Википедија

Град-држава

независни или самостални ентитет чија се територија састоји од једног града
За административне јединице које садрже само градове погледајте страницу Независни град.

Град-држава је независан суверени град који служи као центар политичког, економског и културног живота над својом неиспрекиданом територијом.[1] Градови-државе су постојали у многим деловима света кроз историју, укључујући градове попут Рима, Картагине, Атине и Спарте и италијанских градова-држава током средњег века и ренесансног периода, попут Фиренце, Венеције, Ђенове и Милана.

Са порастом броја националних држава широм света, постоје неслагања око броја модерних градова-држава који и даље постоје; Сингапур, Монако и Ватикан су кандидати о којима се највише дискутује. Од ових, Сингапур је највећи и најмногољуднији, и углавном се сматра да је последњи прави град-држава на свету, са пуним суверенитетом, међународним границама, својом валутом, јаком војском и поприличним међународним утицајем.[2] Економист га је назвао „јединим потпуно функционалним градом-државом на свету“.[3]

Неколико несуверених градова ужива велики ниво аутономије и често се мешају са градовима-државама. Хонгконг, Макао,[4][5] и градови Уједињених Арапских Емирата — пре свега Дубаи и Абу Даби — се често погрешно називају градовима-државама.[6][7][8]

Историја

уреди

Стари и средњи век

уреди
За више информација погледајте: Списак древних грчких градова, Списак феничанских градова, Градови древног Блиског истока, Италијански градови-државе, Мајански градови, Полис и Алтепетл
 
Ограђени град Дубровник је био средиште Дубровачке републике, поморског града-државе.

У историјске градове-државе су спадали сумерски градови Урук и Ур; древни египћански градови-државе, попут Тебе и Мемфиса; феничански градови (на пример Тир и Сидон); пет филистинских градова-држава; гарамантински градови-државе; градови-државе древне Грчке (полиси попут Атине, Спарте, Тебе, и Коринта); Римска република (која је од града-државе прерасла у велико царство); италијански градови-државе од средњег века до раног модерног периода, попут Фиренце, Сијене, Фераре, Милана (који су евентуално прерасли у доминантне силе у региону) и Ђенове и Венеције, које су постале моћне таласократије; мајански и градови других култура претколумбовске Мезоамерике (укључујући градове попут Чичен Ице, Тикала, Копана и Монте Албана); градови средње Азије дуж Пута свиле; градови-државе на обали Свахили; Дубровник; Тбилиси; средњовековне руске државе попут Новгорода и Пскова;[9] слободни царски градови у деловима Европе где се углавном говорио немачки; манови (тај. mɯ̄ang) (полунезависни градови-државе у Индокини); барангај (фил. baranggay) државе на Филипинима; и многи други. Дански историчар Пол Холм је сврстао викиншке колонијалне градове у средњовековној Ирској, пре свега Краљевину Даблин, у градове-државе.[10]

На Кипру, феничанска насеобина Китион (на месту данашње Ларнаке) је била град-држава који је постојао од око 800. године пре нове ере до краја 4. века пре нове ере.

Средња Европа

уреди
 
Слободни царски градови 1792. године.

У Светом римском царству (962-1806) преко 80 слободних царских градова је уживало поприличну аутономију у средњем и раном новом веку, подупрти међународним правом након Вестфалског мира 1648. године. Неки градови-државе, попут три чланице Ханзеатске лиге — Бремена, Хамбурга и Либека — су сјединили своје економске односе са страним силама и тиме себи омогућили поприличан дипломатски утицај. Појединачни градови су често правили одбрамбене савезе са другим градовима или са оближњим државама, на пример Ханзеатска лига (1358 — 17. век), Швапска лига градова (1331 — 1389), Декапол (1354 — 1679) у Алзасу, или Стара швајцарска конфедерација (око 1300 — 1798). Швајцарски кантони Цирих, Берн, Луцерн, Фрибур, Золотурн, Базел, Шафхаузен, и Женева су прво били градови-државе.

Након распада Светог римског царства 1806. године, неки градови — тада чланови разних конфедерација — званично постају суверени градови-државе, попут Слободног ханзеатског града Бремена (1806 — 1811 и опет 1813 — 1871), Слободног града Франкфурта (1815 — 1866), Слободног и ханзеатског града Хамбурга (1806 — 1811 и опет 1814 — 1871), Слободног и ханзеатског града Либека (1806 — 1811 и опет 1813 — 1871), и Слободног града Кракова (1815 — 1846). Под владавином Хабзбурга, град Ријека је имао је имао статус „посебног тела“ (лат. corpus separatum) од 1779. до 1919. године, који — иако није чинио град сувереним и независним — му је давао многе атрибуте града-државе.

Италија

уреди
Главни чланак: Италијански градови-државе
Види још: Средњовековна комуна, Ломбардска лига, Поморске републике и Сињорија
 
Италија 1494. године, након Лодског мира.

У северној и средњој Италији током средњег века и ренесансног периода, градови-државе — са територијама разних величина — су постали стандардна форма државе. Неки од њих, упркос свом дефакто независном статусу, су формално били део Светог римског царства. Током периода градова-држава, од 11. то 15. века, истакли су се импресивни економски развој, трговина, производња и трговачки капитализам, заједно са растућом урбанизацијом, са импресивним утицајем по свету Медитерана а и остатку Европе. Током овог периода, већином градова-држава је владала мала група људи, попут сињорије, или династија, попут династија Гонзага и Сфорца.[11]

Примери италијанских градова-држава током средњег века и ренесансног периода

уреди

Југоисточна Азија

уреди

Кроз историју Индокине, аристократске групе, будистичке вође и други су организовали насеља у аутономне или полуаутономне градове-државе. Ови градови-државе су се звали манови (тај. mɯ̄ang), и углавном су били у трибутарном односу који се данас описује као мандала или преклапајући суверенитет, где су мањи градови-државе давали данак већим градовима-државама, који су давали данак још већим градовима-државама — све до регионалних сила попут Ајутаје, Багана, Бангкока и других градова који су служили као средишта краљевских породица југоисточне Азије. Овај систем је постојао до 19. века, када су европске силе колонизовале регион. Сиам, регионална сила у том периоду, је морао да дефинише своје територије током преговора са европским силама, па је влада Сиама успоставила систем националних држава, припојила себи градове који су јој плаћали данак (Лан Санг, Камбоџа и неки малајски градови) и укинула систем манова и плаћања данка.[13][14][15]

У раној историји Филипина, барангај (фил. baranggay) је била сложена социополитичка јединица коју су експерти кроз историју[16] сматрали доминантним шаблоном организације међу разним народима Филипинског архипелага.[17] Ове социополитичке јединице су се некад називале барангај државама, али је за њих прикладнији технички термин политија.[17][18] Извори указују на то да су ови градови-државе имали поприличан ниво независности и да су њима владали датуи, раџе и султани.[19] Рани летописци[20] су забележили да се име ових држава развило од речи балангај, која се односи на чамац направљен од дасака који су често користиле разне културе на Филипинском архипелагу пре доласка европских колонизатора.[17]

Градови 20. века под међународним надзором

уреди

Данциг

уреди
Главни чланак: Слободан град Данциг

Слободан град Данциг је био полуаутономни град-држава који је постојао између 1920. и 1939. године, и састојао се од балтичког лучког града Данцига (данас Гдањск у Пољској) и скоро 200 других мањих градова у околним подручјима. Настао је 15. новембра 1920. године[21][22], под условима из артикла 100 (одељак XI трећег дела) Версајског мира закљученог 1919. године након краја Првог светског рата.

Ријека

уреди
Главни чланак: Слободна Држава Ријека

Након дужег периода где је град Ријека имао поприличну аутономију под владавином Хабзбурга (видети Corpus separatum (Ријека)), Слободна Држава Ријека је проглашена потпуно независном државом и постојала је између 1920. и 1924. године. Њену територију од 28 квадратних километара (11 квадратних миља) су сачињавали град Ријека (данас у Хрватској, пре Другог светског рата се звао Фјуме (итал. Fiume, „река“ на италијанском)) и рурална околина северно од њега, док је коридор западно од града повезивао државу са Италијом.

Јерусалим

уреди
Главни чланак: Corpus separatum (Јерусалим)

Под планом Уједињених нација за поделу Палестине 1947. године, Палестина под британским мандатом је требало да се подели на три државе: јеврејска држава Израел, арапска држава Палестина и посебно тело (лат. corpus separatum) које би сачињавао град-држава Јерусалим под контролом Старатељског савета Уједињених нација. Иако је план имао делимичну међународну подршку и ОУН га је прихватила (и и даље званично има став да Јерусалим треба да буде под овим режимом), имплементација плана је пропала када је Палестински рат 1947—1949. почео са грађанским ратом у Мандатној Палестини 1947—1948. године, што је на крају довело до поделе Јерусалима на Источни Јерусалим и Западни Јерусалим. Израел је евентуално успоставио контролу над Источним Јерусалимом током Шестодневног рата, 1967. године.

Мемелбург

уреди
Главни чланак: Територија Мемелбурга

Клајпедски округ или Територија Мемелбурга је дефинисан Версајским миром и стављен под управу Већа Амбасадора. Територија Мемелбурга је требало да остане под управом Лиге народа до дана када ће грађанима округа бити дозвољено да гласају за или против враћања округа Немачкој. Тада већински етнички немачку Територију Мемелбург (Литванци из Пруске и Мемелбуржани су сачињавали остале етничке групе), смештену између реке и истоименог града, је окупирала Литванија у Клајпедској побуни 1923. године.

Османско царство

уреди

Неки предлози за поделу Османског царства су предвиђали међународне зоне код Истанбула/Константинопоља или код ширих турских мореуза (Босфор и Дарданели),[23] а потенцијално и код Измира/Смирне.[24] Иако су Савезници у Првом светском рату окупирали оба града након примирја са Мудроса 1918. године, окупација Константинопоља коју су предводили Британци је признала Турску дејуре сувереност, док је грчка окупација Смирне била анексација у покушају. Лозански мир је поново успоставио турску контролу над оба подручја, 1923. године.

Шангај

уреди
Главни чланак: Шангајско међународно насеље

Шангајско међународно насеље (1845-1943) је била међународна зона са својим законским системом, поштанском службом, и валутом.

Тангер

уреди
Главни чланак: Међународна зона у Тангеру

Међународна зона у Тангеру у северној Африци је имала површину од 373 квадратна километра (144 квадратне миље). Прво је била под заједничком управом Француске, Шпаније и Уједињеног Краљевства, а након тога и Португала, Италије, Белгије, Холандије, Шведске, и Сједињених Америчких Држава. Међународна зона је прво била део Марока, па је онда постала француско-шпански протекторат од 1923. до 29. октобра 1956. године, када је опет постала део Марока.

Трст

уреди
Главни чланак: Слободна Територија Трста

Слободна Територија Трста је била независна територија смештена у средњој Европи, између северне Италије и Југославије, под директном одговорношћу Савета безбедности Уједињених нација након Другог светског рата, од 1947. до 1954. године. ОУН је покушала да претвори Слободну Територију Трста у град-државу, али територија никад није добила праву независност и подељена је између Италије и Југославије 1954. године.

Западни Берлин

уреди

Западни Берлин, иако није имао суверенитет, је функционисао од 1948. до 1990. године као град који није припадао ниједној држави, већ је био под контролом Западних Савезника. Они су дозволили — упркос својој власти као окупатори — да град своју унутрашњу администрацију води као држава која је истовремено и град, званично са именом Берлин (Западни). Иако је Западни Берлин имао блиске односе са Западном Немачком, он никада није постао званичан део исте.

Модерни градови-државе

уреди

Ватикан

уреди
Главни чланак: Ватикан
 
Ватикан, град-држава познат по томе што је најмања држава на свету.

До септембра 1870. године, град Рим је био под контролом папе као део Папске државе. Када је краљ Виторио Емануеле II заузео град 1870. године, папа Пије IX је одбио да призна новонасталу Краљевину Италију.

Пошто није могао да путује без да практично призна ауторитет краља, Пије IX и његови наследници су тврдили да су „затвореници у Ватикану“, којима је било онемогућено да напуштају 0,44 квадратна километра (0,17 квадратних миља) широку папску енклаву чим су се попели на папски престо.

Овај проблем је решен 1929. године Латеранским споразумом, који је италијански диктатор Бенито Мусолини склопио између краља Виториа Емануела III и папе Пија XI. Под овим споразумима, Ватикан је признат као независна држава, са папом као њеним владаром. Ватикан има своје држављанство, дипломатски кор, заставу и поштанске марке. Са мање од 1.000 становника (углавном свештених лица), Ватикан је далеко најмања суверена држава на свету.

 
Монако, познат по свом казину, племству и сликовитој луци.
 
Сингапур, модерни град-држава и острвска држава.

Монако

уреди
Главни чланак: Монако

Кнежевина Монако је врло мали независни град-држава који се граничи са Француском. Монако Вил (древни утврђени град) и позната област Монака, Монте Карло, су четврти једне урбане зоне, а не засебни градови, иако су били три одвојене општине (комуне) до 1917. године. Кнежевина Монако и град Монако (сваки са засебним моћима) владају истом територијом. Иако Монако има малу војску, углавном за церемонијалне сврхе, ипак мора да се ослања на Француску за одбрану од потенцијалних агресора.

Сингапур

уреди
Главни чланак: Сингапур

Сингапур је острвски град-држава у југоисточној Азији који се граничи са Малезијом на северу и Индонезијом на југу. Шест милиона људи живи и ради на 728.3 квадратних километара (281.2 квадратних миља),[25] чинећи Сингапур другом најгушће насељеном државом на свету, иза Монака. Сингапур је две године био једна од четрнаест савезних држава које су чиниле Малезију док није избачен из федерације 1965. године, што га је учинило независном републиком, градом и сувереном државом. Економист га је назвао „јединим потпуно функционалним градом-државом на свету“.[3] Конкретно, Сингапур има своју валуту, велики комерцијални аеродром, једну од најпрометнијих претоварних поморских лука на свету, и потпуно опремљену војску за чување суверенитета државе од потенцијалних агресора у региону.[3][26][27] WorldAtlas је назвао Сингапур јединим острвским градом-државом.[28]

Државе са сличним карактеристикама

уреди

Неколико мањих држава има многе карактеристике градова-држава, и понекад се ове државе називају модерним градовима-државама. Луксембург, Џибути,[29] Катар,[30][31] Брунеј,[6] Кувајт,[6][30][32] Бахреин[6][30] и Малта[33][34][35] су сваки политички и економски усредсређени на један град; у случају Луксембурга, Џибутија и Кувајта, овај примарни град је толико доминантан да је његова држава названа по њему. Ове државе не спадају у праве градове-државе попут Сингапура пошто садрже своје примарне градове (попут града Луксембурга) и неколико околних градова и мањих насеља (попут Еш сир Алзета и десет других градова у Луксембургу) са аутономним општинским властима, а могу и да садрже велика рурална подручја (попут слабо насељене Ејслек шуме у северном Луксембургу).

Понекад, микродржаве са великом густином насељености попут Сан Марина се називају градовима-државама, иако немају велики урбани центар.[6][7][36]

Несуверени градови-државе

уреди
 
Град Хонгконг ужива висок ниво аутономије и некад се назива градом-државом.

Неки градови или урбани центри, иако нису суверене државе, могу бити савезне државе у саставу федерације, или да уживају висок ниво аутономије. Због тога, они функционишу као „градови-државе“ у оквиру суверене државе којој припадају. Историчар Могенс Херман Хансен описује овај аспект самоуправе као: „Град-држава је самоуправна, али не нужно независна, политичка јединица“.[6]

Неки несуверени градови који имају висок ниво аутономије, и описивани су као градови-државе, су:

 
Град Базел, који се налази на Рајни, је историјски град-држава и швајцарски кантон.

Неки градови који су савезне државе у саставу федерације, и тако се могу прецизно описати као несуверени градови-државе са високим нивоом аутономије, су:

Предложени градови-државе

уреди
Главни чланак: Урбана сецесија

Суверена Држава Бекташијског Реда

уреди
Главни чланак: Суверена Држава Бекташијског Реда

Суверена Држава Бекташијског Реда је предложени град-држава у Тирани, престоници Албаније, која би била основана уколико би је прихватили Парламент Албаније и национални референдум.[44] Држава, којом би владао Бекташијски Ред, би имала сличну организацију као Ватикан. Ову идеју су предложили албански премијер Еди Рама и вођа Бекташијског Реда Баба Монди у нади да ће им суверенитет помоћи у промовисању умерених муслиманских вредности уместо радикалних идеологија. Суверена Држава Бекташијског Реда би била окружена предграђима источне Тиране и била би најмања држава на свету.

Лондон

уреди
Главни чланак: Независност Лондона

Покрет за независност Лондона тражи Лондон као град-државу који би био независан од Уједињеног Краљевства.[45]

Хонгконг

уреди

Независност Хонгконга је идеја о Хонгконгу као независној држави, одвојеној од Народне Републике Кине (НР Кина). Хонгконг је специјални административни регион (САР) Кине и због тога му је додељен висок ниво дејуре аутономије, према Члану 2 Основног Закона Хонгконга, ратификованог под Кинеско-британском заједничком декларацијом. Од предаје Хонгконга од стране Уједињеног Краљевства НР Кини 1997. године, растући број грађана Хонгконга бива забринут због онога што они виде као Пекингово задирање у слободе територије и неуспех владе Хонгконга да обезбеди „истинску демократију“. Залагање за независност Хонгконга је постало противзаконито након доношења Закона о националној безбедности Хонгконга 2020. године.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „city-state | Definition, History, & Facts” [Град-држава | Дефиниција, Историја и Чињенице]. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 19. 04. 2020. 
  2. ^ Брајмлоу, Бен. „How a tiny city-state became a military powerhouse with the best air force and navy in Southeast Asia” [Како је мали град-држава постао војна сила са најбољим ваздухопловством и морнарицом у југоисточној Азији]. Business Insider [Бизнис Инсајдер] (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 4. 2018. г. Приступљено 2020-10-15. 
  3. ^ а б в Лонг, Сајмон (18. 7. 2015). „The Singapore exception” [Изузетак Сингапура] (PDF). The Economist (на језику: енглески). Архивирано (PDF) из оригинала 25. 11. 2023. г. 
  4. ^ „City-states never disappeared: Hamburg, Hong Kong, Singapore” [Градови-државе никад нису нестали: Хамбург, Хонгконг, Сингапур]. Tomorrow.Mag (на језику: енглески). 06. 09. 2019. Архивирано из оригинала 24. 9. 2020. г. Приступљено 2020-10-15. 
  5. ^ „Capital Facts for Hong Kong” [Чињенице о главном граду за Хонгконг]. World's Capital Cities [Светске Престонице] (на језику: енглески). 2020-09-16. Архивирано из оригинала 23. 4. 2021. г. Приступљено 2020-10-15. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж Хансен, Могенс. 2000. "Увод: Концепти Града-државе и Културе Градова-држава." у Упоредна Студија Тридесет Култура Градова-држава, Копенхаген: Копенхаген Полис Центар. Стр. 19 (на енглеском)
  7. ^ а б Паркер, Џефри. 2005. Суверени Град: Град-држава Кроз Историју Архивирано 2022-12-15 на сајту Wayback Machine Чикаго: Штампа Универзитета у Чикагу. ISBN 9781861892195. doi:10.2747/0272-3638.28.4.398. (на енглеском)
  8. ^ Kotkin, Joel. 2010. "A New Era for the City-State?" In Forbes. (Коткин, Џоел. 2010. „Нова ера за градове-државе?“ У Форбсу.) (на енглеском)
  9. ^ Алкок, Антони Евелин (1998). A short history of Europe: from the Greeks and Romans to the present day [Кратка историја Европе: од Грка и Римљана до данашњег дана] (на језику: енглески). Хаундмилс: MacMillan [МекМилан]. стр. 84. ISBN 978-0-333-64830-8. 
  10. ^ Холм, Пол, "Викиншки Даблин и концепт града-државе: Параметри и значај хиберно-нордијског насељавања" (Испитаник: Donnchadh Ó Corráin), у Могенс Херман Хансен (ед.), Упоредна студија тридесет култура градова-држава Архивирано 21 јун 2013 на сајту Wayback Machine. Данска: Специјална штампарска компанија Виборг. (Универзитет у Копенхагену, Полис центар). 2000. стр. 251–62. (на енглеском)
  11. ^ „Italy - Italy in the 14th and 15th centuries” [Италија – Италија у 14. и 15. веку]. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 2. 2008. г. Приступљено 2021-05-12. 
  12. ^ Хејни, Џон (1987). Cesare Borgia [Чезаре Борџија]. Светски лидери прошли и тренутни (на језику: енглески). Њу Јорк: Челзи Хаус. стр. 74. ISBN 9780877545958. Приступљено 4. 10. 2020. „[...] the duchy of Ferrara — a small but strategically important city-state situated between Venice and the Romagna. [[...]војводство Ферара — мали али стратешки битан град-држава смештен између Венеције и Ромање.]” 
  13. ^ Скот, Џејмс К. (2009). The Art of Not Being Governed: An Anarchist History of Upland Southeast Asia  [Уметност Слободе: Анархистичка Историја Горње Југоисточне Азије]. Јејл пољопривредне студије (на језику: енглески). Yale University Press [Штампа Универзитета Јејл]. ISBN 9780300156522. Приступљено 2017-10-08. 
  14. ^ Виничакул, Тонгчаи. 1997. Мапирани Сиам: Историја Гео-Тела Од Нације. Хонолулу: Штампа Универзитета Хаваји (на енглеском
  15. ^ Бејкер, Крис и Пасук Фонгпаичит. 2009. Историја Тајланда: 2. ед. Сиднеј: Штампа Универзитета Кембриџ (на енглеском)
  16. ^ Кезон, Маноло (2017-10-02). „The Explainer: Bamboozled by the barangay” [Објашњавач: Збуњени од стране барангаја]. ABS-CBN News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2017-10-02. г. Приступљено 2017-10-04. 
  17. ^ а б в Јункер, Лаура Ли (2000). Raiding, Trading, and Feasting: The Political Economy of Philippine Chiefdoms [Пљачкање, Трговина и Гозбе: Политичка Економија Племена Филипина] (на језику: енглески). Ateneo de Manila University Press [Штампа Универзитета Атенео де Манила]. стр. 74, 130. ISBN 9789715503471.  ISBN 971-550-347-0, ISBN 978-971-550-347-1.
  18. ^ Џанкер, Лаура Ли (1990). „The Organization of Intra-Regional and Long-Distance Trade in Pre-Hispanic Philippine Complex Societies” [Организација Интра-Регионалне и Далеке Трговине у Комплексним Друштвима Филипина Пре Шпаније]. Asian Perspectives [Азијске Перспективе] (на језику: енглески). 29 (2): 167—209. 
  19. ^ Карли, Мајкл; Смит, Хари (5. 11. 2013). Urban Development and Civil Society: The Role of Communities in Sustainable Cities [Урбани Развој и Грађанско Друштво: Улога Заједнице у Одрживим Градовима] (на језику: енглески). Routledge [Роутлеџ]. ISBN 9781134200504. Архивирано из оригинала 4. 2. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018 — преко Google Books. 
  20. ^ Пласенциа, Фреј Хуан де (1589). „Customs of the Tagalogs” [Обичаји Тагала] (на језику: шпански). Нагкарлан, Лагуна, Филипини. Архивирано из оригинала 23. 1. 2009. г. 
  21. ^ Лоев, Питер Оливер (фебруар 2011). Danzig – Biographie einer Stadt [Гдањск – Биографија града] (на језику: немачки). C.H. Beck. стр. 189. ISBN 978-3-406-60587-1. Архивирано из оригинала 30. 3. 2023. г. Приступљено 24. 5. 2020. 
  22. ^ Самерски, Стефан (2003). Das Bistum Danzig in Lebensbildern [Епархија Гдањск у Сликама] (на језику: немачки). LIT Verlag. стр. 8. ISBN 3-8258-6284-4. Архивирано из оригинала 30. 3. 2023. г. Приступљено 24. 5. 2020. 
  23. ^ Бенет, Џ. (9. 8. 1995). British Foreign Policy during the Curzon Period, 1919–24 [Британска Спољашња Политика током Керзонског Периода] (на језику: енглески). Springer. стр. 80. ISBN 978-0-230-37735-6. 
    • Стивенс, Харолд Реј (2006). „Conrad, Geopolitics, and "The Future of Constantinople"” [Конрад, Геополитика и „Будућност Цариграда“]. The Conradian (на језику: енглески). 31 (2): 15—27. ISSN 0951-2314. JSTOR 20873573. 
    • „Constantinople as a Free City” [Цариград као Слободни Град]. The Literary Digest (на језику: енглески). Њу Јорк: Funk & Wagnalls. 71 (1650): 19. 3. 12. 1921. 
    • Хелмрајх, Пол К. (1974). From Paris to Sèvres: the partition of the Ottoman Empire at the Peace Conference of 1919–1920 [Од Париза до Севра: подела Османског царства на Мировној Конференцији 1919-1920. године] (на језику: енглески). Коламбус, Охајо: Ohio State University Press. стр. 22—23, 40, 44, 154—155, 189—190. ISBN 978-0-8142-0170-1. 
  24. ^ Тусан, Мишел (15. 6. 2023). The Last Treaty: Lausanne and the End of the First World War in the Middle East [Последњи Споразум: Лозана и Крај Првог Светског Рата на Блиском Истоку] (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 155. ISBN 978-1-009-37108-7. 
  25. ^ „Environment” [Животна средина]. Singstat (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 7. 2019. г. Приступљено 21. 2. 2021. 
  26. ^ Оливер, Роберт Т. (1989). Leadership in Asia : persuasive communication in the making of nations [Лидерство у Азији: убедљива комуникација у стварању нација] (на језику: енглески). Њуарк, Делавер: University of Delaware Press. стр. 200. ISBN 087413353X. 
  27. ^ Куах, Јустон (30. 7. 2015). Singapore 2065 : leading insights on economy and environment from 50 Singapore icons and beyond [Сингапур 2065: Водећи увиди о економији и животној средини од 50 сингапурских икона и шире] (на језику: енглески). Сунгапур: World Scientific Publishing Co. Pte. Ltd. ISBN 978-9814663397. 
  28. ^ „Cities That Are Also Sovereign States” [Градови Који Су Такође Суверене Државе]. WorldAtlas (на језику: енглески). 15. 8. 2020. Приступљено 2024-11-12. „Singapore is the only island city-state in the world and is home to some of the richest people in the world. [Сингапур је једини острвски град-држава на свету и дом је неким од најбогатијих људи на свету.]” 
  29. ^ "Foreign Operations, Export Financing, and Related Programs, Volume 2." Архивирано 2023-04-09 на сајту Wayback Machine Одбор за апроприације Представничког дома Сједињених Америчких Држава. Пододбор за Спољашње Операције, Финансирање Извоза и Повезане Програме. 15. 4. 1992. Стр. 239: "Република Џибути је практично град-држава, са мало природних ресурса, малим бројем обучених радника, без сталних токова воде и са јако мало обрадиве земље. Око 75% становништва живи у главном граду, чија је економија усредсређена на луку, аеродром, железницу, француски гарнизон, и поновни извоз потрошачких добара." (на енглеском)
  30. ^ а б в Паркер, Џефри. 2005. Суверени Град: Град-држава Кроз Историју Чикаго: Штампа Универзитета у Чикагу. стр. 219 (на енглеском)
  31. ^ Робертс, Дејвид. 2014. Катар: Обезбеђивање Глобалних Амбиција Града-државе. Лондон: C Hurst & Co Publishers Ltd. (на енглеском)
  32. ^ Ел-Катири, Лаура, Басам Фатух и Пол Сигал. 2011 Анатомија државе благостања засноване на нафти: дистрибуција најма у Кувајту. Град Кувајт: Програм Кувајта за Развој, Управљање и Глобализацију међу Заливским Државама (на енглеском)
  33. ^ „The emblem of Malta, Department of Information, Official Website of President of Malta” [Емблем Малте, Министарство Информисања, Званични Вебсајт Председника Малте] (на језику: енглески). Doi.gov.mt. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2013. 
  34. ^ „Draft National Strategy for the Cultural and Creative Industries – Creative Malta” [Нацрт Националне Стратегије за Културну и Креативну Индустрију – Креативна Малта] (на језику: енглески). Creativemalta.gov.mt. Архивирано из оригинала 28. 7. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2013. 
  35. ^ „Malta” [Малта]. Европска централна банка (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  36. ^ Могенс, Хансен. 2002. Упоредна Студија Шест Култура Градова-држава: Истраживање стр. 91 (на енглеском)
  37. ^ Lulat, Y. G.-M. (2015). A History of African Higher Education from Antiquity to the Present [Историја Вишег Образовања у Африци од Антике до Данашњости] (на језику: енглески). Greenwood Publishing. стр. 197. ISBN 9780313320613. Архивирано из оригинала 2. 11. 2017. г. 
  38. ^ Europe Since 1945: An Encyclopedia [Европа од 1945. године: Енциклопедија], Bernard A. Cook, стр.506, ISBN 0815313365 [1] Архивирано 2023-04-09 на сајту Wayback Machine (на енглеском)
  39. ^ „Qué dice la Ley Cafiero” [Шта каже Кафијеров Закон] (на језику: шпански). Infobae.com. Архивирано из оригинала 28. 3. 2012. г. Приступљено 2. 5. 2012. 
  40. ^ City of Vienna, "From the Capital of the Austro-Hungarian Empire to the Capital of the Republic - History of Vienna" [Град Беч “Од Престонице Аустроугарског Царства до Престонице Републике – Историја Беча“]. Архивирано 2023-04-14 на сајту Wayback Machine, преузето 17. 5. 2010. (на енглеском)
  41. ^ „Constitution of Mexico City” [Устав Града Мексика] (PDF) (на језику: шпански). Gobierno de la Ciudad de México. Архивирано (PDF) из оригинала 15. 7. 2022. г. Приступљено 8. 2. 2021. 
  42. ^ Kremlin.ru. Договор между Российской Федерацией и Республикой Крым о принятии в Российскую Федерацию Республики Крым и образовании в составе Российской Федерации новых субъектов Архивирано 19 март 2015 на сајту Wayback Machine (Споразум узмеђу Руске Федерације и Републике Крим о Улазу Републике Крим у Руску Федерацију и о Успостављању Нових Административних Јединица унутар Руске Федерације) (на руском)
  43. ^ Кантон Базел-град Архивирано 2020-01-23 на сајту Wayback Machine Добродошлица (на енглеском)
  44. ^ Хигенс, Ендру (21. 9. 2024). „Albania Is Planning a New Muslim State Inside Its Capital” [Албанија Планира Стварање Нове Муслиманске Државе Унутар Своје Престонице]. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 9. 2024. г. Приступљено 21. 9. 2024. 
  45. ^ „'Londependence' May Be a Dream, but More Autonomy for the City Is Not” ['Лондонезависност' Можда Јесте Сан, али Више Аутономије за Град Није]. The New York Times (на језику: енглески). 28. 6. 2016. Архивирано из оригинала 21. 3. 2017. г. Приступљено 2. 3. 2017. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Град-држава&oldid=29361223”