Илија (пророк)

Илија, или Елаја (хебр. אליהו [Eliyahu]),[8][9][10] је био израелски пророк из 9. века п. н. е. Помиње се у Талмуду, Библији и Курану.[11] Бог је такође учинио многа чуда кроз Илију, укључујући васкрсење, спуштање ватре са неба и улазак у рај жив „огњем“.[12] Такође је приказан као вођа школе пророка познатих као „синови пророка“.[13] Након његовог вазнесења, Јелисеј, његов ученик и најоданији помоћник, преузео је његову улогу вође ове школе. Књига Малахија прориче Илијин повратак „пре доласка великог и страшног дана Господа“,[14] што га чини претечом Месије и есхатона у различитим верама које поштују јеврејску Библију. Референце на Илију појављују се у Сираху, Новом завету, Мишни и Талмуду, Курану, Мормоновој књизи и Бахајским списима.

Свети пророк Илија
Prophet Elijah, Serbian painter, 18th c.jpg
Свети Илија се у ватреним кочијама уздиже на небо
Датум рођења900. п.н.е.
Место рођењаТишбе
Краљевство Израел (Јордан)
Датум смрти849. п.н.е.
Место смртиЈерихон
Краљевство Израел (Палестина)
Поштује се усвим хришћанским црквама
јудаизму
исламу[1]
Празник20. јул (католичка црква,[2] источна православна црква,[3] и лутеранска црква[4])
ЗаштитникКармелићана,[2] Босне и Херцеговине,[5] Друза,[6] Хајфе,[7] планине Кармел,[7] бербера, поткивача, кожувара, дуванџија, златара, ковачара, воденичара, ћурчија, лимара и таксиста

У јудаизму, Илијино име се призива у недељном обреду Хавдалах који означава крај Шабата, а Илија се призива у другим јеврејским обичајима, међу којима су Песах Седер и брит милах (ритуално обрезање). Појављује се у бројним причама и референцама у Хагади и рабинској литератури, укључујући вавилонски Талмуд. Према хебрејској Библији, Илија ће се вратити током краја времена.[15]

Хришћански Нови завет примећује да су неки људи мислили да је Исус, у неком смислу, био Илија,[16] али такође јасно наводи да је Јован Крститељ „Илија“ коме је обећано да ће доћи у Малахији 3:1; 4:5.[17] Према извештајима у сва три синоптичка јеванђеља, Илија се појавио са Мојсијем током Исусовог преображења.

У исламу, Илија или Илијас се појављује у Курану као пророк и Божији гласник, где је његова библијска прича о проповедању против Валових поклоника приказана у сажетом облику.[18] Због свог значаја за муслимане, католике и православне хришћане, Илија се од 1752. године поштује као светац заштитник Босне и Херцеговине.[19]

БиографијаУреди

Био је родом из Ароноба из града Тесвита.[20] По предању, када се Илија родио, његов отац Сабах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Младост је провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.

Тадашњи цар Ахав, под утицајем своје жене Језавеље, беше напустио веру Мојсијеву и почео да слави туђе богове.[21] Пророк Илија супротставио се цару пребацивши му отпадништво и пророковао сушу и глад због слављења туђих богова. Чинио је чуда кроз која је Бог показивао Израиљцима своју праведност. Због неправди коју је цар чинио народу и грамзивости Илија му је прорекао да ће њему и његовој жени пси лизати крв после смрти, што се и обистинило.

„Пророк Илија ишао је по Ханану у пратњи свог ученика Јелисија. Кад стигоше у Јерихон, на очи педесет других пророка, удари плаштом по Јордану и вода се раздвоји на две стране. Кад пређоше на другу обалу, подиже се грдан вихор, огњена кола са огњеним коњима раставише их и у вихору однесоше Илију на небо“. Свети Илија, према томе, није умро већ је жив отишао на небо.

ПророциУреди

Пророци нису имали ничег заједничког са врачима. Они нису живели од прорицања будућности и врачања. То су били мудраци, народни учитељи, како би данас рекли — друштвени и политички радници. Они су стварали и проповедали више религиозне концепције засноване на личној моралној одговорности човека пред Богом. Пророци су истицали етичке вредности религије, у којој нису важни ритуал и церемонија, а чија суштина је у томе да људи буду у души праведни и богобојни. Својим радом пророци су утрли пут настанку хришћанства.

Свети Илија код СрбаУреди

 
Свети Илија као Перун Громовник.

Срби су преласком у хришћанство многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију. По народној традицији, Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се он вози по небу и облацима. На иконама се Свети Илија представља или како на ватреним колима иде на небо, или како држи нож у руци као знак да је њиме поклано 450 лажних Валових зреца на брду Камил или како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.

Свети Илија је у Србији био слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Међутим након пропасти Краљевине Југославије и доласка комуниста на власт слава је престала да се поштује. Године 1992. свети Илија поново постаје слава ваздухопловаца.[22] Ово је била слава и Ауто-команде, шофера ауто-таксија, фијакериста, кочијаша и рабаџија и Удружења електромеханичара.[23]

Дан Светог пророка Илије се обележава 20. јула по јулијанском календару, а 2. августа по грегоријанском календару.[24]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Swayd, Samy (2015). Historical Dictionary of the Druzes. Rowman & Littlefield. стр. 77. ISBN 9781442246171. »since Elijah was central to Druzism, one may safely argue that the settlement of Druzes on Mount Carmel had partly to do with Elijahʼs story and devotion. Druzes, like some Christians, believe that Elijah came back as John the Baptist« 
  2. ^ а б „St. Elijah the Prophet”. 21. 11. 2014. Приступљено 17. 7. 2020. 
  3. ^ „The Glorious Prophet Elias (Elijah)”. Приступљено 17. 7. 2020. 
  4. ^ Calendar of Saints (Lutheran)
  5. ^ „Prophet Elijah”. 
  6. ^ Fukasawa, Katsumi (2017). Religious Interactions in Europe and the Mediterranean World: Coexistence and Dialogue from the 12th to the 20th Centuries. Taylor & Francis. стр. 310. ISBN 9781351722179. 
  7. ^ а б Mansour, Atallah (2008). Waiting for the Dawn: An Autobiography. The University of Michigan Press. стр. 14. ISBN 9780436272585. »Perhaps this is because the patron saint of Haifa and Mount Carmel is a biblical figure recognised by the entire population of Palestine - Elijah.« 
  8. ^ Coogan, Michael David (2006). The Old Testament: A Historical and Literary Introduction to the Hebrew Scriptures. Oxford, England: Oxford University Press. стр. 304. ISBN 9780195139105. 
  9. ^ Sperling, S. David (2007). „Elijah”. Ур.: Skolnik, Fred. Encyclopaedia Judaica. 6 (2 изд.). Thomson Gale. стр. 331. ISBN 978-0-02-865934-3. 
  10. ^ Barton, John; Muddiman, John (2007). The Oxford Bible Commentary. Oxford, England: Oxford University Press. стр. 246. ISBN 9780199277186.  entry "Elijah"
  11. ^ Yonge, Charlotte Mary (1859). „The Kingdom of Samaria”. The Chosen People (5th изд.). 
  12. ^ 2 Kings 2:11
  13. ^ 2 Kings 2:3
  14. ^ Malachi 4:5
  15. ^ „Elijah Heralding the Redemption - Moshiach 101”. Архивирано из оригинала на датум 1. 9. 2017. 
  16. ^ Matthew 16:14 & Mark 8:28.
  17. ^ For John the Baptist as Elijah, see Luke 1:11–17 & Matthew 11:14;17:10–13.
  18. ^ Tottoli, Roberto (2002). „Elijah”. Ур.: Jane Dammen McAuliffe. Encyclopaedia of the Qurʾān. Two. Boston: Brill. стр. 12–13. 
  19. ^ „Sveti Ilija - zaštitnik Bosne i Hercegovine” (на језику: хрватски). vecernji.ba. 21. 7. 2012. Приступљено 2. 7. 2013. 
  20. ^ „Свети пророк Илија”. СПЦ. Приступљено 5. 2. 2020. 
  21. ^ „Св. пророк Илија”. Православна црква. Приступљено 5. 2. 2020. 
  22. ^ РТС: Данас је Свети Илија (02.08.2011), Приступљено 24. 4. 2013.
  23. ^ "Политика", 3. авг. 1937
  24. ^ „Свето пророк Илија”. Црквени календар. Приступљено 5. 2. 2020. 

ЛитератураУреди

  • Enoch. All the books of Enoch (Enoch 1, Enoch 2, Enoch 3). 
  • Elijah: Prophet of Carmel, by Jane Ackerman, ICS Publications, (2003) ISBN 0-935216-30-8
  • HadžiMuhamedović, S. Waiting for Elijah: Time and Encounter in a Bosnian Landscape. New York and Oxford: Berghahn Books. ISBN 978-1-78533-856-4
  • Miller, J. M. and J. H. Hayes. A History of Ancient Israel and Judah. Louisville, KY: Westminster John Knox Press, (2004) ISBN 0-664-22358-3
  • Bialik, H. N. and Y. H Ravnitzky. eds. The Book of Legends: Sefer Ha-Aggadah. New York: Schocken Books, (1992) ISBN 0-8052-4113-2
  • Ginzberg, Lewis. Legends of the Bible. Philadelphia: Jewish Publication Society of America, 1956.
  • Schwartz, Howard (2004). Tree of Souls: The Mythology of Judaism. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-508679-1. 
  • Wolfson, Ron and Joel L. Grishaver. Passover: The Family Guide to Spiritual Celebration. Woodstock, VT: Jewish Lights Publishing, (2003) ISBN 1-58023-174-8
  • Aronin, Ben and Shay Rieger. The Secret of the Sabbath Fish. Philadelphia: Jewish Publication Society of America, (1978) ISBN 0-8276-0110-7
  • Goldin, Barbara (1999). Journeys with Elijah: Eight Tales of the Prophet. New York: Harcourt Brace. ISBN 0-15-200445-9. 
  • Jaffe, Nina (1997). The Mysterious Visitor: Stories of the Prophet Elijah. New York: Scholastic Press. ISBN 0-590-48422-2. 
  • Jaffe, Nina (1998). The Way Meat Loves Salt: A Cinderella Tale from the Jewish Tradition. New York: Holt Publishing. ISBN 0-8050-4384-5. 
  • Silverman, Erica (1996). Gittel's Hands. Mahwah, NJ: BridgeWater Books. ISBN 0-8167-3798-3. 
  • Sydelle, Pearl (1996). Elijah's Tears: Stories for the Jewish Holidays. New York: Holt Publishing. ISBN 0-8050-4627-5. 
  • Thaler, Mike (2000). Elijah, Prophet Sharing: and Other Bible Stories to Tickle Your Soul. Colorado Springs, CO: Faith Kids Publishing. ISBN 0-7814-3512-9. 
  • Scheck, Joann. The Water That Caught On Fire. St. Louis, Missouri: Concordia Publishing House: ARCH Books, 1969. (59-1159)
  • Mission of Elijah: 37:123–126, 37:127–128
  • Praise for Elijah: 6:85, 37:129–132

Спољашње везеУреди