Перник је општина и град у Бугарској, у западном делу земље. Град је и седиште истоимене Перничке области.

Перник
буг. Перник
Панорама града Перника
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластПерничка област
Становништво
Становништво
 — 91.883
Географске карактеристике
Координате42° 36′ 12″ С; 23° 02′ 00″ И / 42.60345° С; 23.03335° И / 42.60345; 23.03335
Перник на карти Бугарске
Перник
Перник
Перник на карти Бугарске
Остали подаци
ГрадоначелникРосица Јанакијева
Поштански број2300
Позивни број076

Перничка област је рударска регија са највећим рударским резервама у Бугарској. Због тога је Перник средиште рударске индустрије у Бугарској.

Порекло назива

уреди

Назив „Перник“ везује се за старословенског бога Перуна.

Географија

уреди
 
Остаци средњовековног утврђења Кракра код Перника
 
Рударска управа (саграђена 1929–1932)
 
Палата културе (саграђена 1953—1957)

Град Перник се налази 30 km југозападно од Софије и то је престоници најближи значајанији град у држави.

Перник се сместио у долини горњег тока реке Струме, на старом средњовековном трговачком путу СофијаСолун. (данас магистрала Е79). Град окружују планине Витоша, Вискјар и Голо брдо. И поред тога што је град у долини, он је на знатној надморској висини од 710 m, па је то је највиши већи град у Бугарској.

Клима у граду је оштра варијанта континенталне због знатне надморске висине града.

На подручју општине Перник се налази и део националног парка „Витоша“ (буг: Народен парк „Витоша") од чијих 26577 хектара се на општинским атару налазе 9988 хектара. 5 km јужно од града налази се резерват Острица са највећим врхом на (1.146 m н. в. на планини Голо Брдо (буг: Голо бърдо).

Историја

уреди

Околина града Перника била је насељена још у римско време. Ту је био римски град "Aelea".[1] Прво насеље на месту Перника било је средњовековно насеље и утврда Кракра.

Кракра је у време цара Самуила био његов војвода[2] - заштитник тог града.[3] Одбранио је град два пута херојски се борећи: 1002. и 1016. године. Утврђени град Перник по планином Витошом је бранио прелаз из Поморавља и Подунавља у маричку и струмичку долину. Византијски цар Василије опседао је 1016. године безуспешно град 88 дана, па се повукао.[4]

Стефан Немања је пре 1192. године освојио и порушио до темеља тврђаву Перник, близи Средеца (Софије).[5]

У 14. веку град Кракра пада под власт Османлија и губи значај. По ослобађању овог краја од Османлија 1878. године Перник је био мало село. Међутим, откриће рудног богатства на уласку у 20. век довело до најглог раста насеља. Године 1929. Перник званично постаје град, а 1958. обласно средиште. У периоду између 1934. и 1946. године становништво се ту увећало за 80%, што је највиши раст у целој Бугарској.[6]

Црква Св. Јована у Пернику има дрвени иконостас и владичански сто, који је резао мајстор дрворезбар Мијак, Нестор Алексијевић Мирчески.[7]

Становништво

уреди
Демографија
1934.1946.1956.1965.1975.1985.1992.2001.2011.
21.26934.98163.48281.52687.40894.15590.54985.99180.191

По проценама из 2007. године град Перник имао 83.869 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су [махом Роми. Претежна вероисповест становништва је православна.

Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Ово је много драматичније него код других градова сличне величине због стангације рударства, које је веома битно за град. Оживљавање привреде и близина Софије требало би зауставити негативни демографски тренд.

Привреда

уреди

Перничка област је рударска регија са највећим рударским резервама угља у Бугарској. Због тога је Перник средиште рударске и енергетске индустрије у Бугарској.

Образовање

уреди

На подручју општине Перник има 20 основних школа, 9 средњих школа и 6 гимназија.

Општина Перник

уреди

Општина Перник има 2 града и 22 села.

Градови су:

Велика села су:

  • Дивотино
  • Драгичево
  • Студена

Средња по величини села су:

  • Кладница
  • Љулин (буг: Люлин)
  • Мешћица
  • Рударци
  • Јарџиловци (буг: Ярджиловци)

Мала села су:

  • Богданов дол
  • Боснек
  • Витановци
  • Големо Бучино
  • Кралев дол, Росник
  • Черна гора

Најмања села су:

  • Вискјар (буг: Вискяр)
  • Зидарци
  • Лесковец
  • Планиница
  • Радуј (буг: Радуй)
  • Селишћен дол (буг: Селищен дол)
  • Чујпетлово (буг: Чуйпетлово)

Партнерски градови

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
  2. ^ Милован Ристић: "Струмица", Београд 1925.
  3. ^ Јован Рајић: "Историја разних народов најпаче Болгаров, Хорватов и Сербов", Беч 1794.
  4. ^ "Српски летописи", Будим 1860.
  5. ^ Мајков: "Историја српског народа", превод, Београд 1876. године
  6. ^ "Гласник српског географског друштва", Београд 1947.
  7. ^ "Гласник етнографског музеја", Београд 2001.

Спољашње везе

уреди