Адис Абеба
Адис Абеба (амх. አዲስ ፡ አበባ − „нови цвет“[4]) је главни и највећи град Етиопије. У граду званично живи 2.739.551 становника, према попису из 2007. године.[5] Међутим, годишња стопа раста износи 3,8 %, те се претпоставља да је тај број умногоме потцењен, са одступањем од око 650.000 становника.
Адис Абеба
| |||
---|---|---|---|
Инкрпорирани град | |||
![]() | |||
| |||
Координате: 9°1′48″N 38°44′24″E / 9.03000° СГШ; 38.74000° ИГДКоординате: 9°1′48″N 38°44′24″E / 9.03000° СГШ; 38.74000° ИГД | |||
Country | Етиопија | ||
инкорпорирани | 1886 | ||
Влада | |||
• градоначелник | Такеле Ума Бенти | ||
Површина | |||
• Инкрпорирани град | 527 km2 (203 sq mi) | ||
• Копно | 527 km2 (203 sq mi) | ||
[1] | |||
Надморска висина | 2.355 m (7.726 ft) | ||
Становништво (2008) | |||
• Инкрпорирани град | 3.384.569 | ||
• Густина | 5.165,1/km2 (13,378/sq mi) | ||
• Урбана | 3.384.569 | ||
• Метро | 4.567.857 | ||
[2] | |||
Временска зона | Источноафричко време (UTC+3) | ||
Позивни бројеви | (+251) 11 | ||
HDI (2018) | 0,697[3] средњи · 1. | ||
Вебсајт | Званични веб-сајт |
Као град-држава, Адис Абеба ужива статус и града, и државе. То је место оснивања и некада редовног заседања Организације афричког јединства, а данас међународне организације Афричке уније. Такође, у Адис Абеби је седиште Економске комисије Уједињених нација за Африку и бројних других међународних организација.[4] Самим тим, Адис Абеба се често назива политичка престоница Африке, како због историјског, тако дипломатског и политичког значаја Африке.
Град је насељен људима из различитих делова Етиопије. Једна од већих знаменитости је и Универзитет у Адис Абеби.[6]
ГеографијаУреди
Налази се у центру земље, на висоравни између 2.300 и 2.600 метра надморске висине, што је чини највишим афричким главним градом и трећим на свету.[7] Простире се на 530 km². у граду влада тропска сува клима. За разлику од Џибутија на истоку и Судана на западу Адис Абеба има релативно пријатну температуру током целе године захваљујући својој надморској висини. Кишна сезона траје од јуна до септембра.
КлимаУреди
Највиша забележена температура од 306 °C (583 °F) била је 26. фебруара 2019, док је најнижа температура од 0 °C (32 °F) забележене више пута.[8]
Клима Адиса Абебе (1981–2010, екстреми 1898–данас) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 28,8 (83,8) |
30,6 (87,1) |
30,0 (86) |
30,2 (86,4) |
29,5 (85,1) |
29,0 (84,2) |
29,1 (84,4) |
28,0 (82,4) |
25,6 (78,1) |
27,1 (80,8) |
29,5 (85,1) |
26,5 (79,7) |
30,6 (87,1) |
Максимум, °C (°F) | 24 (75) |
24 (75) |
25 (77) |
24 (75) |
25 (77) |
23 (73) |
21 (70) |
21 (70) |
22 (72) |
23 (73) |
23 (73) |
23 (73) |
23,2 (73,6) |
Просек, °C (°F) | 16,0 (60,8) |
16,8 (62,2) |
17,8 (64) |
17,8 (64) |
18,2 (64,8) |
16,8 (62,2) |
15,5 (59,9) |
15,6 (60,1) |
16,1 (61) |
16,1 (61) |
15,4 (59,7) |
15,2 (59,4) |
16,4 (61,5) |
Минимум, °C (°F) | 8 (46) |
9 (48) |
10 (50) |
11 (52) |
11 (52) |
10 (50) |
10 (50) |
10 (50) |
10 (50) |
9 (48) |
7 (45) |
7 (45) |
9,3 (48,8) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | 0,0 (32) |
0,1 (32,2) |
0,0 (32) |
2,5 (36,5) |
4,0 (39,2) |
4,2 (39,6) |
5,4 (41,7) |
5,7 (42,3) |
3,9 (39) |
0,0 (32) |
0,0 (32) |
0,0 (32) |
0,0 (32) |
Количина кише, mm (in) | 13 (0,51) |
30 (1,18) |
58 (2,28) |
82 (3,23) |
84 (3,31) |
138 (5,43) |
280 (11,02) |
290 (11,42) |
149 (5,87) |
27 (1,06) |
7 (0,28) |
7 (0,28) |
1,165 (45,87) |
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) | 3 | 5 | 7 | 10 | 10 | 20 | 27 | 26 | 18 | 4 | 1 | 1 | 132 |
Релативна влажност, % | 52 | 51 | 53 | 59 | 55 | 68 | 78 | 80 | 75 | 57 | 53 | 53 | 62 |
Сунчани сати — месечни просек | 266,6 | 206,2 | 241,8 | 210,0 | 238,7 | 174,0 | 111,6 | 133,3 | 162,0 | 248,0 | 267,0 | 288,3 | 2.547,5 |
Сунчани сати — дневни просек | 8,6 | 7,3 | 7,8 | 7,0 | 7,7 | 5,8 | 3,6 | 4,3 | 5,4 | 8,0 | 8,9 | 9,3 | 7,0 |
Извор #1: World Meteorological Organisation (average high and low, and rainfall)[9] | |||||||||||||
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (mean temperatures 1961–1990, humidity 1951–1990, and sun 1985–1998)[10] Meteo Climat (record highs and lows)[8] |
ИсторијаУреди
Град је основао Менелик II 1886. године.[11] У мају 1936. италијанске трупе су окупирале Адис Абебу током Другог италијанско-абисинијског рата, који је постао главни град Италијанске источне Африке. Град је ослобођен маја 1941. Од 1963. у Адис Абеби се налази седиште Организације афричког јединства, која је распуштена 2002. и на њеном месту је створена Афричка унија.[11]
СтановништвоУреди
У Адис Абеби живи 80 различитих народа који говоре 80 језика. Најбројнији народи су Амхара (48,3%), Оромо (19,2%), Гураге (19,5%) и Тигре (7,5%), док остали народи чине 7,4% становништва. православци чине 82% становништва, муслимани 12,7%, протестанти 3,9%, католици 0,8%, а преосталих 0,8% чине остале религије (хиндуисти, јевреји, бахаисти, Јеховини сведоци, агностици и други).
ПривредаУреди
У Адис Абеби је највише развијена текстилна, прехрамбена и хемијска индустрија, али се производе и производи од дрвета, пластике, обућа и томе слично. Водеће националне новине се такође штампају у граду, где је сконцентрисана и већина услужних делатности. Банкарство као и осигуравајуће куће се, такође, налазе у Адис Абеби.[11]
СаобраћајУреди
Адис Абеба представља средиште националне транспортне мреже. Постоји неколико путева који повезују Адис Абебу са другим већим градовима у Етиопији. У септембру 2015. године је пуштена у рад и прва трамвајска линија у овој престоници.[12] Такође, постоји и железничка пруга која саобраћа до Џибутија. У граду се налази и међународни аеродром Боле.[11]
ЗнаменитостиУреди
Неке од знаменитости града су: Национални музеј у коме се чува 3,2 милиона стар скелет хоминида званог „Луси“[13], Национална библиотека, Етнолошки музеј који се налази у бившој палати, Музеј железнице, Музеј поште, катедрала Свети Ђорђе у којој су крунисани Заудита и Хајле Селасије[14], црква Свето Тројство у којој је сахрањен цар Хајле Селасије, палата цара Менелика у којој се налази седиште владе, палата цара Хајла Селасија која служи као резиденција председника, позориште Хагер Фикир које је прво позориште изграђено у Етиопији.
Дана 6. фебруара 2005. у Адис Абеби је одржан концерт у част шездесет година од рођења Боба Марлија на коме је присуствовало око 300.000 особа из целог света.[15]
Партнерски градовиУреди
ГалеријаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „2011 National Statistics”. Csa.gov.et. Архивирано из оригинала на датум 30. 3. 2013. Приступљено 20. 7. 2013.
- ^ "Census 2007 Tables: Addis Abeba" Архивирано 2010-11-14 на сајту Wayback Machine, Tables 2.1, 2.5, 3.1, 3.2 and 3.4. For Silt'e, the statistics of reported Shitagne speakers were used, on the assumption that this was a typographical error.
- ^ „Sub-national HDI – Area Database – Global Data Lab”. globaldatalab.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 5. 2020.
- ↑ 4,0 4,1 Зашто назив Адис Абеба?, afrolegends.com, 20. октобар 2014. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Званичан извештај пописа из 2007. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2015), Владина агенција за статистику Централне Африке, www.csa.gov.et. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Универзитет у Адис Абеби, званичан сајт
- ^ О Адис Абеби, www.nationsonline.org. Приступљено 31. августа 2016.
- ↑ 8,0 8,1 „Station Addis Abeba” (на језику: French). Météo Climat. Приступљено 31. 3. 2019.
- ^ „World Weather Information Service – Addis Ababa”. World Meteorological Organisation. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2013. Приступљено 31. 3. 2019.
- ^ „Klimatafel von Addis Abeba (Adis Ababa) / Äthiopien” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 31. 3. 2019.
- ↑ 11,0 11,1 11,2 11,3 Адис Абеба, Британика. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Адис Абеба добила прву трамвајски линију, Блиц, 20. септембар 2015. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Национални музеј, www.lonelyplanet.com. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Музеј и катедрала св. Ђорђе, www.lonelyplanet.com. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Реге фанови устаните за рођендан, Марк Лејси, Њујорк тајмс, 7. фебруар 2005. Приступљено 31. августа 2016.
ЛитератураУреди
- Pankhurst, Richard (2001). The Ethiopians: A History (Peoples of Africa). Wiley-Blackwell; New Ed edition. ISBN 0-631-22493-9.
Спољашње везеУреди
Адис Абеба на Википутовању. |