Макао
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Макао (кин. 澳门; порт. Macau), званично Макао специјална административна област Народне Републике Кине (кинески: 中華人民共和國澳門特別行政區 
кинески-мандарински (помоћ·инфо), кинески-кантонски (помоћ·инфо); португалски: Região Administrativa Especial de Macau da República Popular da China португалски (помоћ·инфо)), административни део Португалије до 1999. године, Макао је најстарија европска колонија у Кини, још од шеснаестог века (1557). Макао је од 1999. једна од две специјалне административне области у Кини, поред Хонгконга. Становници Макаоа углавном говоре кантонски кинески. Мандарински кинески, португалски и енглески су такође у употреби.
| Макао специјална административна област Народне Републике Кине 中華人民共和國澳門特別行政區 (кинески)Região Administrativa Especial de Macau da República Popular da China (португалски)[note 1] | |
|---|---|
Крилатица: нема | |
Химна: Марш добровољаца | |
.svg) | |
| Главни град | нема |
| Службени језик | кинески[а] и португалски |
| Владавина | |
| Представник | Едмунд Хо |
| Председник Владе | Едмунд Хо |
| Историја | |
| Независност | 1557. (окупирано од Португалије) 13. август 1862. (колонија Португалије) 20. децембар 1999. (предано Народној Републици Кини) |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 28,2 km2 (није уврштена) |
| — вода (%) | 0 |
| Становништво | |
| — 2013.[2] | 607.500 (168) |
| — густина | 21.542,55 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | Макауска патака |
| — стоти део валуте | 100 авос |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +8 |
| Интернет домен | .mo |
| Позивни број | +853 |
Макао је богат споменицима из колонијалног доба. Главни извори прихода су туризам (године 2000. било је 8 милиона посетилаца) и игре на срећу, због чега Макао зову „Монте Карло истока“. Најпопуларнија игра је Паи Гоу, врста кинеских домина. У оближњем Хонгконгу, као и у Кини, коцкање је забрањено. Године 2004, област је зарадила 5 милијарди америчких долара од игара на срећу. По томе се Макао изједначио са Лас Вегасом. Град је такође познат по ауто-тркама које се одржавају сваке године у новембру. Такође, сваке године се одржава такмичење ватромета у којем учествују бројне земље света. За време такмичења сваке суботе се представљају по две државе.
У Макау је коцкање тренутно у великој експанзији, јер је од скора дозвољено и компаније из Лас Вегаса отварају казина. Казино „The Venetian“, који је отворен 2007, је 6. зграда а највећи казино на свету по површини. С обзиром на то да у остатку Кине коцкање није дозвољено ово је основна привредна грана овог града, па су укупни приходи од коцкања више од седам пута већи него у Лас Вегасу.[3]
ЕтимологијаУреди
Сматра се да име „Макао” тј. Макау (португалски изговор поМФА: [mɐ.'kaw]) долази од имена храма A-Ma (Templo de A-Má, 媽閣廟, кантонски: Māgok Miuh) који је изграђен 1448. и посвећен богињи морепловаца и рибара. Неколико стотина година након изградње храма, дошли су Португалци и питали локално становништво за име мјеста, на шта су они одговорили да се мјесто назвало по заливу A-Ma (A-Ma-Gao).[4] Полуострво је тако названо, а име Амагао је у модерни језик уведен као Макау.
ИсторијаУреди
Историја Макаоа сеже у Ћин династију (221-206 п. н. е.), када је регион који се сада зове Макао налазио под надлежношћу Паниу рејона, префектуре Нанхаи (модерни Гуангдунг). Први кинески становници овог подручја били су људи који су тражили уточиште у Макаоу за вријеме инвазије Монгола током династије Јужни Сунг.[5] Током династије Минг (1368—1644), рибари су мигрирали у Макао из Гуандонга и Фуђена. Староседеоци су се звали Танака или људи у чамцима.
Макао се није развио као веће насеље док Португал није стигао у 16. вијеку. 1513. године Жоржи Алвареш је постао први Португалац који је дошао у Кину. 1535. португалски трговци су стекли право на усидре бродове у Макаовим лукама и обављају трговинске дјелатности, али не и право да остану на копну.[6] Између 1552. и 1553. године добили су привремену дозволу за подизање складишта на копну, како би могли да осуше робу која се уквасила морском водом; они су убрзо изградили примитивне камене куће око тог подручја, сада познатог као Нам Ван.[7]
ГеографијаУреди
Макао се налази 60 km југозападно од Хонгконгa и 145 km од Гуангџоа. Састоји се од полуострва Макао, и острва Таипа и Колоане која су спојена земљом која је узета од мора. Полуострво обликује естуар Бисерна река на истоку и Кси Западна ријека на западу.[8] Граничи се са са Посебном економског зоном Џухај у копненој Кини. Полуострво Макао је првобитно било острво, али с временом копнена маса је повезана уским слојем. У 17. веку, људским дјеловањем Макао је трансформисан у полуострво. Због густе градске инфраструктуре у Макаоу нема обрадиве површина, пашњака или шума. Због ове чињенице, људи у Макаоу су увек гледали на море као средство преживљавања.
КлимаУреди
У Макау влада влажна суптропска клима на коју утичу сезонски монсуни, па стога постоји значајна разлика између љетне и зимске температуре. Просечна годишња температура у Макау је 22,7 °C.[9] Јул је најтоплији месец у години, са месечним просеком од 28,6 °C, а дневне температуре су обично изнад 30 °C. Најхладнији мјесец у години је јануар, са просеком од 14,5 °C, а повремено температура пада испод 10 °C. Због тога што се налази у обалном подручју јужне Кине, има обилне падавине са годишњим просеком од 2.030 милиметара. Зиме су суве, због монсуна из континенталне Кине. Влажност је висока, а просек варира између 75% и 90%.[10]
| Клима (Макао) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Средњи максимум, °C (°F) | 17,7 (63,9) |
17,7 (63,9) |
20,7 (69,3) |
24,5 (76,1) |
28,1 (82,6) |
30,3 (86,5) |
31,5 (88,7) |
31,2 (88,2) |
30,0 (86) |
27,4 (81,3) |
23,4 (74,1) |
19,6 (67,3) |
25,2 (77,4) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 12,2 (54) |
13,1 (55,6) |
16,2 (61,2) |
20,2 (68,4) |
23,6 (74,5) |
25,7 (78,3) |
26,3 (79,3) |
26,0 (78,8) |
24,9 (76,8) |
22,3 (72,1) |
17,8 (64) |
13,8 (56,8) |
20,2 (68,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 32,4 (12,76) |
58,8 (23,15) |
82,5 (32,48) |
217,4 (85,59) |
361,9 (142,48) |
339,7 (133,74) |
289,8 (114,09) |
351,6 (138,43) |
194,1 (76,42) |
116,9 (46,02) |
42,6 (16,77) |
35,2 (13,86) |
2,122 (0,8354) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
СтановништвоУреди
Према процени, у граду је 2009. живело 507.799 становника.
| 1990. | 2000. | 2009 |
|---|---|---|
| 355.693[11] | 433.337[11] | 507.799[11] |
Види јошУреди
НапоменеУреди
- ^ Ово је службени опћеприхваћени превод текста на макаоском регионалном грбу, текста темељног закона Макаоа и службеној страници владе Макаоа,[1] премда је такође прихватљиво и „Макао специјална административна регија Народне Републике Кине“ (Hong Kong Special Administrative Region).
- ^ Обично се говори на кантонском кинеском, а алтернативно на стандардном кинеском.
РеференцеУреди
- ^ „GovMO: Residents”. Macau Government. Приступљено 29. 9. 2010.
- ^ Национална агенција за статистику
- ^ „Kineski grad Makao ima rekordnu zaradu od kockanja na svetu”. Новости. 2. 1. 2014. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ Wu, Z., and G. Jin. "The evolution of spellings of ‘Macau’: An examination of early Portuguese and Western archival materials." Макао - културна интеракција и литерарна репрезентација (2014): 3-11.
- ^ „The entry "Macau history" in Macau Encyclopedia” (на језику: Chinese). Macau Foundation. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 2. 1. 2008.
- ^ Fung 1999, pp. 5–6.
- ^ Fung 1999, p. 7.
- ^ „Macau Geography”. AsiaRooms.com. Архивирано из оригинала 12. 01. 2008. г. Приступљено 6. 1. 2008.
- ^ „100 years of Macau Climate”. Macao Meteorological and Geophysical Bureau. Архивирано из оригинала 10. 1. 2011. г. Приступљено 15. 2. 2011.
- ^ „Macau Climate, Temp, Rainfall and Humidity”. Nexus Business Media Limited. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 6. 1. 2008.
- ^ а б в „China: largest cities and towns and statistics of their population”. www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г.
ЛитератураУреди
- Fung, Bong Yin (1999). Macau: A General Introduction (на језику: Кинеском). Joint Publishing (H.K.) Co. Ltd. ISBN 978-962-04-1642-2.
