступа у Премијер лиги Израела, након промоције из другог ранга — Леумит лиге, у сезони 2008/09. Своје утакмице игра на стадиону Турнер. Хапоел је био првак Израела пет пута: 1975, 1976, 2016, 2017 и 2018, док је Куп освојио 1997. У граду постоје још два локална клуба, Макаби Биршеба, из четврти Неве Ној и ФК Биршеба из четврти Далет, који је насљедник угашеног клуба Беитар Аврам Биршеба.

У граду постоји и кошаркаши клуб — Хапоел Биршеба, који наступа у арени Конч, капацитета 3.000 мјеста.

 
Елија Вивиани, прије старта треће етапе Ђиро д’Италије 2018 у Биршеби.

Биршеба је постала национални шаховски центар Израела, захваљујући мигрантима из Совјетског савеза. У граду се налази више велемајстора него у било ком другом граду у свијету.[145] Град је био домаћин Свјетског првенства у шаху 2005, а шах се учи у градским вртићима.[146] Шаховски тим Израела је освојио сребрну медаљу на 38. Шаховској олимпијади 2008. године,[147] као и бронзану медаљу на 39. Олимпијади 2010. Елија Левант је основао шаховски клуб 1973.[148]

У граду се налази други највећи рвачки центар у Израелу, AMI школа рвања. Центар води Леонид Шулман и има отприлике 2.000 ученика, од којих су већина потомци миграната из Совјетског савеза. Макаби Биршеба има тим за рвање слободним стилом, док Хапоел Биршеба има тим за рвање грчко-римским стилом. На Свјетском првенству у рвању 2010, студенти школе AMI освојили су пет медаља.[149] Крикет се игра под надлежности Крикет асоцијације Израела. у граду се такође налази рагби клуб, чији су сениори и јуниори освојили неколико титула првака државе.[150] У граду се налази и тениски центар, који је отворен 1991. године и садржи осам терена. Такође, у граду се налази и неколико аеродрома који служе за ваздухопловно једриличарство.

Биршеба је била један од градова домаћина Ђиро д’Италије 2018, чији је старт био у Израелу, што је било први пут у историји да је Ђиро стартовао ван Европе. Биршеба је била домаћин треће етапе, до Елијата,[151] гдје је у спринту побиједио Елија Вивиани, испред Саше Модола и Сема Бенета.[152]

Еколошке наградеУреди

Године 2012, кружна стаза од 42 km за планинарење, која се простире око града, освојила је треће мјесто на годишњем такмичењу Европске саобраћајне асоцијације.[153]

Познати становнициУреди

 
Илан Рамон, први израелски астронаут умро у катастрофи спејс-шатла Колумбија.

Партнерски градовиУреди

Сестрински градовиУреди

Биршеба је у сестринским односима са 13 градова:[154]

Африка

Азија

Европа Сјеверна Америка

Океанија

Јужна Америка

РеференцеУреди

  1. ↑ 1,0 1,1 „Population in the Localities 2018" (XLS)”. cbs.gov.il. Israel Central Bureau of Statistics. 25. 8. 2019. Приступљено 27. 5. 2020. 
  2. ^ Mildred Berman (1965). „The Evolution of Beersheba as an Urban Center”. Annals of the Association of American Geographers. 55 (2): 308—326. doi:10.1111/j.1467-8306.1965.tb00520.x. 
  3. ^ Guide to Israel, Zev Vilnay, Hamakor Press, Jerusalem, 1972, pp.309–14
  4. ^ „Beersheba Masters Kings, Knights, Pawns”. latimes.com. Los Angeles Times. 30. 1. 2005. Приступљено 27. 5. 2020. 
  5. ↑ 5,0 5,1 „Beersheva: Israel's emerging high-tech hub - Globes English”. globes.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  6. ^ „Genesis Chapter 21 בְּרֵאשִׁית”. mechon-mamre.org. Приступљено 27. 5. 2020. 
  7. ^ „Genesis Chapter 26 בְּרֵאשִׁית”. mechon-mamre.org. Приступљено 27. 5. 2020. 
  8. ^ „Genesis 21:22-34 New Revised Standard Version”. biblegateway.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  9. ^ „Genesis 26:23-33”. mechon-mamre.org. Приступљено 27. 5. 2020. 
  10. ^ Genesis 21:22-34
  11. ^ Freedman, David Noel; Myers, Allen C. (2000). Eerdmans Dictionary of the Bible. William B. Eerdmans Publishing Company. 
  12. ^ Genesis 26:23–33
  13. ^ Genesis 28:10–15
  14. ^ Genesis 46:1–7
  15. ^ Joshua 15:28
  16. ^ Joshua 19:2
  17. ^ I Samuel 8:2
  18. ^ I Samuel 14:48
  19. ^ I Samuel 15:2–9
  20. ^ I Kings 19:3
  21. ^ Amos 5:5
  22. ^ Amos 8:14
  23. ↑ 23,0 23,1 „Beer Sheva”. Jewishmag.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2009. Приступљено 27. 5. 2020. 
  24. ^ 2 Kings 12:1
  25. ^ „Beersheba”. Jewishvirtuallibrary.org. 21. 10. 1948. Приступљено 27. 5. 2020. 
  26. ^ Z., Herzog (1984). Beer-sheba II: The Early Iron Age Settlement. Institute of Archaeology, Tel Aviv University and Ramot Publishing Co. Tel Aviv. 
  27. ↑ 27,0 27,1 „Be'er Sheva”. ynet encyclopedia. 
  28. ↑ 28,0 28,1 Rapport, Arial. מכורש עד אלכסנדר: תולדות ישראל בשלטון פרס. Open University of Israel. стр. 196—198. 
  29. ↑ 29,0 29,1 The Origin of the Limes Palaestinae and the Major Phases in its Development. Studien zu den Militärgrenzen Roms. 1967. 
  30. ^ The Scripture Gazetteer: A Geographical, Historical, and Statistical Account of the Empires, Kingdoms, Countries, Provinces, Cities, Towns, Villages, Mountains, Valleys, Seas, Lakes, Rivers, &c Mentioned in the Old and New Testaments: Their Ancient History, Natural Productions, and Present State: with an Essay on the Importance and Advantage of the Study of Sacred Geography. 1. 1883. стр. 308. 
  31. ^ „הקדמה לתולדות באר שבע וסיפוריה”. Приступљено 27. 5. 2020. 
  32. ^ „Salvage excavation In Ramot Nof, Be'er Sheva”. JSTOR 23457938. 
  33. ↑ 33,0 33,1 33,2 Yitzhak, Reiter (2017). Contested Holy Places in Israel–Palestine: Sharing and Conflict Resolution. Taylor & Francis. стр. 209. ISBN 978-1-351-99885-7. Приступљено 27. 5. 2020. 
  34. ^ Kressel, Gideon M.; Ben-David, Joseph (1996). „The Bedouin Market: the axis around which Beer-Sheva developed in the British Mandatory Period” (PDF). Nomadic Peoples. The Commission on Nomadic Peoples of the International Union of Anthropological and Ethnological Services (IUAES) (39): 3—28. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 3. 3. 2016. Приступљено 27. 5. 2020. 
  35. ^ Abu-Rabia, Aref (2001). A Bedouin Century: Education and Development among the Negev Tribes in the 20th century. Berghahn Books. Приступљено 27. 5. 2020. 
  36. ↑ 36,0 36,1 36,2 36,3 36,4 36,5 36,6 Yasemin Avcı (2009). „The application of Tanzimat in the desert: The Bedouins and the creation of a new town in Southern Palestine (1860–1914)”. Middle Eastern Studies. 45 (6): 969—983. doi:10.1080/00263200903268728. 
  37. ^ 'Aref Abu-Rabi'a (2001). A Bedouin Century. Berghahn Books. стр. 8—10. 
  38. ^ George L. Robinson (1901). „The Wells of Beersheba”. The Biblical World. 17 (4): 247—255. doi:10.1086/472788  . 
  39. ^ Palestine Exploration Fund, Quarterly Report for April 1901. стр. 100. 
  40. ^ Gellner, Ernest (1995). Anthropology and Politics: Revolutions in the Sacred Grove. Basil Blackwell. стр. 212—228. 
  41. ^ Alois Musil (1908). Arabia Petraea. 2. Wien. стр. 66. Приступљено 27. 5. 2020. 
  42. ^ George L. Robinson (1908). „Beersheba Revisited”. The Biblical World. 31 (5): 322+327—335. doi:10.1086/474045  . 
  43. ^ Gerdos, Yehuda (1985). „Basis of Beersheba City Planning”. Ур.: Na'or, Mordechai. Settlement of the Negev, 1900–1960 (на језику: хебрејски). Jerusalem, Israel: Yad Yitzhak Ben-Zvi. стр. 167—177. 
  44. ^ Rageb, Gideon (2013). Ottoman Town Planning in Late 19th and early 20th Century Palestine. 3rd International Geography Symposium. стр. 23—32. 
  45. ^ Vilnai, Ze'ev (1969). „Be'er Sheva”. Ariel Encyclopedia (на језику: хебрејски). 1. Tel Aviv, Israel: Sifriyat HaSadeh. стр. 473—515. 
  46. ^ Cotterell, Paul (1986). „Chapter 3”. The Railways of Palestine and Israel. Abingdon, UK: Tourret Publishing. стр. 14—31. ISBN 978-0-905878-04-1. 
  47. ^ Biger, Gideon (1994). An Empire in the Holy Land: Historical Geography of the British Administration in Palestine, 1917–1929. St. Martin's Press, New York, Magnes Press, Jerusalem. стр. 23–24. 
  48. ^ „Senate Debates: 60th Anniversary of the State of Israel”. 18. 3. 2008. Приступљено 27. 5. 2020. 
  49. ^ Medlicott, Jeanne (21. 4. 2015). „Beersheba Lighthorse Anzac diorama unveiled in Narooma”. Narooma News. Приступљено 27. 5. 2020. 
  50. ^ Biger 1994, стр. 119.
  51. ^ Kark, Ruth; Frantzman, Seth J. (април 2012). „The Negev: Land, Settlement, the Bedouin and Ottoman and British Policy 1871–1948”. British Journal of Middle Eastern Studies. 
  52. ^ J. B. Barron, ур. (1923). „Table V”. Palestine: Report and General Abstracts of the Census of 1922. Government of Palestine. стр. 11. 
  53. ^ E. Mills, ур. (1932). Census of Palestine 1931. Population of Villages, Towns and Administrative Areas. Jerusalem: Government of Palestine. стр. 7. 
  54. ^ „United Nations Conciliation Commission for Palestine”. Архивирано из оригинала на датум 20. 7. 2014. Приступљено 27. 5. 2020. 
  55. ↑ 55,0 55,1 United Nations Special Committee on Palestine, Report to the General Assembly. II. UNGA Resolution 181. 3. 9. 1947. Архивирано из оригинала на датум 10. 9. 2015. Приступљено 27. 5. 2020. 
  56. ^ Shapira, Anita (2015). Yigal Allon, Native Son: A Biography. University of Pennsy. стр. 239. ISBN 978-0-812-20343-1. Приступљено 27. 5. 2020. 
  57. ^ Shapira 2015, стр. 245.
  58. ↑ 58,0 58,1 Morris, Benny. The Birth of the Palestinian Refugee Problem Revisited. Cambridge University Press. стр. 467. 
  59. ↑ 59,0 59,1 Shapira, Anita (2007). Yigal Allon: Native Son. University of Pennsylvania Press. стр. 245. Приступљено 27. 5. 2020. 
  60. ↑ 60,0 60,1 Alef, Abu-Rabia (2007). Cities of the Middle East and North Africa: A Historical Encyclopedia,. ABC-CLIO. стр. 80. ISBN 978-1-576-07919-5. Приступљено 27. 5. 2020. 
  61. ^ Simha, Flapan. „The Palestinian Exodus of 1948”. Journal of Palestine Studies. 16, No. 4 (Summer, 1987: 3—26. Приступљено 27. 5. 2020. 
  62. ^ Benny, Morris (1987). The birth of the Palestinian refugee problem, 1947–1949. Cambridge University Press. стр. 245. ISBN 0-521-33028-9. 
  63. ^ Zeev, Tzahor (1993). The 1949 Air Clash between the Israeli Air Force and the RAF. 28, No. 1. Journal of Contemporary History. стр. 75—101. Приступљено 27. 5. 2020. 
  64. ^ „The Canadian Jewish Chronicle - Google News Archive Search”. 
  65. ^ „Pittsburgh Post-Gazette - Google News Archive Search”. 
  66. ^ Allouche, Jeremy. The Oriental Communities in Israel, 1948-2003. стр. 35. Приступљено 27. 5. 2020. 
  67. ^ „How Sea of Immigrants Tamed the Negev Wilderness”. 
  68. ↑ 68,0 68,1 „Jewish National Fund: Be'er Sheva River Park”. Jnf.org. Приступљено 27. 5. 2020. 
  69. ↑ 69,0 69,1 69,2 69,3 „Beit Eshel Park, Beersheba”. Blueprint Negev. Приступљено 27. 5. 2020. 
  70. ^ „Jewish National Fund plants an emissary in the Bay area”. Jweekly.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  71. ^ „Negev Beersheba River park”. www.jnf.org. Приступљено 27. 5. 2020. 
  72. ^ „Upwelling of Renewal”. Times of Israel. Приступљено 27. 5. 2020. 
  73. ^ רועי צ'יקי ארד 8 July 2011 00:54 עודכן ב: 23:15. „שיגעון המים של בירת הנגב – חינוך וחברה – הארץ”. Haaretz.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  74. ^ „mynet באר שבע – תגידו, צריך חוף ים בבאר שבע?”. Mynet.co.il. 20. 6. 1995. Архивирано из оригинала на датум 26. 1. 2017. Приступљено 27. 5. 2020. 
  75. ^ „מקומי – באר שבע nrg – ...דרעי עצבני: רב העיר ב"ש יוצא לקרב”. Nrg.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  76. ^ „Skyscrapers dotting Tel Aviv landscape | j. the Jewish news weekly of Northern California”. Jweekly.com. 29. 3. 1996. Приступљено 27. 5. 2020. 
  77. ^ „Beersheba desert bloom”. globaltravelerusa.com. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2012. Приступљено 27. 5. 2020. 
  78. ^ „Rambam Square 2, Beer Sheva”. IL /: Emporis.com. 21. 7. 2003. Приступљено 27. 5. 2020. 
  79. ^ „All buildings | Buildings”. Emporis. 21. 7. 2003. Приступљено 27. 5. 2020. 
  80. ^ „Rambam Square 2 | Buildings”. IL: Emporis. 21. 7. 2003. Приступљено 27. 5. 2020. 
  81. ^ „skyscrapers | Buildings”. Emporis. Приступљено 27. 5. 2020. 
  82. ^ „ynet מגדלים בלב המדבר: תנופת הבנייה מגיעה לב"ש – כלכלה”. Ynet.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  83. ^ „Construction Boom Hits Beersheba”. YNET News. Приступљено 27. 5. 2020. 
  84. ^ „Beersheba opts for trees over urban sprawl – Israel Environment, Ynetnews”. Ynetnews.com. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020. 
  85. ↑ 85,0 85,1 „Beer Sheva to have population of 340,000 by 2030”. Globes. Приступљено 27. 5. 2020. 
  86. ^ „64 פצועים, מהם שניים קשה ושלושה בינוני, בפיגוע בתחנה המרכזית בבאר שבע”. גלובס. 20. 10. 1998. Приступљено 27. 5. 2020. 
  87. ^ „Palestinian Bomber Kills Only Himself Near Israeli Bus Station”. New York Times. Приступљено 27. 5. 2020. 
  88. ^ „חדשות – צבא וביטחון nrg – ...כיפת ברזל יירטה שתי רקטות”. Nrg.co.il. 31. 10. 2011. Приступљено 27. 5. 2020. 
  89. ^ „ynet גראד דוחה מחאה? "גם ספטמבר לא יזיז אותנו" – חדשות”. Ynet.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  90. ^ „חדשות – צבא וביטחון nrg – ...רקטה התפוצצה בבאר שבע; חיל”. Nrg.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  91. ^ „חדשות – צבא וביטחון nrg – ...הרוג ושישה פצועים בפגיעות”. Nrg.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  92. ^ „פיגוע בבאר-שבע: ערבי תקף בגרזן ופצע שניים | שלימות הארץ | חדשות”. Hageula.com. 27. 6. 2011. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2013. Приступљено 27. 5. 2020. 
  93. ^ „באר שבע: כוחות גדולים במצוד אחר "התוקף בפטיש" – וואלה! חדשות”. News.walla.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  94. ^ „אלמוני תקף שני גברים בפטיש ליד עיריית באר שבע – וואלה! חדשות”. News.walla.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  95. ^ „נענע10 – סוכל ניסיון פיגוע בבאר שבע: פלסטיני שתכנן לבצע פיגוע דקירה נעצר בדירת מסתור בעיר – חדשות”. News.nana10.co.il. 17. 6. 2009. Приступљено 27. 5. 2020. 
  96. ^ „חדשות 2 – סוכל פיגוע דקירה בבאר שבע: מחבל נעצר בדירת מסתור”. Mako.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  97. ^ Sterman, Adiv; Gross, Judah Ari. „Terrorist opens fire at Beersheba bus station, kills one, wounds 11”. www.timesofisrael.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  98. ^ „Islamic Jihad terror attacks in Beer Sheva thwarted”. BICOM. Приступљено 27. 5. 2020. 
  99. ^ „i24NEWS”. www.i24news.tv. Приступљено 27. 5. 2020. 
  100. ↑ 100,0 100,1 „סמל העיר”. עיריית באר שבע. Приступљено 27. 5. 2020. 
  101. ^ Genesis 21:33
  102. ^ „The climate of Beer Sheva”. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2008. Приступљено 27. 5. 2020. 
  103. ^ טייג, אמיר (29. 3. 2010). „כל חייל שניווט פעם בגבעות גורל ישמח לשמוע שאת הג'בלאות החשופות החליפו וילות עם גינות פורחות”. Приступљено 27. 5. 2020 — преко TheMarker. 
  104. ^ „Be'er Sheva rejoices after rare snowfall”. ynetnews.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  105. ^ „Averages and Records for Beersheba (Precipitation, Temperature and Records [Excluding January and June] written in the page) between 1981 and 2000”. Israel Meteorological Service. август 2011. Архивирано из оригинала на датум 14. 9. 2010. Приступљено 27. 5. 2020. 
  106. ^ „Records Data for Israel (Data used only for January and June)”. Israel Meteorological Service. Приступљено 27. 5. 2020. 
  107. ^ „Temperature average” (на језику: хебрејски). Israel Meteorological Service. Архивирано из оригинала на датум 18. 6. 2013. Приступљено 27. 5. 2020. 
  108. ^ „Precipitation average” (на језику: хебрејски). Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2011. Приступљено 27. 5. 2020. 
  109. ^ „הסבר לקובץ ערכי טמפרטורה 2013” (PDF). Israel Meteorological Service]. 2013. стр. 11. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 1. 2016. Приступљено 27. 5. 2020. 
  110. ^ „The Blueprint Negev and the Future of Israel | Jerusalem Post – Blogs”. Blogs.jpost.com. 18. 10. 2012. Приступљено 27. 5. 2020. 
  111. ^ „תוכנית באר שבע אושרה; המטרה – מיליון תושבים עד שנת 2020”. Calcalist.co.il. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020. 
  112. ^ „In first, Arab to run in Beersheba municipal elections”. maannews.net. Ma'an News Agency. 5. 9. 2013. Приступљено 27. 5. 2020. 
  113. ^ „Localities, Population And Density Per Sq. Km. By Metropolitan Area” (PDF). Приступљено 27. 5. 2020. 
  114. ^ „About Soroka University Medical Center”. hospitals.clalit.co.il. 
  115. ↑ 115,0 115,1 „Dun's 100 2007 – Be'er-Sheva Municipality VP”. Duns100.dundb.co.il. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2009. Приступљено 27. 5. 2020. 
  116. ^ Bousso, Nimrod (24. 4. 2015). „Desert Storm: Be'er Sheva Rapidly Emerges as Global Cyber Center”. Ha'aretz. Приступљено 27. 5. 2020. 
  117. ^ „Beer-Sheva Municipality”. duns100.dunb.co.il. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2009. Приступљено 27. 5. 2020. 
  118. ^ Genesis / Bereishit 21:33
  119. ^ „Secular candidate elected Jerusalem mayor”. Enews20.com. 12. 11. 2008. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2009. Приступљено 27. 5. 2020. 
  120. ^ Schiff, Ben (1. 11. 2018). „סופי: התוצאות בבאר שבע כולל קולות החיילים”. Mynet Be'er Sheva (на језику: хебрејски). Приступљено 27. 5. 2020. 
  121. ^ „technical college website”. Tcb.ac.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  122. ^ „school website”. Techni-bs.iscool.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  123. ↑ 123,0 123,1 „Magic Carpet: The Carpet-Style Patio Homes of Be'er Sheva”. Haaretz.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  124. ^ Wolfson, Edi; Zivan, Zee (2017). Be'er-Sheva Tours and Trails. стр. 20. 
  125. ^ „Sounds from the South”. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2012. Приступљено 27. 5. 2020. 
  126. ^ „h2g2 – Be'er Sheva, Israel – A4499625”. BBC. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2009. Приступљено 27. 5. 2020. 
  127. ^ „The salons of the South – Haaretz – Israel News”. Haaretz. 24. 12. 2006. Приступљено 27. 5. 2020. [мртва веза]
  128. ^ „Blueprint for Beersheba”. JPost. Приступљено 27. 5. 2020. 
  129. ^ „Touch and feel the Negev”. JPost. Приступљено 27. 5. 2020. 
  130. ^ Lubliner, Elan (21. 2. 2009). „'Gateway' center aims to help the Negev bloom again”. Jerusalem Post. Around Israel. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2011. Приступљено 27. 5. 2020. 
  131. ^ „In latest attack on Palestinian heritage, Israel reopens museum in old mosque”, Al Akhbar Newsletter, 22. 12. 2014, Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2017, Приступљено 27. 5. 2020 
  132. ↑ 132,0 132,1 132,2 „Will Be'er Sheva allow Muslims to use city's only mosque? – Haaretz – Israel News”. Haaretz. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2009. Приступљено 27. 5. 2020. 
  133. ^ Curiel, Ilana (24. 7. 2011). „Beersheba mosque to become Islam museum”. Yediot Ahronot. Приступљено 27. 5. 2020. 
  134. ^ „Transportation in the Negev”. Negev Information Center. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2008. Приступљено 27. 5. 2020. 
  135. ^ „תשלום עבור נסיעה - דן באר שבע”. www.danbr7.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  136. ^ „Map of lines of the Metropoline company” (на језику: хебрејски). Metropoline. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2008. Приступљено 27. 5. 2020. 
  137. ^ Hazelkorn, Shahar (17. 3. 2008). „Mofaz Decided: A Railway to Eilat Will Be Built”. Ynet (на језику: Hebrew). Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2008. Приступљено 27. 5. 2020. 
  138. ^ Bocker, Ran (15. 7. 2012). „From Beersheva to Tel Aviv in 55 MInutes”. Ynet (на језику: хебрејски). Приступљено 27. 5. 2020. 
  139. ^ „Eilat high speed rail line gets green line”. Airrailnews.com. 14,. 2.2013. Архивирано из оригинала на датум 10. 4. 2013. Приступљено 27. 5. 2020.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  140. ^ „mynet באר שבע – רכבת קלה? הצחקתם את הבאר שבעיים”. Mynet.co.il. 20. 6. 1995. Архивирано из оригинала на датум 26. 1. 2017. Приступљено 27. 5. 2020. 
  141. ^ „נחתם ההסכם הסופי לתכנון רכבת קלה בבאר שבע - גלובס”. 
  142. ^ „"מספיק להגר למרכז - יש כאן דירות בחצי מיליון שקל, והרבה מהן" - Bizportal”. Приступљено 27. 5. 2020. 
  143. ^ „Tel Aviv light rail project may be stopped in its tracks”. Приступљено 27. 5. 2020. 
  144. ^ „Beer-Sheva develops light rail plans”. 11. 7. 2017. Приступљено 27. 5. 2020. 
  145. ^ Bekerman, Eitan (4. 9. 2006). „Chess masters set to compete in world blitz championship”. Haaretz. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2008. Приступљено 27. 5. 2020. 
  146. ^ „World Team Championship in Beer Sheva, Israel”. World Chess Federation. 1. 11. 2005. Приступљено 27. 5. 2020. 
  147. ^ Tzahor, Uri (26. 11. 2008). „Israel takes silver medal at Chess Olympiad”. Ynewnews.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  148. ^ Gavin Rabinowitz (12. 12. 2004). „Beersheba is king of world chess”. Jerusalem Post. стр. 4. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2011. Приступљено 27. 5. 2020. 
  149. ^ „mynet באר שבע – באר שבע מובילה במאבק על ספורט ההאבקות”. Mynet.co.il. Архивирано из оригинала на датум 6. 8. 2017. Приступљено 27. 5. 2020. 
  150. ^ „ミニ”. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2007. Приступљено 27. 5. 2020. 
  151. ^ Ryan, Barry (18. 9. 2017). „Giro d'Italia 2018 will begin with Jerusalem individual time trial”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  152. ^ Cary, Tom (6. 5. 2018). „Elia Viviani claims second straight stage win at Giro d'Italia”. telegraph.co.uk. Приступљено 27. 5. 2020. 
  153. ^ „Beersheba wins EU's green travel award”. Ynetnews.com. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020. 
  154. ^ „International Relations of the City of Beersheba” (на језику: хебрејски). Beersheba Municipality. Архивирано из оригинала на датум 13. 2. 2012. Приступљено 27. 5. 2020. 
  155. ^ „Villes amies de Bouaké” (на језику: француски). mairiebke.e-monsite.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2014. Приступљено 27. 5. 2020. 
  156. ^ „Partner Cities of Lyon and Greater Lyon”. copyright 2008 Mairie de Lyon. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2009. Приступљено 27. 5. 2020. 

БиблиографијаУреди

  • Thareani-Sussely, Yifat (2007). „The 'Archaeology of the Days of Manasseh' Reconsidered in the Light of Evidence From The Beersheba Valley”. Palestine Exploration Quarterly. 139 (2): 69—77. doi:10.1179/003103207x194091. 

Спољашње везеУреди

  Биршеба туристички водич са Википутовања

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биршеба&oldid=23351479”