Перун (стсл.Перунъ) је словенски бог неба и грома, али и покровитељ владара.[1] Вероватно је био врховни бог свих старих Словена.[2] Перунов дан је био четвртак.[3][4] Перуну је била посвећена биљка перуника (богиша), али и храст.[5][6][7] Стари Словени су веровали да ће Перун својим громом усмртити свакога ко прекрши дату реч или лаже на сведочењу и зато се он користио у свим озбиљним заклетвама и владари при склапању мира. Перунове способности и прослављање су код хришћана замењене са светим Илијом. Ненад Гајић у делу Словенска Митологија сматра да је Перун толико заступљен код Словена да се погрешно сматра за врховног Бога. Како Ненад Гајић пише Сварог је врховни Бог а Перун је његов син што се може видјети како се за Перуна често каже и Сварожић, син Сварогов. Перунови задаци су најодговорнији и он ужива највеће поверење тако да се спомиње и да Перун окреће Сварогов точак звезданог неба или Коло Сварогово. Коло Сварогово је по старим веровањима свемир који се врти око Поларне звезде која је у његовом центру. Перун такођер контролише кише и олује.[8]

Перуника, Перунова биљка

Етимологија и индоевропско порекло уреди

Име „Перун“ изводи је прасловенска реч, а изводи се од индоевропског корена „пер“ односно „перк“ који има значење „ударити“ (врло снажно, силовито ударити), „распрснути“ и суфикса „ун“ који означава онога који извршава радњу.[9][10] У пољском „пјоре“ („piore“) значи „ударам“, док „пиорун“ значи гром.

Срби, Бугари и Руси (данашњи Руси, Украјинци и Белоруси) га називају Перун, Пољаци Пјорум (Piorum), Чеси Пераун (Peraun), а Словаци Перон (Peron) односно Паром (Parom). Појављује се и код балтичких народа (Литванаца) под именом Перкунас.[11]

Словенско име бога грома Перун, подударно је литванском имену бога грома Перкунас.[12][13] Скоро исти облик имена бога грома код Словена и Литванаца можда указује на порекло бога Перуна у време религијског, а можда и језичког, заједништва Словена и Литванаца. Постојање бога грома као врховног бога у време многобожачких веровања упадљиво је и код Старих Грка и Римљана. Исто место, у списку богова, Перуна, Зевса и Јупитера може указивати на заједничке религијске основе Индоевропљана, то јест да су у време заједништва имали бога грома као важно, или врховно божанство.

Опис и митологија уреди

У Владимировом Кијеву је изгледа приказиван око 980. године са седом косом, а плавим брковима.[14] Слично Зевсу и Тору вероватно је замишљано да Перун вози кочију, а у једној руци држи секиру, или чекић. Сјекиру баца на зле људе и духове. Ожењен је Сунцем. Његово је оружје златна јабука. Свијет је описан као стабло, храст, чије су гране небо, а корење подземље. Велес, Перунов брат, бјежао је од Перуна скривајући се свугдје како би дошао до подземља. Гдје је дошао, ударила би муња с неба.

Перун као врховни бог старих Словена уреди

Први запис који говори о врховном богу-громовнику код Словена оставио је византијски историчар Прокопије из Цезареје који је у VI веку у свом делу О Ратовима (лат. De bellis) забележио веровања Анта и Словена.

Верују наиме (и Анти и Словени) да је један од богова, творац муње, једини господар света, и жртвују му говеда и све остале жртвене животиње.[15]

Прокопије није забележио име тог бога грома, али из писаних извора који су настали после, јасно је да је писао о Перуну.[16]

Непосредно писање о Перуну са његовим именом налази се у Повести минулих лета, или Несторовом летопису из 12. века. То је дело у коме се описује Перуна као врховни бог Кијевске Русије пре примања хришћанства. Нестор прво спомиње Перуна у писању о нападу кијевског кнеза Олега на Цариград у 907. години.

Цареви пак Леон и Александар мир учинише са Олегом, обавезаше се да плаћају данак и иђаху присезати једни другима: цареви цјеловаше сами крст, а Олега и мужеве његове водише на заклетву према рускоме закону, и они се клеше оружјем својим, и Перуном, богом својим, и Волосом, богом стоке, и утврдише мир.[17]

Према Нестору слично заклињање у Перуна поновило се у време споразумевања кијевског кнеза Игора 945. са Византинцима.

И ко помисли од стране Руса да разруши ову љубав, да они од њих који су примили крштење - освету добију од Бога сведржитеља, осуду на губљење вијека будућег; а они од њих који нису крштени - да немају помоћи од Бога, ни од Перуна,...[18]Ако пак ко од кнезова или од људи руских, хришћанин или нехришћанин, наруши ово што је написано на хартији овој, да - по заслузи - умре од оружја свога и да буде проклет од Бога и од Перуна за то што наруши своју заклетву.[19] Сутрадан дозва Игор посланике и дође на брдо гдје стајаше Перун, и одложише оружје своје, и штитове и злато, и закле се Игор и људи његови...

Ако пак од онога што раније казасмо шта не одржимо, ја и ови са мном и пода мном да имамо клетву од Бога у којега вјерујемо - у Перуна и Волоса, сточјег Бога, и да будемо жути као злато, и својим оружјем да исјечени будемо. За годину 980. пише и Поче да једини кнезује Владимир у Кијеву и постави кумире на брду и изван двора са кулом: дрвенога Перуна са главом од сребра, а са златним брковима, и Хорса, и Дажбога, и Стрибога и Симаргла, и Мокош. И приносише им жртве, називајући их боговима.[20][21]

Градња дрвеног кипа бога Перуна и још 5 кипова на узвишењу у Кијеву била је последња велика победа многобоштва на том подручју. Није прошла ни једна деценија, а 988. кнез Владимир одлучио је да се ожени византијском принцезом Аном и прихвати њену веру хришћанство, а да одбаци старе богове Словена. “Нареди да се оборе кумири, и једни да се исеку, а други да се спале. Перуна заповеди привезати коњу за реп и свући са Горе низ Боричев до потока, и постави 12 људи да га туку гвозденим палицама... И када су га вукли рукавцем до Дњепра, оплакиваху га неверници, јер још не беху примили свето крштење. И довукавши га бацише га у Дњепар.”[22] Кнез Владимир поставио је људе којима је рекао: “Ако наседне [кип Перуна] негде на обалу, одгурајте га (у Дњепар) ...“[23]

Када су Словени прихватили хришћанство Перуна, као громовника, заменио је Св. Илија.[12][11] Поред узвишења код Кијева и на више других узвишења где су живели многобожачки Словени поштован је бог-громовник, Перун, или су повезивана са тим богом. Југоисточно од Сплита постоји неколико узвишења (Перун, Перунско и Перунић) названих по Перуну, а за једно од њих име је сачувано од друге половине 11. века.[24][25] Траг Перуна се очувао и у неким другим топонимима Перун до савременог доба, али у другим случајевима хришћани су име Перун за неке врхове заменили именом Св. Илије хришћанског светитеља који је био господар громова, слично као Перун.[26][27][25] Изгледа да је и жртвовање говеда пренето од Перуна на Светог Илију.[28] После нестанка вере у бога Перуна, његово име опстало је као лична имена Перун, Перуна, Перуника и Перуница код јужних Словена, а одатле је изведено и презиме Перун(и)чи код Срба.[29]

Референце уреди

  1. ^ Алимов 2015, стр. 16-17 (156-157).
  2. ^ Логос 2017, стр. 62-63. Веселин Чајкановић је изнео претпоставку да Перун није био врховни бог код Срба у време многобоштва, али изгледа да та претпоставка није довољно уверљива.
  3. ^ Скок 1972, стр. 644. У романским језицима за четврти радни дан у седмици, четвртак, јавља се и име Јовис диес (Jovis dies), то јест Јупитеров дан. Код Германа Јупитер је изједначаван са Донаром, а четвртак је називан донерстаг (Donnerstag). Код Словена у подручју Елбе/Лабе то јест у језику лужичких Срба исти дан се зове и “peräune- dăn” Перун-дан. Из тога се види да су они Перуна изједначили са Јупитером и Донаром.
  4. ^ Иванов 2005, стр. 12-13. У романским језицима за четврти радни дан у седмици, четвртак, јавља се и име Јовис диес (Jovis dies), то јест Јупитеров дан. Код Германа Јупитер је изједначаван са Донаром, а четвртак је називан донерстаг (Donnerstag). Код Словена у подручју Елбе/Лабе то јест у језику лужичких Срба исти дан се зове и “peräune- dăn” Перун-дан. Из тога се види да су они Перуна изједначили са Јупитером и Донаром.
  5. ^ Стевановић и др 1990, стр. 394. Перуника је биљка са сабљастим листовима и великим цветовима љубичасте, беле, или црвеносмеђе боје.
  6. ^ Караџић 1852, стр. 33. Вуково писање да је код Дубровника перуника именована и богиша потврђује да су Јужни Словени веровали да је Перун био бог. Ако је за Словене на Балкану перуника=богша, следи и да је Перун=бог.
  7. ^ Скок 1972, стр. 644.
  8. ^ „Perun - vrhovni bog u staroslovenskoj mitologiji | Srednje škole”. 
  9. ^ Скок 1972, стр. 643-644.
  10. ^ Иванов 2005, стр. 7-10.
  11. ^ а б Lajoye 2018, стр. 32.
  12. ^ а б Иванов 2005, стр. 10.
  13. ^ Lajoye 2018, стр. 29-30, 32.
  14. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 54. “Поче да једини кнезује Владимир у Кијеву и постави кумире на брду и изван двора са кулом: дрвенога Перуна са главом од сребра, а са златним брковима”.
  15. ^ ВИИНЈ, I 1955, стр. 26-27.
  16. ^ Иванов 2005, стр. 14. Када је нестало веровања у више богова код Словена (можда у Бугарској) настао је један превод романа о Александру Великом у коме је пише да је Александар Велики био син бога Перуна. Из тога се види да су Словени имали представу да су богови грома Зевс и Перун једнаки.
  17. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 24.
  18. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 33.
  19. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 36-37.
  20. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 54.
  21. ^ Косовић 2003, стр. 49-50.
  22. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 79-80.
  23. ^ Лихачев & Творогов 2012, стр. 80.
  24. ^ Алимов 2015, стр. 15 (155).
  25. ^ а б Логос 2017, стр. 61. са напоменом 297.
  26. ^ Иванов 2005, стр. 20. Један Перунов врх (око 880 метара изнад мора) налази се на источној страни Истре.
  27. ^ Алимов 2015, стр. 16, 23 (156, 163).
  28. ^ Иванов 2005, стр. 13-14. Обичај да село жртвује вола постојао на дан Св. Илије у Повардарју, код Велеса.
  29. ^ Иванов 2005, стр. 19, 37.

Литература уреди