Адис Абеба (амх. አዲስ ፡ አበባ − „нови цвет“[4]) је главни и највећи град Етиопије. У граду званично живи 2.739.551 становника, према попису из 2007. године.[5] Међутим, годишња стопа раста износи 3,8 %, те се претпоставља да је тај број умногоме потцењен, са одступањем од око 650.000 становника.

Адис Абеба
Инкрпорирани град
Addis Ababa montage.jpg
Flag of Адис Абеба
Застава
Official seal of Адис Абеба
Грб
Адис Абеба на мапи Етиопије
Адис Абеба
Адис Абеба
Локација у Етиопији
Адис Абеба на мапи Африке
Адис Абеба
Адис Абеба
Локација у Етиопији
Координате: 9°1′48″N 38°44′24″E / 9.03000° СГШ; 38.74000° ИГД / 9.03000; 38.74000Координате: 9°1′48″N 38°44′24″E / 9.03000° СГШ; 38.74000° ИГД / 9.03000; 38.74000
CountryЕтиопија
инкорпорирани1886
Влада
 • градоначелникТакеле Ума Бенти
Површина
 • Инкрпорирани град527 km2 (203 sq mi)
 • Копно527 km2 (203 sq mi)
 [1]
Надморска висина2.355 m (7.726 ft)
Становништво (2008)
 • Инкрпорирани град3.384.569
 • Густина5.165,1/km2 (13,378/sq mi)
 • Урбана3.384.569
 • Метро4.567.857
 [2]
Временска зонаИсточноафричко време (UTC+3)
Позивни бројеви(+251) 11
HDI (2018)0,697[3]
средњи · 1.
ВебсајтЗванични веб-сајт

Као град-држава, Адис Абеба ужива статус и града, и државе. То је место оснивања и некада редовног заседања Организације афричког јединства, а данас међународне организације Афричке уније. Такође, у Адис Абеби је седиште Економске комисије Уједињених нација за Африку и бројних других међународних организација.[4] Самим тим, Адис Абеба се често назива политичка престоница Африке, како због историјског, тако дипломатског и политичког значаја Африке.

Град је насељен људима из различитих делова Етиопије. Једна од већих знаменитости је и Универзитет у Адис Абеби.[6]

ГеографијаУреди

Налази се у центру земље, на висоравни између 2.300 и 2.600 метра надморске висине, што је чини највишим афричким главним градом и трећим на свету.[7] Простире се на 530 km². у граду влада тропска сува клима. За разлику од Џибутија на истоку и Судана на западу Адис Абеба има релативно пријатну температуру током целе године захваљујући својој надморској висини. Кишна сезона траје од јуна до септембра.

КлимаУреди

Највиша забележена температура од 306 °C (583 °F) била је 26. фебруара 2019, док је најнижа температура од 0 °C (32 °F) забележене више пута.[8]

Клима Адиса Абебе (1981–2010, екстреми 1898–данас)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 28,8
(83,8)
30,6
(87,1)
30,0
(86)
30,2
(86,4)
29,5
(85,1)
29,0
(84,2)
29,1
(84,4)
28,0
(82,4)
25,6
(78,1)
27,1
(80,8)
29,5
(85,1)
26,5
(79,7)
30,6
(87,1)
Максимум, °C (°F) 24
(75)
24
(75)
25
(77)
24
(75)
25
(77)
23
(73)
21
(70)
21
(70)
22
(72)
23
(73)
23
(73)
23
(73)
23,2
(73,6)
Просек, °C (°F) 16,0
(60,8)
16,8
(62,2)
17,8
(64)
17,8
(64)
18,2
(64,8)
16,8
(62,2)
15,5
(59,9)
15,6
(60,1)
16,1
(61)
16,1
(61)
15,4
(59,7)
15,2
(59,4)
16,4
(61,5)
Минимум, °C (°F) 8
(46)
9
(48)
10
(50)
11
(52)
11
(52)
10
(50)
10
(50)
10
(50)
10
(50)
9
(48)
7
(45)
7
(45)
9,3
(48,8)
Апсолутни минимум, °C (°F) 0,0
(32)
0,1
(32,2)
0,0
(32)
2,5
(36,5)
4,0
(39,2)
4,2
(39,6)
5,4
(41,7)
5,7
(42,3)
3,9
(39)
0,0
(32)
0,0
(32)
0,0
(32)
0,0
(32)
Количина кише, mm (in) 13
(0,51)
30
(1,18)
58
(2,28)
82
(3,23)
84
(3,31)
138
(5,43)
280
(11,02)
290
(11,42)
149
(5,87)
27
(1,06)
7
(0,28)
7
(0,28)
1,165
(45,87)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) 3 5 7 10 10 20 27 26 18 4 1 1 132
Релативна влажност, % 52 51 53 59 55 68 78 80 75 57 53 53 62
Сунчани сати — месечни просек 266,6 206,2 241,8 210,0 238,7 174,0 111,6 133,3 162,0 248,0 267,0 288,3 2.547,5
Сунчани сати — дневни просек 8,6 7,3 7,8 7,0 7,7 5,8 3,6 4,3 5,4 8,0 8,9 9,3 7,0
Извор #1: World Meteorological Organisation (average high and low, and rainfall)[9]
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (mean temperatures 1961–1990, humidity 1951–1990, and sun 1985–1998)[10] Meteo Climat (record highs and lows)[8]

ИсторијаУреди

Град је основао Менелик II 1886. године.[11] У мају 1936. италијанске трупе су окупирале Адис Абебу током Другог италијанско-абисинијског рата, који је постао главни град Италијанске источне Африке. Град је ослобођен маја 1941. Од 1963. у Адис Абеби се налази седиште Организације афричког јединства, која је распуштена 2002. и на њеном месту је створена Афричка унија.[11]

СтановништвоУреди

У Адис Абеби живи 80 различитих народа који говоре 80 језика. Најбројнији народи су Амхара (48,3%), Оромо (19,2%), Гураге (19,5%) и Тигре (7,5%), док остали народи чине 7,4% становништва. православци чине 82% становништва, муслимани 12,7%, протестанти 3,9%, католици 0,8%, а преосталих 0,8% чине остале религије (хиндуисти, јевреји, бахаисти, Јеховини сведоци, агностици и други).

ПривредаУреди

У Адис Абеби је највише развијена текстилна, прехрамбена и хемијска индустрија, али се производе и производи од дрвета, пластике, обућа и томе слично. Водеће националне новине се такође штампају у граду, где је сконцентрисана и већина услужних делатности. Банкарство као и осигуравајуће куће се, такође, налазе у Адис Абеби.[11]

СаобраћајУреди

 
Аеродром Боле, некадашњи назив Аеродром Хајле Селасије I

Адис Абеба представља средиште националне транспортне мреже. Постоји неколико путева који повезују Адис Абебу са другим већим градовима у Етиопији. У септембру 2015. године је пуштена у рад и прва трамвајска линија у овој престоници.[12] Такође, постоји и железничка пруга која саобраћа до Џибутија. У граду се налази и међународни аеродром Боле.[11]

ЗнаменитостиУреди

Неке од знаменитости града су: Национални музеј у коме се чува 3,2 милиона стар скелет хоминида званог „Луси[13], Национална библиотека, Етнолошки музеј који се налази у бившој палати, Музеј железнице, Музеј поште, катедрала Свети Ђорђе у којој су крунисани Заудита и Хајле Селасије[14], црква Свето Тројство у којој је сахрањен цар Хајле Селасије, палата цара Менелика у којој се налази седиште владе, палата цара Хајла Селасија која служи као резиденција председника, позориште Хагер Фикир које је прво позориште изграђено у Етиопији.

Дана 6. фебруара 2005. у Адис Абеби је одржан концерт у част шездесет година од рођења Боба Марлија на коме је присуствовало око 300.000 особа из целог света.[15]

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „2011 National Statistics”. Csa.gov.et. Архивирано из оригинала на датум 30. 3. 2013. Приступљено 20. 7. 2013. 
  2. ^ "Census 2007 Tables: Addis Abeba" Архивирано 2010-11-14 на сајту Wayback Machine, Tables 2.1, 2.5, 3.1, 3.2 and 3.4. For Silt'e, the statistics of reported Shitagne speakers were used, on the assumption that this was a typographical error.
  3. ^ „Sub-national HDI – Area Database – Global Data Lab”. globaldatalab.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 5. 2020. 
  4. 4,0 4,1 Зашто назив Адис Абеба?, afrolegends.com, 20. октобар 2014. Приступљено 31. августа 2016.
  5. ^ Званичан извештај пописа из 2007. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2015), Владина агенција за статистику Централне Африке, www.csa.gov.et. Приступљено 31. августа 2016.
  6. ^ Универзитет у Адис Абеби, званичан сајт
  7. ^ О Адис Абеби, www.nationsonline.org. Приступљено 31. августа 2016.
  8. 8,0 8,1 „Station Addis Abeba” (на језику: French). Météo Climat. Приступљено 31. 3. 2019. 
  9. ^ „World Weather Information Service – Addis Ababa”. World Meteorological Organisation. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2013. Приступљено 31. 3. 2019. 
  10. ^ „Klimatafel von Addis Abeba (Adis Ababa) / Äthiopien” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 31. 3. 2019. 
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 Адис Абеба, Британика. Приступљено 31. августа 2016.
  12. ^ Адис Абеба добила прву трамвајски линију, Блиц, 20. септембар 2015. Приступљено 31. августа 2016.
  13. ^ Национални музеј, www.lonelyplanet.com. Приступљено 31. августа 2016.
  14. ^ Музеј и катедрала св. Ђорђе, www.lonelyplanet.com. Приступљено 31. августа 2016.
  15. ^ Реге фанови устаните за рођендан, Марк Лејси, Њујорк тајмс, 7. фебруар 2005. Приступљено 31. августа 2016.

ЛитератураУреди

  • Pankhurst, Richard (2001). The Ethiopians: A History (Peoples of Africa). Wiley-Blackwell; New Ed edition. ISBN 0-631-22493-9. 

Спољашње везеУреди