Лас Вегас
енгл. Las Vegas
Las Vegas strip.jpg
Јужни део „Стрипа“
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Сједињене Америчке Државе
Савезна држава Невада
ОкругКларк
Основан1847.
Статус града15. мај 1905.
Становништво
Становништво
 — 2010.596.424
 — густина1.659 ст./km2
Агломерација1.951.269
Географске карактеристике
Координате36° 10′ 24″ СГШ; 115° 10′ 00″ ЗГД / 36.173333° СГШ; 115.166667° ЗГД / 36.173333; -115.166667
Временска зонаUTC-8
Апс. висина610 m
Површина340,26[1] km2
 — копно340 km2
 — вода0.26 km2
Лас Вегас на мапи Nevada
Лас Вегас
Лас Вегас
Лас Вегас на мапи Nevada
Остали подаци
ГрадоначелникКеролин Џ. Гудмен
ФИПС код32-40000
ГНИС код0847388
Веб-сајт
www.lasvegasnevada.gov

Лас Вегас (познат и као „Вегас",[2] „град греха”, „град светла”, „коцкарска престоница света”,[3] „светска престоница забаве”, „престоница других шанси ”,[4] „светска престоница бракова”, „сребрни град”, „америчко игралиште”) један је од најпознатијих градова државе Неваде, као и Сједињених Држава.

Важи за град непрестане забаве и коцке. Настао је 1905. године, а звање града је добио 1911. Најпознатија улица у Вегасу је Лас Вегас булевар, познатији као „Стрип“, дуг чак 6,4 km. У овој улици се налази највећи број казина, хотела, дискотека и ресторана. Први казино саграђен у овој улици је казино Pair-o-Dice Club, што се може превести као Пар коцкица или као Рајски Клуб.

Према попису из 2010. године, Лас Вегас има 596.424 становника.

ГеографијаУреди

 
Пустињски пејзаж у околини Лас Вегаса

Лас Вегас је смештен у безводној пустињској области у округу Кларк. Окружењем доминира пустињска вегетација, а има и дивљих животиња. У овом подручју знају се десити изненадне бујице и поплаве. Омогућавање прираста у броју становништва био је главни разлог за повећање капацитета градског система за одвод отпадних вода. Ширење тог система финансирано је из фонда Америчке агенције за заштиту околине која је 2008. доделила грант за програме анализирања и прогнозирања ширења града и његовог утицаја на околину до 2019. године.

Град се налази у безводном подручју, окружен сувим планинама, а надморска висина му је око 620 m. На западу се налазе планине Спринг. Већина пејзажа је стеновита и пуна прашине. У самом граду, међутим, има пуно травњака, дрвећа и осталих зелених површина. Због проблема с изворима воде, тренутно постоји покрет који подстиче уређивање околине и вртова на начин да се смањи или елиминише потреба за додатном водом из система наводњавања. Према Америчком уреду за попис, површина града износи 340,26 km², од чега је 340 копно, а само 0.26 (0.04%) вода.

КлимаУреди

Клима Међународног аеродрома Макаран (Парадајс, Невада), 1981–2010 нормале,[а] екстреми 1937–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 25
(77)
31
(87)
33
(92)
37
(99)
43
(109)
47
(117)
47
(117)
47
(116)
46
(114)
39
(103)
31
(87)
26
(78)
47
(117)
Средњи максимум, °C (°F) 20,1
(68,2)
23,6
(74,5)
28,6
(83,4)
33,9
(93,0)
38,6
(101,4)
43
(109,4)
44,7
(112,4)
43,2
(109,7)
40,3
(104,6)
34,3
(93,7)
26,5
(79,7)
19,4
(66,9)
44,9
(112,9)
Максимум, °C (°F) 14,4
(58,0)
16,9
(62,5)
21,3
(70,3)
25,7
(78,3)
31,6
(88,9)
37,1
(98,7)
40,1
(104,2)
38,9
(102,0)
34,4
(94,0)
27
(80,6)
19,1
(66,3)
13,7
(56,6)
26,7
(80,1)
Минимум, °C (°F) 4,1
(39,4)
6,3
(43,4)
9,7
(49,4)
13,4
(56,1)
18,8
(65,8)
23,7
(74,6)
27,2
(80,9)
26,3
(79,3)
21,7
(71,1)
14,7
(58,5)
8,1
(46,5)
3,7
(38,7)
14,8
(58,7)
Средњи минимум, °C (°F) −2,2
(28,0)
−0,8
(30,6)
2,6
(36,6)
6,4
(43,5)
10,9
(51,7)
15,4
(59,8)
21,3
(70,4)
20,6
(69,1)
14,7
(58,4)
7,7
(45,8)
0,4
(32,8)
−2,9
(26,8)
−4,1
(24,7)
Апсолутни минимум, °C (°F) −13
(8)
−9
(16)
−7
(19)
−1
(31)
3
(38)
9
(48)
13
(56)
12
(54)
6
(43)
−3
(26)
−9
(15)
−12
(11)
−13
(8)
Количина падавинаmm (in) 13,7
(0,54)
19,3
(0,76)
11,2
(0,44)
3,8
(0,15)
3
(0,12)
1,8
(0,07)
10,2
(0,40)
8,4
(0,33)
6,4
(0,25)
6,9
(0,27)
9,1
(0,36)
12,7
(0,50)
106,4
(4,19)
Дани са падавинама (≥ 0.01 in) 3,1 4,0 2,9 1,6 1,2 0,6 2,5 2,6 1,6 1,7 1,7 3,0 26,5
Релативна влажност, % 45,1 39,6 33,1 25,0 21,3 16,5 21,1 25,6 25,0 28,8 37,2 45,0 30,3
Сунчани сати — месечни просек 245,2 246,7 314,6 346,1 388,1 401,7 390,9 368,5 337,1 304,4 246,0 236,0 3.825,3
Сунчано време — месечни проценти 79 81 85 88 89 92 88 88 91 87 80 78 86
Извор: NOAA (relative humidity, dew point and sun 1961–1990)[5][6][7]

ИсторијаУреди

На месту где се данас налази Лас Вегас 1830. године није становало више од 50 особа. Колонизатори су претворили ово мало место у пустињи у оазу. Године 1850. овде се доселио Вилијам Брингхерст, следбеник духовног вође мормона Бригама Јанга. Мормони, међутим, нису имали много успеха у покушају да развију ову област. До почетка 20. века овде се налазило само једно утврђење.

Као што се десило са многим градовима Средњег запада у Америци, до напретка ове области дошло је тек након изградње железнице. Лас Вегас почиње да се развија када је, почетком 20. века, компанија Јунион Пацифик Роуд монтирала железничке шине у смеру западне обале. Године 1936., код реке Колорадо, која се налази 48 km јужно од Лас Вегаса, направљено је вештачко језеро Хувер, а као резултат тога настало је и језеро Мид. Током овог периода створен је план о развитку града. Лас Вегас је познат као рај за коцкаре тек од 1946. када је изграђен први интернационални хотел у булевару Стрип.

Доласком познатог бизнисмена Хауарда Хјуза крајем 1960-их, који је купио многе казино-хотеле, као и појавом радијских и ТВ-станица у граду, легитимне корпорације такође су почеле куповати касина, а федералне власти истерале су мафију из града током неколико идућих година. Константну туристичку „доларску струју“ од казина и хотела увећао је нови извор савезног новца. Тај новац стизао је од оснивања оног што је данас ваздухопловна база Нелис. Прилив војног особља и ловаца на послове у казинима помогао је настанку бума у грађевинарству и изградњи, који се данас ипак мало смањио.

Иако је Макао престигао Лас Вегас по приходима од коцкања, ипак ово подручје остаје једно од водећих свјетских одредишта за забаву.[8]

Лас Вегас је оаза у пустињи Мохаве, али туристи не долазе овде због природе. Напротив, оно што их привлачи је вештачки свет казина и ноћних клубова, осветљених хиљадама светала. Фантастична неонска светла и масивне зграде, које се могу видети још из авиона, одушевљавају посетиоце и привлаче хиљаде клијената у казина и локале. Израчунато је да је 39.727.022 посетиоца, оставило у рају за коцкаре, приближно 9,4 милијарде долара (цела Кларк област).[9]

Казина су отворена даноноћно, а улаз је бесплатан. Забавни програм почиње око 20 сати са тзв. динер шоуом, док информациони шалтери пружају детаљне информације о свим врстама забаве у граду. Посетиоци казина могу опробати своју срећу на аутоматима, видео-покеру, блек-џеку, бакари и рулету, или могу једноставно посматрати друге играче. Ноћни клубови нуде други вид забаве за оне који нису љубитељи коцке. Прво место међу клубовима свакако заузимају џентлмен клубови, чије особље чине искључиво жене, одевене веома оскудно. Лас Вегас је и град кабареа, званих комеди клабс, као и великог броја других ноћних клубова са музиком уживо. У сваком од њих оркестар свира различите музичке жанрове како би се публика што разноврсније забављала и трошила новац. Ноћни барови привлаче најразноврсније посетиоце. Неки нуде уметнички програм својих забављача, други се могу похвалити богатим асортиманом ледених коктела, великим бројем столова за билијар и спортским телевизијским програмима.

ДемографијаУреди

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 596.494 становника, што је 117.990 становника више него 2000. године.

Група 2000. 2010.
Белци 277.704 (58,0%) 279.703 (47,9%)
Афроамериканци 49.570 (10,4%) 64.858 (11,1%)
Азијати 22.879 (4,8%) 35.620 (11,1%)
Хиспаноамериканци 112.962 (23,6%) 183.859 (31,5%)
Укупно 478.434 583.756

Партнерски градовиУреди

Знамените личностиУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Mean monthly maxima and minima (i.e. the highest and lowest temperature readings during an entire month or year) calculated based on data at said location from 1981 to 2010.

РеференцеУреди

  1. ^ „2019 U.S. Gazetteer Files”. United States Census Bureau. Приступљено 26. 7. 2020. 
  2. ^ Merriam Webster's Geographical Dictionary (3rd изд.). Merriam-Webster. 1997. стр. 633. ISBN 978-0877795469. 
  3. ^ „Words and Their Stories: Nicknames for New Orleans and Las Vegas”. VOA News. 13. 3. 2010. Приступљено 29. 1. 2012. 
  4. ^ Lovitt, Rob (15. 12. 2009). „Will the real Las Vegas please stand up?”. NBC News. Приступљено 4. 2. 2012. 
  5. ^ „NowData – NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 7. 10. 2020. 
  6. ^ „Station Name: NV LAS VEGAS MCCARRAN AP”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 20. 3. 2013. 
  7. ^ „WMO Climate Normals for LAS VEGAS/MCCARRAN, NV 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 18. 7. 2020. 
  8. ^ Americans in the Action as Macao Casinos Soar - The New York Times
  9. ^ Лас Вегас - број посета и зарада (2012)

ЛитератураУреди

}
  • Brigham, Jay. "Reno, Las Vegas, and the Strip: A Tale of Three Cities." Western Historical Quarterly 46.4 (2015): 529–530.
  • Chung, Su Kim (2012). Las Vegas Then and Now, Holt: Thunder Bay Press, ISBN 978-1-60710-582-4
  • Moehring, Eugene P. Resort City in the Sunbelt: Las Vegas, 1930–2000 (2000).
  • Moehring, Eugene, "The Urban Impact: Towns and Cities in Nevada's History," Nevada Historical Society Quarterly 57 (2014): 177–200.
  • Rowley, Rex J. Everyday Las Vegas: Local Life in a Tourist Town (2013)
  • Stierli, Martino (2013). Las Vegas in the Rearview Mirror: The City in Theory, Photography, and Film, Los Angeles: Getty Publications, ISBN 978-1-60606-137-4
  • Venturi, Robert (1972). Learning from Las Vegas: The Forgotten Symbolism of Architectural Form, Cambridge: MIT Press, ISBN 978-0-26272-006-9
  • Las Vegas website
  • Ainlay, Thomas, Jr., & Gabaldon, Judy Dixon. Las Vegas: The Fabulous First Century, Arcadia Publishing, 2003.
  • Denton, Sally & Morris, Howard. The Money and the Power: The Making of Las Vegas and Its Hold on America – 1947–2000. Knopf, Borzoi Books, 2001.
  • Land, Barbara & Land, Myrick. A Short History of Las Vegas. University of Nevada Press, Reno, 1999
  • Paher, Stanley W. Las Vegas: As It Began – As It Grew, Nevada Publications, Las Vegas, NV, 1971.
  • Orleck, Annelise. "Storming Caesar's Palace", 1971 demonstration and community organizing by Las Vegas welfare mothers

Спољашње везеУреди