Википедија

Premudrosti Isusa sina Sirahova

Premudrosti Isusa sina Sirahova (hebr. חכמת בן סירח; grč. Σοφία ᾿Ιησοῦ Υἱοῦ Σιράχ; lat. Ecclesiasticus[1]) je mudrosna knjiga Svetog Pisma Starog zaveta. Pripada devterokanonskim knjigama, koje su nekanonske za Jevreje i većinu protestanata. Ostali nazivi pod kojima je poznata su Premudrosti Sirahove, Knjiga Sirahova i Sirah.

Fragment Knjige Sirahove na hebrejskom

Izvornik je u Jerusalimu oko 290. p. n. e. na hebrejskom napisao Isus sin Sirahov, a grčki prevod je uradio njegov unuk oko 230. godine p. n. e. u Aleksandriji.[2] Knjiga Sirahova donosi zbirku mudrosnih izreka koje na poučan i moralistički način podstiču na dobro ponašanje i besprekoran verski život.[3]

Ima 51 poglavlje, a sastoji se od mudrih izreka, saveta, hvalospeva, molitvi i pouka vezanih za situacije iz svakodnevnog života.[4] Autor je želeo da sačuva duhovnu baštinu svog naroda. U to vreme dolazi do upoznavanja Jevreja s helenističkom kulturom, prema kojoj je autor otvoren i spominje pozitivne primere te druge kulture. Upozorio je na negativne pojave u društvu i podsticao vernike da poštuju Zakon Svevišnjega i da se ne stide vere. Sin Sirahov se osvrće i na biblijsku istoriju, spominje Davida i Solomona.

Do 12. veka, izgubio se hebrejski izvornik. Dve trećine hebrejske knjige su pronađene u Kairu 1896. godine,[5] a značajni fragmenti jevrejskog originala pronađeni su još i u Kumranu i Masadi.[6] Knjigu priznaju pravoslavni, katolici i manji broj protestanata. Ne nalazi se u jevrejskom biblijskom kanonu, ali se citira u Talmudu i rabinskoj literaturi.

U prvim hrišćanskim zajednicama, knjiga je bila veoma omiljena. Uvrštena je zajedno s ostalim devterokanonskim knjigama u Sveto pismo na crkvenim saborima u Hiponu 393. godine i u Kartagini 397. godine.

U srpskim štampanim izdanjima Biblije koja sadrže devterokanonski korpus knjiga, ona se nalazi između Pesme nad pesmama i Knjige proroka Isaije.

Knjiga sama po sebi predstavlja najobimniju antičku mudrosnu knjigu koja je uspela da se sačuva do sasvremenog doba.[7]

Struktura

uredi
 
Isus sin Sirahov (gravura Julijusa Šnor fon Karolsfelda, 1860)

Kao i kod drugih knjiga mudrosti, u Sirahu nema lako prepoznatljive strukture.[7] Uprkos tome, kroz Knjigu se provlače određene teme koje se ponovo pojavljuju na različitim mestima. „The New Oxford Annotated Apocrypha” prepoznaje deset glavnih tema koje se ponavljaju:

  1. Stvaranje (16:24–17:24, 18:1–14; 33:7–15; 39:12–35; i 42:15–43:33);
  2. Smrt (11:26–28; 22:11–12; 38:16–23; i 41:1–13);
  3. Prijateljstvo (6:5–17; 9:10–16: 19:13–17; 22:19–26: 27:16–21; i 36:23–37:15);
  4. Sreća (25:1–11; 30:14–25; i 40:1–30);
  5. Čast i sramota (4:20–6:4; 10:19–11:6; i 41:14–42:8);
  6. Novac (3:30–4:10; 11:7–28; 13:1–14:19; 29:1–28; i 31:1–11);
  7. Greh (7:1–17; 15:11–20; 16:1–17:32; 18:30–19:3; 21:1–10; 22:27–23:27; i 26:28–28 :7);
  8. Pravednost društva (4:1–10; 34:21–27; i 35:14–26);
  9. Govorništvo (5:6,9-15; 18:15–29; 19:4–17; 20:1–31; 23:7–15; 27:4–7; 27:11–15; i 28:8 –26) i
  10. Žene (9:1–9; 23:22–27; 25:13–26:27; 36:26–31; i 42:9–14).[8]

Značaj knjige u hrišćanstvu

uredi

Sadržaj Knjige Sirahove hrišćani su od davnina smatrali veoma poučnom za one koji tragaju za lekcijama mudrosti i pobožnosti. Oci Crkve su često koristili izraze mudrog Isusa sina Sirahovog kao potvrdu svojih učiteljskih misli. U apostolskom kanonu 85, mladićima se savetuje da proučavaju „Premudrost učenog Siraha”. U 39. Vaskršnjoj poslanici Sv. Atanasija Aleksandrijskog, Knjiga Premudrosti Isusa sina Sirahovog određena je za poučno čitanje od strane katihumena. Sveti Jovan Damaskin je naziva „lepom i veoma korisnom” knjigom.

Veliku važnost knjizi je pridavao i Martin Luter, koji je napisao:

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Gigot, Francis (1909). „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Ecclesiasticus (Sirach)”. www.newadvent.org (na jeziku: engleski). New York: Robert Appleton Company. Pristupljeno 4. 10. 2022. 
  2. ^ Prof. Юngerov, P.A. „"Vvedenie v Vethiй Zavet"”. www.sbible.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 4. 10. 2022. 
  3. ^ „Knjiga Sirahova | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr (na jeziku: hrvatski). Leksikografski zavod Miroslav Krleža. 2021. Pristupljeno 4. 10. 2022. 
  4. ^ J. Marböck, Das Buch Jesus Sirach (jezik: nemački)
  5. ^ „Glas koncila” (na jeziku: hrvatski). [mrtva veza]
  6. ^ Prot. Menь, Aleksandr (2002). «Bibliologičeskiй slovarь» (na jeziku: ruski). Moskva: Fond imeni Aleksandra Menя. str. 509. ISBN 5-89831-026-6. 
  7. ^ a b Coogan, Michael David; Brettler, Marc Zvi; Newsom, Carol A. (Carol Ann); Perkins, Pheme (2001). The new Oxford annotated Bible (na jeziku: engleski) (4. izd.). New York: Oxford University Press. str. 99—101. ISBN 978-0-19-528480-5. Pristupljeno 4. 10. 2022. 
  8. ^ Trenchard, Warren C. (1982). Ben Sira's View of Woman: A Literary Analysis. (na jeziku: engleski). Chico, California: Scholars Press. 
  9. ^ Sinilo, G. V. (1998). «Drevnie literaturы Bližnego Vostoka i mir Tanaha (Vethogo Zaveta)» (na jeziku: ruski). Moskva: Эkonompress. str. 360. ISBN 985-6479-04-5. 

Spoljašnje veze

uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Премудрости_Исуса_сина_Сирахова&oldid=26981882”