Премудрости Исуса сина Сирахова

(преусмерено са Sirach)

Премудрости Исуса сина Сирахова (хебр. חכמת בן סירח; грч. Σοφία ᾿Ιησοῦ Υἱοῦ Σιράχ; лат. Ecclesiasticus[1]) је мудросна књига Светог Писма Старог завета. Припада девтероканонским књигама, које су неканонске за Јевреје и већину протестаната. Остали називи под којима је позната су Премудрости Сирахове, Књига Сирахова и Сирах.

Фрагмент Књиге Сирахове на хебрејском

Изворник је у Јерусалиму око 290. п. н. е. на хебрејском написао Исус син Сирахов, а грчки превод је урадио његов унук око 230. године п. н. е. у Александрији.[2] Књига Сирахова доноси збирку мудросних изрека које на поучан и моралистички начин подстичу на добро понашање и беспрекоран верски живот.[3]

Има 51 поглавље, а састоји се од мудрих изрека, савета, хвалоспева, молитви и поука везаних за ситуације из свакодневног живота.[4] Аутор је желео да сачува духовну баштину свог народа. У то време долази до упознавања Јевреја с хеленистичком културом, према којој је аутор отворен и спомиње позитивне примере те друге културе. Упозорио је на негативне појаве у друштву и подстицао вернике да поштују Закон Свевишњега и да се не стиде вере. Син Сирахов се осврће и на библијску историју, спомиње Давида и Соломона.

До 12. века, изгубио се хебрејски изворник. Две трећине хебрејске књиге су пронађене у Каиру 1896. године,[5] а значајни фрагменти јеврејског оригинала пронађени су још и у Кумрану и Масади.[6] Књигу признају православни, католици и мањи број протестаната. Не налази се у јеврејском библијском канону, али се цитира у Талмуду и рабинској литератури.

У првим хришћанским заједницама, књига је била веома омиљена. Уврштена је заједно с осталим девтероканонским књигама у Свето писмо на црквеним саборима у Хипону 393. године и у Картагини 397. године.

У српским штампаним издањима Библије која садрже девтероканонски корпус књига, она се налази између Песме над песмама и Књиге пророка Исаије.

Књига сама по себи представља најобимнију античку мудросну књигу која је успела да се сачува до сасвременог доба.[7]

Структура

уреди
 
Исус син Сирахов (гравура Јулијуса Шнор фон Каролсфелда, 1860)

Као и код других књига мудрости, у Сираху нема лако препознатљиве структуре.[7] Упркос томе, кроз Књигу се провлаче одређене теме које се поново појављују на различитим местима. „The New Oxford Annotated Apocrypha” препознаје десет главних тема које се понављају:

  1. Стварање (16:24–17:24, 18:1–14; 33:7–15; 39:12–35; и 42:15–43:33);
  2. Смрт (11:26–28; 22:11–12; 38:16–23; и 41:1–13);
  3. Пријатељство (6:5–17; 9:10–16: 19:13–17; 22:19–26: 27:16–21; и 36:23–37:15);
  4. Срећа (25:1–11; 30:14–25; и 40:1–30);
  5. Част и срамота (4:20–6:4; 10:19–11:6; и 41:14–42:8);
  6. Новац (3:30–4:10; 11:7–28; 13:1–14:19; 29:1–28; и 31:1–11);
  7. Грех (7:1–17; 15:11–20; 16:1–17:32; 18:30–19:3; 21:1–10; 22:27–23:27; и 26:28–28 :7);
  8. Праведност друштва (4:1–10; 34:21–27; и 35:14–26);
  9. Говорништво (5:6,9-15; 18:15–29; 19:4–17; 20:1–31; 23:7–15; 27:4–7; 27:11–15; и 28:8 –26) и
  10. Жене (9:1–9; 23:22–27; 25:13–26:27; 36:26–31; и 42:9–14).[8]

Значај књиге у хришћанству

уреди

Садржај Књиге Сирахове хришћани су од давнина сматрали веома поучном за оне који трагају за лекцијама мудрости и побожности. Оци Цркве су често користили изразе мудрог Исуса сина Сираховог као потврду својих учитељских мисли. У апостолском канону 85, младићима се саветује да проучавају „Премудрост ученог Сираха”. У 39. Васкршњој посланици Св. Атанасија Александријског, Књига Премудрости Исуса сина Сираховог одређена је за поучно читање од стране катихумена. Свети Јован Дамаскин је назива „лепом и веома корисном” књигом.

Велику важност књизи је придавао и Мартин Лутер, који је написао:

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Gigot, Francis (1909). „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Ecclesiasticus (Sirach)”. www.newadvent.org (на језику: енглески). New York: Robert Appleton Company. Приступљено 4. 10. 2022. 
  2. ^ Проф. Юнгеров, П.А. „"Введение в Ветхий Завет". www.sbible.ru (на језику: руски). Приступљено 4. 10. 2022. 
  3. ^ „Knjiga Sirahova | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr (на језику: хрватски). Leksikografski zavod Miroslav Krleža. 2021. Приступљено 4. 10. 2022. 
  4. ^ J. Marböck, Das Buch Jesus Sirach (језик: немачки)
  5. ^ „Glas koncila” (на језику: хрватски). [мртва веза]
  6. ^ Прот. Мень, Александр (2002). «Библиологический словарь» (на језику: руски). Москва: Фонд имени Александра Меня. стр. 509. ISBN 5-89831-026-6. 
  7. ^ а б Coogan, Michael David; Brettler, Marc Zvi; Newsom, Carol A. (Carol Ann); Perkins, Pheme (2001). The new Oxford annotated Bible (на језику: енглески) (4. изд.). New York: Oxford University Press. стр. 99—101. ISBN 978-0-19-528480-5. Приступљено 4. 10. 2022. 
  8. ^ Trenchard, Warren C. (1982). Ben Sira's View of Woman: A Literary Analysis. (на језику: енглески). Chico, California: Scholars Press. 
  9. ^ Синило, Г. В. (1998). «Древние литературы Ближнего Востока и мир Танаха (Ветхого Завета)» (на језику: руски). Москва: Экономпресс. стр. 360. ISBN 985-6479-04-5. 

Спољашње везе

уреди