Адис Абеба
Адис Абеба (амх. አዲስ ፡ አበባ − „нови цвет“[4]) је главни и највећи град Етиопије.[5] У граду званично живи 2.739.551 становника, према попису из 2007. године.[6] Међутим, годишња стопа раста износи 3,8%, те се претпоставља да је тај број умногоме потцењен, са одступањем од око 650.000 становника.
Адис Абеба
| |||
---|---|---|---|
Инкрпорирани град | |||
| |||
Координате: 9° 1′ 48″ N 38° 44′ 24″ E / 9.03000° С; 38.74000° И | |||
Country | Етиопија | ||
инкорпорирани | 1886 | ||
Влада | |||
• градоначелник | Такеле Ума Бенти | ||
Површина | |||
• Инкрпорирани град | 527 km2 (203 sq mi) | ||
• Копно | 527 km2 (203 sq mi) | ||
[1] | |||
Надморска висина | 2.355 m (7.726 ft) | ||
Становништво (2008) | |||
• Инкрпорирани град | 3.384.569 | ||
• Густина | 5.165,1/km2 (13,378/sq mi) | ||
• Урбана | 3.384.569 | ||
• Метро | 4.567.857 | ||
[2] | |||
Временска зона | Источноафричко време (UTC+3) | ||
Позивни бројеви | (+251) 11 | ||
HDI (2018) | 0,697[3] средњи · 1. | ||
Веб-сајт | Званични веб-сајт |
Као град-држава, Адис Абеба ужива статус и града, и државе. То је место оснивања и некада редовног заседања Организације афричког јединства, а данас међународне организације Афричке уније. Такође, у Адис Абеби је седиште Економске комисије Уједињених нација за Африку и бројних других међународних организација.[4] Самим тим, Адис Абеба се често назива политичка престоница Африке, како због историјског, тако дипломатског и политичког значаја Африке.
Град је насељен људима из различитих делова Етиопије. Једна од већих знаменитости је и Универзитет у Адис Абеби.[7]
Географија
уредиНалази се у центру земље, на висоравни између 2.300 и 2.600 метра надморске висине, што је чини највишим афричким главним градом и трећим у свету.[8] Простире се на 530 km². у граду влада тропска сува клима.[9] За разлику од Џибутија на истоку и Судана на западу Адис Абеба има релативно пријатну температуру током целе године захваљујући својој надморској висини. Кишна сезона траје од јуна до септембра. Град лежи у подножју планине Ентото и чини део вододелнице за Аваш. Од своје најниже тачке, око међународног аеродрома Боле, на 2.326 метара) надморске висине на јужној периферији, Адис Абеба се уздиже на преко 3.000 метара у планинама Ентото на северу.[10]
Административна подела
уредиГрад је подељен на 10 општина, које се називају подградови и 99 округа.[11][12] 10 подградова су:
Број | Подград | Површина (km2) | Популација | Густина | Карта |
---|---|---|---|---|---|
1 | Адис Кетема[13] | 7.41 | 271,644 | 36,659.1 | |
2 | Акаки Калити[14] | 118.08 | 195,273 | 1,653.7 | |
3 | Арада[15] | 9.91 | 225,999 | 23,000 | |
4 | Боле[16] | 122.08 | 328,900 | 2,694.1 | |
5 | Гулеле[17] | 30.18 | 284,865 | 9,438.9 | |
6 | Киркос[18] | 14.62 | 235,441 | 16,104 | |
7 | Колфе Керанио[19] | 61.25 | 546,219 | 7,448.5 | |
8 | Лидета[20] | 9.18 | 214,769 | 23,000 | |
9 | Нифал Силк-Лафто[21] | 68.30 | 335,740 | 4,915.7 | |
10 | Јека (град)[22] | 85.46 | 337,575 | 3950.1 |
Историја
уредиГрад је основао Менелик II 1886. године.[23] У мају 1936. италијанске трупе су окупирале Адис Абебу током Другог италијанско-абисинског рата, који је постао главни град Италијанске источне Африке. Град је ослобођен маја 1941. Од 1963. у Адис Абеби се налази седиште Организације афричког јединства, која је распуштена 2002. и на њеном месту је створена Афричка унија.[23]
Становништво
уредиУ Адис Абеби живи 80 различитих народа који говоре 80 језика. Најбројнији народи су Амхара (48,3%), Оромо (19,2%), Гураге (19,5%) и Тигре (7,5%), док остали народи чине 7,4% становништва. Православци чине 82% становништва, муслимани 12,7%, протестанти 3,9%, католици 0,8%, а преосталих 0,8% чине остале религије (хиндуисти, јевреји, бахаисти, Јеховини сведоци, агностици и други).
Привреда
уредиУ Адис Абеби је највише развијена текстилна, прехрамбена и хемијска индустрија, али се производе и производи од дрвета, пластике, обућа и томе слично. Водеће националне новине се такође штампају у граду, где је сконцентрисана и већина услужних делатности. Банкарство као и осигуравајуће куће се, такође, налазе у Адис Абеби.[23]
Саобраћај
уредиАдис Абеба представља средиште националне транспортне мреже. Постоји неколико путева који повезују Адис Абебу са другим већим градовима у Етиопији. У септембру 2015. године је пуштена у рад и прва трамвајска линија у овој престоници.[24] Такође, постоји и железничка пруга која саобраћа до Џибутија. У граду се налази и међународни аеродром Боле.[23]
Знаменитости
уредиНеке од знаменитости града су: Национални музеј у коме се чува 3,2 милиона стар скелет хоминида званог „Луси“[25], Национална библиотека, Етнолошки музеј који се налази у бившој палати, Музеј железнице, Музеј поште, катедрала Свети Ђорђе у којој су крунисани Заудита и Хајле Селасије[26], црква Свето Тројство у којој је сахрањен цар Хајле Селасије, палата цара Менелика у којој се налази седиште владе, палата цара Хајла Селасија која служи као резиденција председника, позориште Хагер Фикир које је прво позориште изграђено у Етиопији.
Дана 6. фебруара 2005. у Адис Абеби је одржан концерт у част шездесет година од рођења Боба Марлија на коме је присуствовало око 300.000 особа из целог света.[27]
Партнерски градови
уредиГалерија
уреди-
Поглед са балкона
-
Хотел Шератон Адис
-
Хотел Шератон Адис
-
Центар Адис Абебе
-
Черчилова пут − главна улица у Адис Абеби
-
Адис Абеба из птичје перспективе
-
Гужва у центру престонице
-
Плави таксији, карактеристични за овај град
-
Катедрала св. Ђорђа
-
Таиту хотел
-
Стадион у Адис Абеби
-
Национални музеј Етиопије
-
Универзитет у Адис Абеби
-
Гулеле, четврт у Адис Абеби
-
Сателитски снимак града.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „2011 National Statistics”. Csa.gov.et. Архивирано из оригинала 30. 3. 2013. г. Приступљено 20. 7. 2013.
- ^ "Census 2007 Tables: Addis Abeba" Архивирано 2010-11-14 на сајту Wayback Machine, Tables 2.1, 2.5, 3.1, 3.2 and 3.4. For Silt'e, the statistics of reported Shitagne speakers were used, on the assumption that this was a typographical error.
- ^ „Sub-national HDI – Area Database – Global Data Lab”. globaldatalab.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ а б Зашто назив Адис Абеба?, afrolegends.com, 20. октобар 2014. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 17. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Званичан извештај пописа из 2007. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2015), Владина агенција за статистику Централне Африке, www.csa.gov.et. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Универзитет у Адис Абеби, званичан сајт
- ^ О Адис Абеби, www.nationsonline.org. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ „NGA: Country Files”. Earth-info.nga.mil. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 5. 5. 2012.
- ^ Vaughan, Jenny (18. 10. 2013). „Ethiopia unveils telescope in first phase of space programme”. Yahoo! News. AFP. Приступљено 23. 2. 2014.
- ^ „Addis Ababa city website (site map, see the list in "Sub Cities" section)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 7. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- ^ „Article at unhabitat.org (map of Addis Ababa, page 9)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 4. 2011. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- ^ „Addis Ketema page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- ^ „Akaky Kaliti page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- ^ „Arada page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 11. 1. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- ^ „Bole page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 25. 11. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- ^ „Gullele page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- ^ „Kirkos page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- ^ „Kolfe Keranio page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- ^ „Lideta page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- ^ „Nifas Silk-Lafto page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 4. 1. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- ^ „Yeka page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013.
- ^ а б в г Адис Абеба, Британика. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Адис Абеба добила прву трамвајски линију, Блиц, 20. септембар 2015. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Национални музеј Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2016), www.lonelyplanet.com. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Музеј и катедрала св. Ђорђе Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2016), www.lonelyplanet.com. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Реге фанови устаните за рођендан, Марк Лејси, Њујорк тајмс, 7. фебруар 2005. Приступљено 31. августа 2016.
Литература
уреди- Pankhurst, Richard (2001). The Ethiopians: A History (Peoples of Africa). Wiley-Blackwell; New Ed edition. ISBN 0-631-22493-9.